- У којим областима можемо да сарађујемо са Јапаном?
- У свакој. Они имају проблем са високом ценом радне снаге у неким западно-европским земљама, тако да део тих фабрика може да дође у Србију, где је цена радне снаге нижа. Пренео сам својим саговорницима да Србија поседује велики потенцијал у производњи воћарских и ратарских култура које би задовољиле њихово тржиште. Уз помоћ јапанских стручњака могли бисмо да унапредимо стандард и квалитет производње и уз подршку јапанских фирми да обезбедимо тржиште за извоз.

- Шта би то Србија могла да прода Јапану?
- Могли бисмо много тога да продамо на њиховом тржишту, нарочито трешње, малине, јагоде, купине, генетски немодификовану соју, кукуруз... Јапан све увози и тамо је све скупо јер је транспорт скуп. Али, они довозе велике бродове у румунску луку Констанца, а ми само треба наше производе баржама да пребацимо до Констанце. Хрватска зарађује огроман новац од Јапанаца јер су недавно направили узгајалишта туне! Добио сам обећање да ће сва њихова економска одељења разговарати о улагањима у Србију.

- Како Србија и Јапан могу још да сарађују?
- Јапанци су спремни да Србију приме у пројекат тзв. јенских кредита. Они дају кредит са грејс периодом од пет до седам година, а онда плаћате камату од 0,5-0,8 одсто. Спремни су да дају кредит од 200 милиона евра чим нас приме у овај пројекат, а мислим да би та помоћ могла да буде и већа.