Александар Мартиновић – Седница Народне скупштине Републике Србије – 06.10.2016
Даме и господо народни посланици, посланичка група СНС ће, као и на Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу да гласа за све кандидате који су предложени за заменике, односно за заменика јавног тужиоца и за све кандидате који су предложени од стране Високог савета судства за судије који се први пут бирају на судијску функцију, а због грађана Србије који можда прате овај пренос, желим да кажем и то да ћемо гласати, наравно, и за све друге предлоге који су данас на дневном реду, а којима још није било речи, а то је предлози одлука који се тичу измена у радним телима Народне скупштине Републике Србије.
Обично се у јавности ствар утисак да су институције, као што је Високи савет судства и Државно веће тужилаца пуке продужене руке власти или највеће политичке странке. Желим да кажем да то напросто није тачно и као најбољи доказ за то је, а ево ја ћу, као председник посланичке групе СНС да поставим два питања и очекујем да на та питања добијемо данас одговоре.
Једно питање је упућено представницима Државног већа тужилаца. Занимало би ме зашто је Државно веће тужилаца предложило господина Лазара Лазовића, судијског помоћника за заменика јавног тужиоца за Треће основно јавно тужилаштво у Београду, а не неке друге кандидате из реда тужилачких помоћника који су имали бољу оцену на испиту за проверу стручности и оспособљености?
Такође желим да питам, представника Високог савета судства када ће бити донет правилник о критеријумима и мерилима за избор судија, имајући у виду чињеницу да је Народна скупштина још у децембру прошле године усвојила измене Закона о судијама, да су тим изменама закона предвиђена обавеза испитивања кандидата и те одредбе се примењују од 1. септембра 2016. године, а Правилник још увек није усвојен? Очекујем да ми представници Државног већа тужилаштва и представници Високог савета судства на ова два, веома озбиљна питања одговоре.
Данас је било речи о многим темама које нису непосредно везане за сам избор заменика јавног тужиоца и за сам избор судија и на неки начин је то разумљиво и логично. Да ли постоји у свету правосуђе, када кажем правосуђе, онда мислим и на судове и на јавна тужилаштва, коју су баш свима по вољи и да ли постоји игде идеалан правосудни систем. Наравно да не постоји. Ми тежимо да наш правосудни систем буде бољи него што је данас, а поготово бољи него што је био пре неколико година.
Што се тиче СНС, ми ћемо подржати све предлоге, а знам да се припремају, да се припрема велики број закона из области пре свега кривичног права који ће имати за сврху пооштравање борбе против криминала и корупције у свим сферама друштвеног живота.
Оно што је важно да се каже, то је да постоје многи случајеви из наше друштвене стварности који нису добили свој судски епилог. Неки који су водили ову државу, били председници Владе Републике Србије, били су на функцији савезног министра унутрашњих послова, неки други који су спровели реформу правосуђа 2008, 2009. и 2010. године, неки који су практично до 2012. године били господари живота и смрти, у Србији данас спочитавају СНС, Министарству правде, али пре свега председнику Владе Александру Вучићу, зашто неки предмети нису решени, зашто су неки предмети застарели.
Из тога коме се питање поставља, јасно је каква је намера оних који та питања постављају. У суштини, и ДС и све њене политичке деривате баш брига и за Савамалу и за Космајца и за Мишковића и за приватизације и за винограде и не знам ни ја за шта, њихова политичка мета је Александар Вучић и то грађани Србије треба да знају.
Пола оних што говоре о Савамалој, сумњам да су икада били тамо. Они што кукају над судбином, како они кажу, власника, али нелегалних објеката који су порушени у том делу Београда, су плаћени из иностранства. То су признали чак и њихови ментори. Дакле, сви они који организују протесте попут „жуте патке“, „не давимо Београд“, они за то добијају новац из иностранства. И, поред тог новца, на тим скуповима не можете да видите више од 200 или 300 људи. И онда вам је премијер Вучић, кога стално оптужујете за ту фамозну Савамалу, лепо рекао – ја ћу сам да поднесем оставку ако не будем могао да скупим више људи у једној месној заједници него што ви скупите у центру Београда, на наводним протестима због рушења објеката у Херцеговачкој улици.
Није вас брига да имамо боље правосуђе. Није вас брига да грађани живе сигурније. Није ваша брига да имамо мање криминала у Србији. Ваша брига је како да што јаче ударите по председнику Владе. Али, оно што мени није јасно, како то да не видите да вам то изазива контраефекат. Што ви више ударате по Александру Вучићу, народ Александра Вучића више цени, и што ви више причате о Савамалој, о наводно нелегалном рушењу, о фантомкама, што више оптужујете Александра Вучића, његова популарност у народу расте.
Ево, ја вас молим, као председник посланичке групе СНС, немојте једном у три месеца да организујете протесте попут „жуте патке“. Сваки дан то радите, јер је то нама у интересу. Што ви више нападате Александра Вучића, народ га више воли. Значи, сваки дан протестујте и оправдајте, на крају крајева, новац који добијате из иностранства да би организовали протесте у центру Београда, где, узгред буди речено, не можете да скупите више од 200 или 300 људи.
