Вучић: Мислим да је кључни проблем наше државе, не само партија на власти, него свих нас, што не постоји план за будућност Косова и Метохије у Србији, за будућност Србије. У овој лутајућој тактици било би добро да макар заједничким снагама тражимо оно што је најмање лоше за Србију. А ми то заједнички не тражимо. Дакле, да направимо договор, не само највеће две партије, већ да направимо разговор свих политичких странака и да то не служи за политичку параду и шараду у којој ћемо да тражимо разлог да кажемо све најгоре о њима, јер ја ни овај разговор нећу да користим за то. Проблем је у томе што када немате стратегију тактика вам је дневна, из кабинета вођена, и резултат, верујте ми, не може да буде победнички.

Стефановић: У овом што је г. Вучић рекао има елемената који указују на одређене неконзистентности наше државне политике према Косову и она траје деценијама. Мислим да смо сви мање-више свесни да је овај проблем наслеђен и генерације пре нас су га наслеђивале без могућности да га реше. Наша стратегија извире из Устава и скупштинских резолуција које су усвојене. И чињеница је да смо као преговарачки тим и влада добили широк простор да будемо креативни и да нађемо
најбоље од најгорих решења која стоје пред нама.

Политика: Да, али највећа опозициона странка ипак не зна шта је план.

Стефановић: Највећа опозициона странка зна да је план да покушамо да учинимо све да пре свега побољшамо живот Србима на КиМ, да омогућимо повратак, решимо питање приватизације и отимачине, да решимо питање ратних злочина и несталих. Сви у парламенту знају да ми не прихватамо једнострано проглашену независност Косова, да је нећемо признати и да овај дијалог није ни у ком случају увод у тако нешто. И такође знају да нико то од нас не тражи. Дакле, ми у једном простору који је недефинисан, због тога што га нису дефинисале ни велике силе ни међународно право, покушавамо да нађемо нешто што ће помоћи Србима на Косову, а што ће с друге стране очувати нашу националну државну позицију по питању статуса Косова.

Политика: Да ли сте разговарали с напредњацима и другим опозиционим странкама? Замерено вам је да ни у Скупштини није било расправе уочи почетка разговора?

Стефановић: Ми имамо сталне консултације са шефовима парламентарних странака у Србији, можда нисмо успели до свих да дођемо до сада, али је сигурно да ћемо то учинити у наредном периоду. Апсолутно мислим да је важно да се у парламенту да извештај о томе шта је урађено и шта је оно што можемо да чинимо у будућности. Ово је државна, национална ствар, а не страначка, и треба да покушамо да нађемо барем неки минимални степен јединства. Наравно да ће увек бити различитих виђења. Знате, ја сам од разних партија у парламенту чуо толико супротстављене погледе на смисао овог дијалога. Има странака које кажу да је тај разговор издаја, има оних који су рекли да је супер што идемо да причамо, али да нема потребе да причамо о статусу.

Политика: Верујете ли ви у позитиван исход разговора који се воде?

Вучић: За разлику од неких других опозиционих странака, СНС пре свега разуме шта се збива. Не водимо овај дијалог зато што то ми желимо и волимо, нити зато што то жели Приштина, већ зато што смо на то натерани и једни и други. И немојте да причамо да је то наш избор и да у медијима представљамо да бринемо како ће ко да има постављене цеви. Натерани смо, а шта из тога можемо добро да извучемо? Можемо да видимо како да помогнемо нашем народу: да не буде Тачијева кућа три пута брже завршена него кућа српске владе која се прави у Грачаници за наша расељена лица из Пећи.

Политика: Да ли ћемо нешто изгубити?

Вучић: Уверен сам да без тога неће моћи да се направи компромис. Не мислим да ће то бити признање независности, али ће сасвим сигурно бити и тешких одлука. Дакле, ми не говоримо да су они издајници, али је наша кључна замерка што у парламенту и другим форумима нисмо имали расправу о томе. Ми морамо да знамо о чему је реч и да и власт и опозиција покушају храбрије да разговарају – да видимо шта нам је циљ у будућности и шта можемо да остваримо. Јер тешко да можете да ме убедите да ћемо, рецимо, Драгачевски сабор да држимо у Глоговцу и Србици. Као што не верујем да ће они своје албанске игре да држе у северној Митровици или Звечану. Али ја знам како систем функционише. Страх неких људи од губитка власти (не Борков, који је млад, интелигентан и образован човек пред којим је будућност у политици), који су омастили бркове, много је већа и много важнија тема од било каквог договора за будућност државе.

Стефановић: Парламент је место које је неопходно и ми то не избегавамо. Важно је да кажем да се ми не руководимо ставом било које странке или очекивањем неке странке око исхода разговора и онога шта ћемо да урадимо, иако водимо рачуна о свим специфичностима нашег политичког система и о томе ко има одређену политичку снагу. Ми се руководимо једино нашом државном платформом и оним што хоћемо да постигнемо. И не бих се сложио да смо ми натерани да уђемо у овај дијалог, због тога што се сва наша државна политика по питању КиМ у последње три године кретала у правцу добијања шансе за преговоре. Због тога смо ишли и на Међународни суд правде, Генералну скупштину УН и пролазили кроз болне етапе у процесу добијања резолуције у ГС УН. Ишли смо широм света, спречавали признања и то је било у циљу да добијемо преговоре, пошто су претходни прекинути моментом устајања Приштине од стола.

