– У игри су четири преговарачка поглавља, која би по очекивању Србије међу првима требало да буду отворена – најављује у разговору за „Дневник“ председница Одбора Скупштине Србије за иностране послове Александра Ђуровић. Како подсећа, Србија је још прошле године имала спремну преговарачку позицију за поглавље 32, које је везано за финансијску контролу.
– Међутим, могли смо већ тада чути јасне ставове Немачке да се очекује да је прво поглавље које би могло бити отворено 35, које се тиче конкретно преговора Београда и Приштине – објашњава наша саговорница.

* Која поглавља би још могла бити отворена, има ли неких, да их назовемо, с „лакшим“ темама?

– Уз то поглавље које је прво најављено, ми очекујемо отварање још два поглавља, која су онако најзахтевнија и најзначајнија током целог преговарачког процеса, а то су поглавља 23 и 24. Ту се конкретно ради о читавом сегменту који се тиче владавине права, демократије, поштовања људских и мањинских права, самим тим и права  националних мањина, питања безбедности... Све су то, морам да нагласим, ствари које су значајне за свакодневни живот наших грађана. Морам да приметим да је у последње време тај преговарачки процес далеко захтевнији него раније, да се та поглавља отварају на самом почетку, а затварају на крају. А јасно је да за поглавља 23 и 24 треба утрошити највише времена и да то захтева комплетну реформу друштва. С обзиром на то да су акциони планови за та два поглавља већ спремни, мислим да је финална верзија за 24 већ потврђена и да то ускоро треба да се деси и за поглавље 23, мислим да је то сет неких првих поглавља која треба да буду отворена.

* Како практично изгледа отварање поглавља у том преговарачком процесу?

– Свакако то поглавље је значајно. За отварање поглавља 32, које је везано за финансијске токове и њихову бољу контролу, били смо спремни од самог почетка. Још током прошле године смо очекивали да ће поглавље 32 бити отворено. Када је реч о поглављу 35, везаном за дијалог Београда и Приштине, морам да подсетим на то да је последња бриселска рунда завршена недавно. Колико смо могли чути, мало је недостајало да се споразум потпише, али приштинска страна на крају није хтела да парафира договоре о заједници српских општина. То питање је првенствено значајно за српско становништво које живи на КиМ па је за њих посебно и важно да то поглавље буде отворено и да ЗСО буде формирана. То је свакако и нама у интересу, с обзиром на то да смо предузели неке тешке кораке, рецимо, када је с Приштином парафиран споразум о правосуђу. Сада је лопта на другој страни и од њих се очекује да направе одређене уступке да би договор био омогућен.

* Шта отварање поглавља значи с аспекта европских интеграција?

– Ми смо већ завршили значајне фазе самим тим што је процес скрининга окончан за сва поглавља још крајем марта. Сада када се отвори једно поглавље, ради се на измени законодавства да би до тренутка кад се оно затвори наш законодавни систем био у потпуности усклађен са законодавством ЕУ и стандардима који важе на подручју држава чланица. Тако да је фактички врло значајно да кренемо с отварањем, па самим тим касније и затварањем поглавља која се тичу одређених тема. Али свакако, та четири поглавља само део су тог целокупног процеса јер има 35 поглавља која треба да се отворе па да се затворе, што је посао који захтева одређено време.

* Шта Европска унија чека да би отворила та поглавља?

– Чека  се договор Београда и Приштине. Дакле, имплементација Бриселског споразума, где су управо камен спотицања овлашћења заједнице српских општина. Јасно је да из неких разлога Приштина не жели да направи никакве уступке који се очекују с њихове стране да би уопште могло доћи до договора. Мислим да у овом тренутку није ствар Србије да било шта треба  да уради да би отварање поглавља кренуло. Јасно је да смо ми, по мом мишљењу, неправедно заустављени у даљем напретку у том погледу управо због недостатка воље с приштинске стране да се постигне договор о ЗСО.

Светлана Станковић