Што се тиче борбе против организованог криминала, у време када је овом државом владала ДС нисте могли ни да помислите да неко може да покрене поступак против Мирослава Мишковића, попут људи као што је Космајац. Дакле, не да поступци нису покренути, нисте могли да помислите да неко уопште у те људе може да дирне.
Ми смо показали снагу, показали смо да нико није јачи од државе. Да ли је свако са том пресудом задовољан? То је једна друга тема, али је чињеница да је борба против организованог криминала, против криминала који је економски ојадио нашу државу, започела и да се води пуном паром. Камо лепе среће да је та борба вођена и много раније. Србија данас не би имала оволико економских проблема колико их има, и Влада Србије и Народна скупштина Републике Србије не би били у ситуацији да доносе тешке и непопуларне мере којима морамо да решавамо економске проблеме које смо наследили 2012. године.
Јуче су се неки хвалили тековинама 5. октобра. Можда би грађани Србије волели да свој судски епилог добију и појаве као што су паљење ове зграде, која је 5. октобра била зграда Савезне скупштине, данас је зграда Народне скупштине, да свој судски епилог добије и то ко је упадао ноћу са фантомкама и наоружан са аутоматским пушкама у Савезну управу царина, у НБС, да свој судски епилог добије и појава како је могуће да у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године зграда Скупштине Града Београда се претвори у магацин дугих цеви, па да видимо ко је то и под којим околностима спровео не 24, него 524 пљачкашких приватизација, ко је то нпр. по Србији продавао шећеране по три евра. Полако, Кено, пиво стиже касније. Ко је тај ко је могао да сади винограде у новембру месецу и да за то добије субвенције као да их је садио у априлу месецу?
Дакле, има много тога што би грађани Србије желели да сазнају, а што до данашњег дана није добило свој судски епилог.
Пошто је овде било речи о томе да би неки народни посланици нешто желели да сазнају од представника правосудних институција, од тужилаштва, од судова, ево, ваљда имам и ја право као народни посланик да питам шта је са овим случајевима о којима сам говорио.
Ја бих волео да свој судски епилог добије и прича око тога ко је опљачкао Развојну банку Војводине, да свој судски епилог добије и појава као што је пљачкање Фонда за развој АП Војводине и Фонда за капитална улагања и како је могуће да нпр. 2007, 2008, 2009, 2010. године имате асфалтирања по Војводини која се врше ноћу, у зимско доба, када нико живи не асфалтира, без јавних набавки, када су ти послови плаћени, а никада нису урађени и онда је буџет Војводине оштећен за ко зна колико милиона евра.
Ја бих волео да свој судски епилог добије и појава као што је изградња Дома за смештај деце ометене у развоју у Новом Бечеју, у тзв. дворцу Хетерленд. То је дворац само по имену. На лицу места то је једна рушевина, која апсолутно није подобна не да се сместе деца ометена у развоју, него голубови и врапци.
Јуче је један од посланика бившег режима нама наводно испоставио рачун да ми треба да одговарамо зашто није урађен тај дворац у Новом Бечеју за децу ометену у развоју. Ја само желим да га подсетим да је рок за завршетак радова била 2012. година, када је ДС суверено владала АП Војводином и она је финансирала тај пројекат.
Дакле, има много појава у Србији које нису добиле судски епилог, а ево ми народни посланици СНС, а верујем и огромна већина грађана Србије би волела да то добије свој судски епилог и да видимо ко је то пљачкао Србију, ко је то пљачкао Војводину пуних 12 година, а да за то никада није одговарао. Јуче је било речи о томе како држава наводно пљачка локалне самоуправе зато што, Боже мој, општинама више неће остајати 80% од пореза на зараде, него 74%, а градовима 77%.
Волео би да свој судски епилог добије и појава, као што је нпр. пљачкање Инђије, да свој судски епилог добије и појава као што је пљачкање Крагујевац, као што је пљачкање Новог Сада, као што је пљачкање Ниша. Само да вас подсетим, град Ниш је у једном периоду своје историје вођен од човека чије је највеће политичко достигнуће било то што је рекао грађанима Ниша – све рачуне за струју у буре, запалите те рачуне у бурету и тако се борите против режима Слободана Милошевића, а кад је дошао на власт, онда је за 600 пута повећао цену електричне енергије и заборавио на то како је у бурету у Нишу палио рачуне за електричну енергију.
Ја бих на пример волео, жао ми је што, извињавам се вама, госпођо председнице, ћу то сада да урадим са мобилног телефона, знам да није пристојно, али немам други начин пошто нисам успео да одштампам. Јуче ме је колега Јешић упутио на неки сточни вашар где треба да ричем и мучем и немам ништа против, радићу и то ако треба, али ево, црно на бело. Дакле, из Агенције за привредне регистре, да не мислите да сам ово добио не знам ни ја од какве тајне службе – „Милк републик“ Д.О.О. Нови Сад, активно привредно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу, седиште – Нови Сад, Темеринска 50, датум оснивања – 14. септембар 2015. година, ПИБ тај и тај, један од сувласника, и то удео од 45%, Горан Јешић.
