Политика - Александар Вучић - 21.06.2010.
Политика: Зашто то мислите?
Вучић: Зашто мислим? Зато што мислим да је и ово ваше питање шала, а не збиља. Посебно после последње пресуде у случају „Кофер”, где су из списа изузети транскрипти с базних станица, добијени из окружног суда, а да се тужилац при томе није жалио. Из тога видите однос државе и политике, а пре свега однос правосуђа. То није једини пример који показује арбитрарност у правосуђу. Кога ћете после тога да хапсите? Просто је све бесмислено.
Политика: Али, сваки дан имате хапшења, расветљавају се неки случајеви?
Вучић: А, да ли је могуће да су само људи из Звездине управе учествовали у криминалу? А ови из друге управе сви поштени, сви добри? Или се то навија немерно за једну страну? То су приче за малу децу, то зна и Влајко, то знају сви. То је принцип кад се прави влада: ти ћеш да ми решиш тај случај, решићеш ми овај проблем. Све нас то удаљава од ЕУ и од нормалног живота.
Политика: Шта Ви кажете, господине Сенићу, да ли Вам је стварно све ово познато?
Сенић: Мислим да пред нама стоје три препреке, да бисмо испунили обавезе које су пред нама на путу ка чланству у ЕУ. То су политичке, економске и препреке у доношењу одговарајућег законодавства. Што се тиче политичких препрека, мислим да је ту највећи изазов борба против корупције и није на мени да, као народни посланик, оцењујем како тај посао иде. Оно што се види, то је да квантитативно долази до појачане борбе против корупције. То више није табу тема у Србији и никад више неће моћи да не буде једна од главних ствари на политичкој агенди...
Политика: Зар не мислите да је проблем корупције толико ескалирао, да више не може и не сме да буде табу тема?
Сенић: Мислим да је корупција ескалирала апсолутно! Зато што смо живели у једном друштву потпуно поремећених вредности и мислим да ће нам пут до успостављања друштва нормалних вредности бити јако тежак. Што се нашег законодавства тиче, желео бих као посланик да нагласим да је скупштина, први пут у последњих не знам колико година, ишла испред владе. Скупштина је, дакле, спремна да усвоји све што стиже из владе. За мене је кључно нешто друго и ту бих се сложио са својим саговорником: за грађане Србије ЕУ више није политичко питање, није више питање законодавства, јер постоји један широки консензус. Кључно питање јесте економија. Колико ова и свака следећа влада буде у стању да економски уреди државу, а има ту још доста посла, том брзином ће се Србија кретати ка ЕУ.
Вучић: Није тешко закључити да је највећи проблем у Србији лош или низак животни стандард грађана, то што немамо привреду или је она потпуно разорена. И, оно што мислим да је наш највећи проблем, то је чињеница да нико није сигуран у своју и будућност своје деце. Та бесперспективност намеће се као највећи проблем данас у земљи. А онда чујете изјаву министра Дачића да јачамо отпорност институција на корупцију. Као да читате „Микијев забавник”. Дај, ћути о томе. Само о томе ћути. Нађи неку другу тему.
Политика: Млађан Динкић је предложио да се и политичари прочешљају на тему корупције?
Вучић: Видели смо како су се прочешљали, то нам најбоље показује пресуда коју сам поменуо. Знате, код нас увек чешљају опозиционе политичаре, а ови из власти се не чешљају никад! Једино што чешљају народ и слева надесно и здесна налево. И да вам кажем нешто врло занимљиво: приметићете да је ухапшен некадашњи директор једног јавног предузећа из једне странке која је у опозицији. А из неких других, чак опозиционих странака, нема тих хапшења, зато што се чека да некоме кажу: ви будите мирни и нећемо да вам хапсимо људе, а ако будете немирни онда ћемо да кренемо и на ваше. Изем ти такву земљу и руководство. Држиш затворен фајл и чекаш кад ти одговара тренутак да неког тобоже хапсиш или да излазиш са афером.
Политика: Мислите да партијска књижица штити од хапшења?
Вучић: Ја не мислим, ја то знам! Знам за многе случајеве о којима морам да ћутим, не зато што се плашим, већ зато што сам добио одређену тајну информацију и замољен сам да не излазим у јавност.
Сенић: Политички систем је у последње две године доста позитивно напредовао. Када је реч о нашем путу ка ЕУ, свако има право да постави тему у свој фокус. И као економиста и као политичар знам да је наш највећи проблем економија.
Вучић: Влајко, само једну реч, извињавам се. И ми хоћемо да причамо о економији и социјалној сфери, да нам то буду главне теме. Али, не намећемо ми ове друге теме. Свако вече чекам кад ћемо да имамо нову мафију. То су нам главне теме, власт на томе инсистира. Кад сте у Дневнику последњи пут видели некога из СНС-а. Па, синоћ је било девет министара у ударном државном Дневнику, они су наметали те теме.