Политика: Али сада нема преговора о статусу.

Стефановић: А ко је то рекао?

Политика: Па, САД.

Стефановић: САД су, уз све дужно поштовање, једна од земаља које су признале Косово и нису актер ових преговора.

Вучић: Водиће г. Стефановић рачуна колико је могуће, и због Србије и због себе, и због странке, да се у том дијалогу не уради нешто што би било директно супротно интересима наше земље. Ја, наравно, не могу да се сложим да је претходне три године вођена добра политика и мислим да је било сумануто да тражимо мишљење МСП-а. Знали смо какав ће резултат да буде, али су неки из њихове странке намерно лагали и обмањивали јавност како ћемо тамо да победимо. То је био велики пораз Србије, али није то био пораз само ове власти, то је последица наших вишедеценијских пораза. Само мислим да људи не подносе кад им неко вређа интелигенцију, па им то представља као велику победу. Али хајде коначно да седнемо и видимо шта ми можемо да изгурамо, а шта они хоће да нам узму.

Политика: Да ли сте ви свесни шта може, а шта не може?

Стефановић: Наравно да смо свесни...

Вучић: Само још нико не сме да каже шта је то...

Стефановић: Не, није баш тако. Све што се радило, укључујући и ГС УН и МСП, било је у функцији добијања дијалога. Наравно да када идете на дипломатски начин кроз разне препреке у спољнополитичком смислу, некада морате да радите и ствари које можда не бисте радили. И да, наравно, тешко је после и грађанима објаснити зашто је некада било важно да се поднесе један, па онда неки други папир. Али, суштински, ми смо добили оно што смо хтели. Ми смо хтели преговоре који нису условљени и у којима не постоји прејудицирање било каквог оквира или тема о којима ће се разговарати. Добро је и важно што ми препознајемо постојање више реалности на КиМ. Значи, управо оно о чему је г. Вучић говорио – да ви имате једну реалност у Звечану, а другу у Србици.

Политика: Управо смо сведоци покушаја мењања тих реалности. Ево и Питер Фејт и Слободан Петровић из СЛС-а актуелизују питање севера Косова.

Стефановић: Знате шта, пре свега г. Фејт, а онда и г. Петровић, покушавају то већ годинама. Али није то нешто што се кроз стално медијско експлоатисање може само по себи реализовати. Ми на терену имамо једну потпуно јединствену ситуацију на северу.

Политика: Али они не уважавају ту реалност.

Стефановић: Па добро, не уважавају ни Срби у енклавама и Срби на северу КиМ реалност која постоји у Србици, или Истоку, или Клини...

Политика: Како онда може да изгледа решење за север?

Стефановић: Север КиМ је кључаоница кроз коју ће се или откључати или закључати питање КиМ. То је ваљда свима јасно.

Вучић: Ово је велика реченица коју је изговорио Борко Стефановић и морам да кажем да није неистинита.

Политика: Само што ви гледате с друге стране кључаонице?

Вучић: Не, не. Гледамо с исте стране, са српске стране кључаонице.

Политика: И шта видите?

Вучић: У даљини светло, али нисам сигуран да ћемо заједно и као народ и као држава до тог светла доћи.

Стефановић: Али је суштина у томе да се питање севера Косова мора решити на јединствен начин. Не сме се та кључаоница фрагментизовати. Не можете да од ње отцепљујете елементе који је чине таквом...

Политика: Али, зар ови преговори нису управо тако конципирани да фрагментизују то питање?

Стефановић: Наравно да ће Приштина увек то желети на тај начин да реши. Али ми смо заједнички у овом процесу. Ово је први пут да имате процес у коме немате један фронт против Србије – ЕУ која води овај процес не фаворизује ниједну страну.

Вучић: Мислим да је ово први пут да је г. Стефановић или неко из власти на тако отворен начин говорио. Ако ми успемо да се изборимо за то што сам разумео да желимо, иако би многи тиме били незадовољни – то не би било мало за Србију. Као што видите, у нама власт неће имати непријатеља зато што смо политички противници, већ некога с ким може да се разговара о ономе што је максимум интереса који Србија може да оствари. Али се плашим да смо у много тежој ситуацији него што ће да призна и г. Стефановић и него што бих и ја волео да говорим и зато сам рекао да ако ми кроз ту кључаоницу успемо да прођемо да то неће бити мали успех за Србију.

Стефановић: Решавање питања севера на јединствен начин због својих специфичности не значи ни у ком смислу да Срби јужно од Ибра на било који начин треба да буду заборављени или да њихов статус не буде решен. Модел за решавање њиховог статуса неће бити симетричан како би се решавало питање севера и то изазива доста негативну реакцију у Приштини.