Уважена министарко, колеге посланици, па пажљиво сам слушала дискусију по амандманима на члан 1. и оно што смо данас могли да чујемо је врхунац лицемерја због тога што они који су правили највећа дуговања, они који су оставили локалне самоуправе са дуговима од 1,7 милијарди, као што је Смедеревска Паланка, Инђија 1,5 милијарди, Врбас 1,5 милијарди, Београд који је преузео 2013. године од привременог органа био је у дугу 960 милиона евра, АП Војводина која је на основу ДРИ две милијарде динара трошила ненаменски, долазе у ситуацију да говоре овде о томе како треба располагати локалним буџетима.

​Сви ти водоводи и вртићи које треба изградити заменили су се са џиповима, становима у Бечу, парама на девизним рачунима у иностранству, управо оних појединаца који су водили те локалне самоуправе. То је врхунац лицемерја које једноставно данас треба рећи грађанима Србије, да су ишли о трошку грађана, не само буџета Републике Србије, него и буџета локалних самоуправа у градовима из којих долазе.

​Оно што је важно данас рећи јесте да се амандмани на члан 1, било их је 20, могу поделити у две групе. Једна група је потпуна урађена на један стихијски стереотипан начин, типа – брише се, а остали је урађен на креативан начин, управо оног типа о коме сте говорили, госпођо министарка, да се тражило да проценат који се трансферима од зарада даје локалним самоуправама буде већи од 80% процената, већи него што је био одлуком из 2011. године. То управо показује највиши степен неозбиљности уопште било какве сарадње и жеље да се на конструктиван начин овакав вид закона подржи.

​Оно што треба рећи, то је да такав степен неозбиљности показује суштински жељу да се доживи политичка слава за два минута образлагања амандмана и да се додворавамо нечему што се не можемо додворити, јер управо то не постоји у локалним самоуправама као вид могућности да локалне самоуправе преживе сва она дуговања која су остала градовима и општинама од оних који су владали један, два, па неки и три мандата, али су сада ове посланици дошли да нам спочитавају високе моралне вредности. Такве моралне вредност једноставно нису кадри ни да носе.

​Због тога треба рећи да ови амандмани који су предложени на члан 1. треба да користе и као једна врста покривања свих оних марифетлука које су водиле те локалне самоуправе, све оне активности које су државни ревизори и које су полицијски органи и управе прихода имали у својим извештајима прилике да оцене на онај начин на који су заиста, на неадекватан начин вођени.

​Због тога је потпуна оправдано што Министарство финансија није подржало ниједан овакав амандман, јер показује на који начин и који је циљ био свих ових амандмана. Стога треба рећи да су ове измене и допуне почетак реформе јавних финансија локалних самоуправа и потпуно треба подржати од стране свих посланика одбијање оваквих амандмана.

​Због тога ћемо у дану за гласање подржати једноставно оно што је једино могуће било у овом тренутку, а то је Предлог закона у изворним изменама и допунама, смањење практично процента трансфера од пореза на зараде од 3% до 6% процената, а град Београд 4%. И управо ово што сте рекли, да једноставно град Београд ће подржати практично највећи терет подршке локалним буџетима управо због тога што је у том проценту град Београд са 4% од зарада које ће им бити ускраћене, минимално бити ускраћене зараде, практично порез од зарада најсиромашнијим општинама.

​На нама је да радимо нов концепт закона. Јавне расправе су прошле, Министарство финансија је практично и спремило нов концепт, али је очито да локалне самоуправе за сада у овом тренутку нису довољно биле способне и спремне да тај нов концепт подрже. Због тога је овај први корак био неопходан, а свако онај ко је добронамеран једноставно ће подржати овакав предлог измена и допуна закона који сте дали, а сви они који једноставно желе да пребаце на неки други терен политиканства нису кадри да данас уопште причају о њему. Хвала вам.