Сенић: Без обзира на теме које се намећу, јасно је да грађане највише муче економски проблеми. Говорим о томе да ми, изгледа, потцењујемо изазове који се налазе на нашем путу и да успорени процес уласка Србије у ЕУ везујемо за спољне препреке. Мислим да постоје унутрашње препреке, највише у економском делу, које морамо да решимо у наредном периоду. Оне се тичу врло јасних ствари које су дефинисане националних планом нашег пута у ЕУ. То су питања макроекономске стабилности, смањења буџетског сектора, јавне потрошње и спољнотрговинског дефицита, јасне монетарне политике, реиндустријализације, стабилног банкарског система, даље либерализације цена и слободне трговине. То су прави изазови у 2011. и 2012. години и апелујем да унутар нашег система, пре свега економског, довршимо све што је неопходно. Подсећам само да је ове држава за девет година утростручила бруто друштвени производ по становнику. Дакле, ствари иду напред и нема сумње да идемо ка ЕУ, само је питање којом ћемо брзином стићи.
Вучић: Нисмо далеко одмакли за последњих десет година. Ми имамо три кључна проблема. Економски: другачији приступ српској економији, другачији односи пре свега у јавном сектору и смањење буџетског дефицита. Други је политички део, који се тиче односа према Косову и односа у региону. Трећи део се тиче правног система, борбе против корупције, реформе правосуђа. Ни у једном у та три дела ништа озбиљно нисмо предузели, а овај други проблем је најболнији и најтежи. У нашој земљи постоји тешка политичка болест: шта год да се догоди, крив је Милошевић, Тито, овај или онај. Људи, ви дуже управљате земљом од Слободана Милошевића.
Политика: Па и ви напредњаци, ако сутра дођете на власт, исто ћете рећи да су ваши претходници криви за све?
Вучић: Ако ме већ питате, мислим да никада то нећемо рећи на такав начин. Колико је земља у тешком стању и у каквом расулу се налази, мислим да то нико од нас не зна или веома мали број нас наслућује. А земља је у свакој сфери друштвеног живота у готово потпуном расулу, као што је била 2000. године, само на нешто другачији начин.
Сенић: После 2000. требало је начинити одлучније кораке. Србија је требало одмах да иде према евроатлантским интеграцијама, да уђе у НАТО, да отвори причу о Косову. То би сигурно убрзало наш пут и сигурно бисмо били у бољој позицији. Али, ако посматрате ситуацију од 2001, видећете да не постоји област у којој није направљен напредак. Отворено је доста нових производних погона, доста људи је добило прилику да ради. За мене је најилустративнија промена у банкарском сектору, који је био потпуно девастиран. Данас је то, да тако кажем, индустрија у којој ради више људи него пре 2000. године и ми смо вероватно једина земља у региону која је потпуно преболела финансијске ризике који су се десили 2008. и 2009. године. Расле су и плате, расле су и пензије и не постоји ниједан аргумент, господине Вучићу, да не кажемо да смо стигли на једну знатно бољу станицу него што смо били. Сигурно да смо могли и боље, али одговорност за то преузимају странке које су биле на власти у том периоду. Ако гласачи одлуче да дају подршку странци господина Вучића, ми ћемо отићи у опозицију и видећемо шта ће они да ураде када виде с колико тешким изазовима смо се ми суочавали.
Вучић: Лепо је кад власт бира шта жели да саопшти, а шта не. Сваки пут кад се повећа акциза на гориво, јер је то једини начин за пуњење буџета пошто нема тих производних погона о којима прича господин Сенић, власт нам је говорила о светским ценама. Када је светска цена била 147 долара за барел нафте, цена горива код нас била је између 85 и 91 динара. Данас, када је цена по барелу дупло мања, нама је цена горива од 116 до 120 динара. Какве то има везе са светским ценама? Када говорите о повећању плата, то је тачно, 300 евра је велика плата када поредите са онима из 2000. године. Али, цена струје је тада била девет пута нижа него данас, а мораће и даље да се повећава. Шест и по пута је била нижа цена хлеба, а млека 11 пута нижа. Знам да неће потећи мед и млеко кад ми дођемо на власт, али сам рекао да, ако кључне проблеме не решимо у првих шест месеци, ја у томе нећу даље да учествујем. Немојте зато да кажете да ја не знам с каквим проблемима се власт суочава, али мислим да су се многи уседели на власти дуго и да су потребне промене, као и 2000. године.
Политика: Да ли се слажете са оценом господина Сенића да би улазак у НАТО покренуо Србију брже према ЕУ?
Вучић: Не мислим да је то било кључно, већ да нам је много већи проблем лоповлук, криминал и корупција.
Сенић: Питање евроатлантских интеграција, односно уласка у НАТО, поново се отвара у време велике економске кризе која постоји у ЕУ. Она изазива политичку кризу која успорава процес уласка нових земаља и то треба рећи отворено и не лицитирати више са датумом уласка у ЕУ. Сектор безбедности може бити најчвршћи у нашим евроатлантским интеграцијама и држава треба да редефинише политику војне неутралности која је донета у једном другачијем политичком контексту. Сада је та неутралност политички, војно и, што је најважније економски потпуно неодржива. Мислим да ова влада то неће имати на дневном реду, али да наредна мора имати на својој агенди.
Политика: Мислите да ће то бити напредњачка влада?
Сенић: Ако буду они, ја ћу то њима саветовати.
