Табаковићева каже да су грађани и привреда Србије таоци у рукама политике. Према њеним речима, власт злоупотребљава монетарне инструменте покушавајући да оствари циљеве који нису у општем интересу.

Политички договор
- У економији се ствари не дешавају изненада, као природне непогоде, већ се тачно зна ко је, како и зашто довео до оваквог стања. Овде се крије да се преко оф-шор компанија из Србије износи профит који је овде створен. Монетарна и кредитна политика државе већ годинама су накарадне. Сви су причали да имамо јак динар, а то је био политички договор, а не последица јаке привреде - сматра Табаковићева.
Она наглашава да је таква погубна политика сада дошла на наплату, а да ће цену тога плаћати обични грађани.
- Дозволили су пословним банкама да купују девизе од НБС и да износе капитал напоље. Банке за себе и своје клијенте купују евре, долази до шпекулативних радњи и ствара се несигурност код грађана. Све сиромашније становништво још више губи на куповној моћи, а тако се додатно смањује потрошња. То тера државу да посегне за неким другим мерама, као што је повећање пореза, да би надокнадила мањак у каси - наводи она.
Табаковићева каже и да држава смишљеним обарањем домаће валуте обезвређује плате и пензије, тако смањује сопствене расходе и умањује платнобилансни дефицит.
- Такође, постоји рачуница да раст инфлације за један проценат доводи до пораста БДП-а од скоро једне милијарде динара. Овакви механизми у Србији служе за покриће неуспеха једне лоше власти. То јесу познати механизми, али се овде наопако користе. Штити се и помаже куповина велике количине девиза и изношење капитала из земље - наглашава Табаковићева.

Смањење дефицита
Она сматра да постоји начин да се банке „натерају“ да новац усмере у привреду.
- Да хоће, НБС би могла да натера пословне банке да паре пласирају у привреду. Нека се банке слободно обезбеде путем хипотека и на сличан начин, али нека помогну оживљавање производње. Изговор је да банке имају новац, али због презадужености фирми немају где да га пласирају. Оне увек могу додатно да се обезбеде, а НБС има начина да их услови, само је питање да ли то хоће - закључује Табаковићева.
Сарадник Економског института Иван Николић такође каже да слабљењем динара држава смањује дефицит буџета, али и доводи до пада стандарда.
- Пад домаће валуте поскупљује увоз, што значи да се много мање купује увезена роба. А када се та роба мање купује при истом или већем извозу неминовно се смањује платни дефицит са иностранством. То је добра последица корекције курса. Ипак, лоше је то што пад динара обезвређује стандард и поскупљује задуживање и грађана и привреде који имају кредите у еврима - истиче Николић.

Евро 103,11 динара!
Домаћа валута данас је достигла нови рекордни пад! Званични средњи курс НБС износи 103,11 динара за евро. НБС је јуче продала 20 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту, али ни то није зауставило све већи пад динара. Продајни курс евра у пословним банкама још јуче је пробио границу од 105 динара, док је у мењачницама био око 103,3 динара. НБС је од почетка године укупно продала 876,5 милиона евра на девизном тржишту.

Девизне резерве превара?!
Занимљив је податак да износ званичних девизних резерви Србије расте у последњих неколико година и да је ове године чак 11 милијарда евра, а да вредност динара при том пада иако би требало да буде супротно. Укупан износ девизних резерви је 2008. године, када је евро вредео у просеку 80 динара, био 9,1 милијарду евра. Иако су резерве почетком маја ове године достигле 11 милијарди евра, динар је пао на најниже гране. Јоргованка Табаковић каже да је оволики износ резерви у ствари превара.
- Велики део девизних резерви је новац од обавезне резерве пословних банака. Од укупне суме расположиво је само око две милијарде евра, и то су праве резерве ове државе - каже Табаковићева.
Економиста Иван Николић истиче да је из резерви за интервенције НБС на девизном тржишту тренутно употребљиво мање од половине укупне суме.
- Ту спадају депозити на рачунима НБС у иностранству и ефективни страни новац, као и позајмица од ММФ-а - каже Николић.