Е сад, ко је крао, господине Мирчићу? Крао је онај ко је снабдевао КЦ Војводине млечним производима, а да претходно није спроведен поступак јавне набавке и онда је КЦ Војводине, до пре неколико месеци, док нисмо променили власт у Војводини, по три, четири, пет пута већим ценама плаћао за болеснике, за људе који се лече у КЦ Војводине млеко, јогурт, сир, итд, овој фирми чији је један од сувласника господин Горан Јешић, који мене шаље на Новосадски сајам да ричем и мучем, и ја ћу то да радим, али никад нећу да се бавим оваквим стварима.
Ја бих нпр. волео да ово добије свој судски епилог. Да видимо како је могуће да неко ко је до 2000. године био апсолутни анонимус, сад одједанпут има пентхаус у Бечу, вилу на Татарском брду и фирму која је до пре неколико месеци, без тендера, снабдевала КЦ Војводине млечним производима.
Што се тиче дискусија неких других колега, ја имам разумевање за то што нису до краја у току са законима који важе у Републици Србији, али просто због грађана Србије желим да кажем да се правосудни систем у Србији променио. Прекршајни судови су део судске власти, а то је дефинисано Законом о уређењу судова и мислим да је то сасвим логично. Прекршаји су деликти, неко за деликте мора да одговара и неко деликте мора да суди. Ко то други може да ради него судови. Дакле, прекршајни судови су саставни део судске власти. Ово говорим да око тога не би било било каквих дилема.
Коначно, када је реч о самим кандидатима, нећу помињати ничије име. Просек студирања је важан, али не и једини критеријум за избор некога на функцију заменика јавног тужиоца или за избор судија. То кажем као неко ко је и сам имао висок просек на Правном факултету у Новом Саду. Због грађана Србије, желим да кажем да је то само један од критеријума. Један од критеријума који је, надам се, Високи савет судства и Државно веће тужилаца имао у виду приликом предлагања ових кандидата.
Поред овог критеријума, постоје и неки други критеријуми.
Који, господине Мирчићу? Требали сте мало да се упутите кад већ долазите на седницу Народне скупштине. Високи савет судства је разговарао са свим кандидатима за судије који су се пријавили на конкурс и тражено је мишљење од судова у којима су ти кандидати радили, односно од других органа у којима су радили пре него што су се кандидовали за судијску функцију. Дакле, Високи савет судства се руководио унапред дефинисаним критеријумима и мерилима. Ја се надам да ћемо ми изабрати најбоље могуће кандидате који су нам предложени од стране Државног већа тужилаца и Високог савета судства, а пракса ће да покаже да ли се ти људи сналазе на послу који ће да раде или не.
Немојте да заборавите, ови људи које ми, вероватно сутра, бирамо на судијску функцију бирају се на период од три године. То је нека врста пробног рада, они ће за те три године да покажу да ли су способни да буду судије или не.
Само још једну малу дигресију да направим, а опет због грађана који прате овај пренос. Један од колега народних посланика је рекао да су људи студирали по 28, 24, 25 година. То су године живота у којима су они завршавали своје студије. Дакле, није то дужина студирања, него године живота када су стекли факултетску диплому. Идеално би било да сви заврше факултет у року, али с друге стране не упишу сви факултет са 18 и 19 година и нису свачије животне околности подједнаке.
Ја сам уписао факултет са 18 година, а знам неке моје колеге које су га уписале са 22. Онај ко је уписао факултет са 22 године не може да га заврши у 23 години. Мора да га заврши мало касније. Неко се запослио, након што је завршио средњу школу. Неко је засновао породицу. Има и таквих кандидата. Не желим да спомињем имена, није пристојно. Неко је добио дете. Све је то мало пролонгирало завршетак студија, али просто не ради се о томе да је било који кандидат студирао 28 година. То је мислим и физички немогуће, него су то године живота када су људи стекли своју факултетску диплому.
Наравно, господо, ви из Државног већа тужилаца и из Високог савета судства, сада је на вашој савести да сте нам предложили најбоље могуће кандидате. Као одговорна политичка странка, као странка која је дубоко свесна да упражњена места у нашим тужилаштвима и судовима морају да се попуне да не би дошло до парализе правосудног система, посланичка група СНС ће гласати за све предложене кандидате у најбољем уверењу да гласамо за оне који су заиста најбољи, а још једанпут вас молим, вас из Државног већа тужилаца и господина Томића из Високог савета судства, ако можемо да добијемо одговоре на ова два питања која сам поставио, јер мислим да су то питања која интересују и људе који раде у јавним тужилаштвима и људе који раде у судовима. Захваљујем се још једанпут.
