Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је посланику коалиције Морамо-Заједно Александру Јовановићу Ћути, који је поделио летке министрима на почетку седнице Скупштине Србије, да је могао летке да одштампа на рециклираном, а не на сјајном папиру, оцењујући да је реч о “лажним еколозима”.

"Сви грађани су били сведоци тога да смо добили летке од стране Покрета зелених или како се већ зову. Велика коалиција малих странака. Добили смо летке на сјајном папиру, који је најгори за животну средину, нису се потрудили да макар буде рециклирани папир. За тај папир морали сте да посечете не знам колико дрвећа”, рекла је Брнабић.

Брнабић је прочитала на који начин све може да се сачува животна средина, а један од њих, како је истакла, употреба рециклираног папира.

"Желим да укажем на изузетно важан предлог закона који смо послали скупштини, а тиче се заштите животне средине. То је Предлог закона о потврђивању споразума о зајму између Србије и Међународне банке за обнову и развој. Тим законом се повећава обим мера за унапређење енергетске ефикасности, између осталог, планира се уградња соларних панела код домаћинстава”, рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је вредност тог споразума 44,9 милиона евра.

"Еколози, лажни еколози су гласали или против или нису гласали уопште, али нису гласали за. Грађани могу јасно да виде о каквим је лицемерју реч само у ових 15 минута”, истакла је Брнабић.

О буџету: Смањујемо дефицит, повећавамо плате, пензије, инвестиције

Предлог буџета за 2023. годину прати приоритете који су изнети у експозеу за период до 2024. године, а један од њих је да се одржи фискална стабилност, рекла је Брнабић образлажући пред посланицима у Скупштини предлог буџета за следећу годину.

Навела је да је планиран дефицит од 3,3 одсто бруто друштвеног производа, а дефицит је у ребалансу за ову годину износио 3,9 одсто, што према њеним речима значи да се враћамо у преткризне године када је реч о овом параметру.

"Имамо никада већи буџет за капиталне инвестиције, улажемо  у енергетику, просвету, науку, иновације, културу. Јавни дуг ће бити испод 60, односно 56,1 одсто БДП, а што је веома важно, имамо простор и даље ћемо се борити да стално повећавамо плате и пензије”, рекла је Брнабић.

Истакла је да ће пензије кумулативно, са повишицом од новембра и јануара, порасти за 20,8 одсто и да смо међу ретким земљама у Европи које упркос разним кризама и рату у Украјини, идемо у раст плата и пензија.

"Плате у јавном сектору ће од јануара бити веће за 12,5 одсто, у војсци за 25 процената, минималац за 14,3 одсто и износиће 40.022 динара што је око 340 евра. Идемо на додатно пореско растерећење зарада, кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодаваца”, рекла је Брнабић и додала да ће држава због тога бити ускраћена за 41 милијарду динара.

Према њеним речима, планиран је економски раст од 2,5 одсто за следећу годину, што је због свих проблема који су се у свету догодили, мање него што се раније предвиђало.

"Важно је да грађани знају и тиме можемо да се поносимо, јер ће према подацима ММФ-а кумулативни раст унутар четири кризне године у Србији бити други највећи у Европи, после Ирске. Та стопа раста ће, како каже ММФ у Србији, износити 13,1 одсто, што је скоро четири пута више од просека Европске уније где износи 3,4 одсто”, рекла је Брнабић.

Додала је да овај раст, примера ради, у Северној Македонији износи 3,3 одсто. а у Црној Гори 5,2 процента.

Брнабић је истакла да је буџет за следећу годину прављен тако да се позитивна кретања у земљи наставе и да се за разлику од 19 земаља ЕУ, где се очекује рецесија, у Србији планира раст.

У том смислу наставиће се са капиталним инвестицијама за које је према њеним речима издвојено 423,9 милијарди динара или 5,3 одсто БДП-а.

Брнабић је рекла да издвајања за пољопривреду износе 79,9 милијарди динара, што је, како је истакла, повећање око 1,1 милијарду динара у односу на 2022.

Према њеним речима, највећи део буџета за пољопривреду намењен је за субвенције у пољопривреди, потом за подстицај за директна плаћања у износу од 46,9 милијарди динара, што је за 17,6 одсто више у односу на 2022.

"Већ до краја првог квартала 2023. године направићемо систем е-аграр, како би помогли нашим пољопривредницима да се лакше и брже пријаве за субвенције и да будемо ефикаснији и транспарентнији и да можемо да имамо већу контролу како су потрошена та средства”, рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је предлогом буџета обезбеђено 31,5 милијарди динара за заштиту животне средине, односно за ресорно министарство, а плус је и износ од 13,3 милијарди динара за заштиту животне средине код Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, што је за 4,1 милијарду динара више него ове године.

Брнабић је указала да је пре 10 година буџет за заштиту животне средине био девет пута мањи. 

Као један од најважнијих пројеката у тој области навела је изградњу канализационе мреже на 93 локације, а настављају се, каже, и субвецније за куповину електричних возила што утиче на побољшање ваздуха.

"Овде имамо документ чишћење дивљих депонија у 2022. години на територији Србије. У претходне две године очистили смо 750 несанитарних депонија што је једна четвртина несанитарних депонија у Србији”, истакла је Брнабић.

Уверена је да ће предлог буџета обезбедити да се имплементирају они пројекти за коју је влада добила подршку посланика и грађана и да ће напорним радом успети да утиче на пораст животног стандарда, без обзира на све изазове и околности.

Извор: Танјуг/РТС 2