Брнабић: Модерна, јака и слободна Србија наставиће да побеђује

Мандатарка за састав нове Владе Републике Србије Ана Брнабић представља свој експозе пред народним посланицима, којима је поручила да тражи њихову подршку како би владу Србије наставила успешно да води и у наредним годинама.

Подсетила је да је, када је представљала програм владе пре две године, у октобру 2020. године, години у којој је Европу и свет задесила највећа пандемија једног вируса од пандемије шпанског грипа 1918. године, мало ко мислио да ће тешка и изазовна времена тек доћи, већ су сви очекивали време економског опоравка, напретка, стабилности и сарадње.

"Нажалост, десило се све супротно томе", подвукла је Брнабић.

Навела је да је пандемија економски исцрпела и најјаче земље на свету, али смо сви из пандемије могли да извучемо важне поуке, од којих је најважнија та да свет треба да се окрене мултилатерализму и сарадњи, дељењу знања и ресурса, како би човечанство у наредним годинама и деценијама било безбедније.

Пандемија је стављена под контролу, а Србија показала, као што је и обећано тог октобра 2020. године, да уме да се носи са здравственим изазовима пандемије, рекла је Брнабић.

Тада је, како је рекла, као апсолутни приоритет владе дефинисана брига о здрављу грађана и борба против корона вируса, а од тада изграђене и отворене три нове болнице - у Београду, Крушевцу и Новом Саду, са укупно 2.047 постеља, спасено на хиљаде живота, омогућено оболелима од других болести да се, током пандемије, лече.

Подсетила је да је Србија прва у континенталној Европи, а друга у Европи, након Велике Британије, набавила вакцине против ковида, започела имунизацију, а набављено је чак пет различитих вакцина: Фајзер, Спутњик, Синофарм, АстраЗенека и Модерна, уз један од најефикаснијих система за исказивање интересовања за вакцинисање, избор вакцине и заказивање термина.

"Србија је, захваљујући томе, била главна вест у светским медијима, у најпозитивнијем светлу. У Србију су људи из иностранства похрлили да се вакцинишу, притекла је у помоћ другим државама у региону, и партнерима из ЕУ, Африке и Азије, којима смо током претходне две године донирали вакцине, тестове, али и храну", рекла је Брнабић.

Указала је да је држава, паралелно, наставила да јача здравствени систем - кроз улагање у инфраструктуру, повећање плата здравственим радницима и убрзану дигитализацију здравства.

Подсетила је на завршетак реновирања КЦС, те почетак радова на реконструкцији и изградњи КЦ Војводине, што ће, како је рекла, бити завршено у мандату ове владе.

"Наставили смо да радимо на припреми техничке документације и тендера за реконструкцију и изградњу КЦ у Крагујевцу. Завршили смо нови објекат Института за кардио-васкуларне болести Дедиње 2, започели изградњу нове Универзитетске дечје клинике, Тиршова 2", рекла је Брнабић.

Додала је да је током пандемије три пута повећана плата здравственим радницима - у априлу 2020. године, јануару 2021. године и јануару ове године.

"Кроз три економска пакета за подршку привреди и грађанима, током пандемије, инвестирали смо близу девет милијарди евра, како бисмо сачували радна места, продуктивност и конкурентност компанија у Србији, а пре свега микро, малих и средњих предузећа", рекла је Брнабић.

Додала је да је Србија, према подацима Светске банке, једна од само 10 држава на свету која је имала смањење незапослености у 2020. години, а да је незапосленост данас на историјски најнижем нивоу од 8,9 одсто.

Подсетила је да су просечне плате више од 600 евра, те да се очекује да оне буду и више од 700 евра до краја ове године, да је пензионерима исплаћено 500 евра једнократне помоћи, а свим пунолетним грађанима, као и младима до 30 година старости, 200 евра, нашим људима на Косова и Метохије смо исплатили по 100 евра за оне који имају посао, и по 200 евра за незапослене.

"Поред тога што се овај новац вратио у нашу економију кроз потрошњу, чиме смо генерисали додатан раст, ова мера је имала позитиван психолошки ефекат и послужила да људи верују у своју државу и економију, и да знају да ћемо успети да се изборимо са пандемијом", рекла је мандатарка.

Напоменула је да се наставило са привлачењем инвестиција, те да је лани забележен рекордни ниво страних директних инвестиција од 3,7 милијарди евра, а да се ове године очекује приближно исти или чак и виши.

Навела је да је од октобра 2020. године, забележено 66 отварања фабрика или постављања камена темељаца за нове фабрике, инвестиција укупно вредних 2,4 милијарде евра, које ће обезбедити више од 26.000 нових радних места, међу којима су Тојо Тајер, Нидек, Континентал.

Све то је, као и пројекти изградње капиталне путне и железничке инфраструктуре, омогућило да, кумулативно, Србија има једну од најбољих стопа економског раста у Европи - наш БДП је у 2020. години пао за само 0,9 одсто, а раст у 2021. години је био 7,5 процената.

"Током мандата претходне владе, започели смо изградњу већег броја ауто-путева и брзих саобраћајница. У овом тренутку имамо 12 пројеката у имплементацији у укупној дужини од око 500 километара", рекла је Брнабић и подсетила на пут Рума-Шабац-Лозница, мост преко Саве на ауто-путу Кузмин-Сремска Рача, Фрушкогорски коридор, ауто-пут Ниш-Мердаре, радове на изградњи саобраћајнице Пожаревац-Велико Градиште-Голубац.

Као један од највећих резултата претходне владе и историјских искорака, навела је, остаће отварање деонице прве брзе пруге у Србији.

Навела је да је у претходне две године, и поред свих изазова, започета и завршена реконструкција и модернизација железничких праваца Суботица-Хоргош, започет правац Ниш-Брестовац, а ускоро ће почети и Ниш-Димитровград.

"У мандату ове Владе крећемо и са радовима на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша, чија је припрема у току", рекла је Брнабић.

Навела је да је БДП Србије први пут у историји прешао 50 милијарди евра, а ове године очекујемо да ће ићи и преко 60 милијарди евра.

Напоменула је да је извоз нашег ИТ сектора, наших идеја, решења, памети, прошле године достигао близу 2 милијарде евра, а ове године се очекује да ће извоз прећи 2,6 милијарди евра.

Подсетила је да је у области владавине права, направљен највећи искорак у протеклих 20 година, уз промене Устава у области правосуђа, које ће деполитизовати правосуђе и обезбедити независно судство и самостално тужилаштво, што је, како је рекла, остати једна од најважнијих тековина претходне владе, и резултата Српске напредне странке и владајуће коалиције.

"Ово ће спречити да се у Србији икада више понови срамна тзв. ''реформа'' правосуђа из 2009. године, када је, буквално преко ноћи, 837 судија остало без посла, иако им је Устав гарантовао сталност функције. Оваква реформа грађане Србије је коштала више од 44 милиона евра само за надокнаду штете, а од ње се правосуђе у Србији ни у наредних 10 година није у потпуности опоравило", рекла је Брнабић.

Навела је да су урађене многе ствари у области владавине права, као што је имплементација препорука Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО), препорука ОДХИР-а.

"Још много посла је пред нама када је реч о реформама и у области правосуђа, а свакако и у јачању слободе медија, унапређењу медијске сцене и усвајању медијских закона, што ће бити приоритети будуће владе и због чега ово имамо као посебно министарство", рекла је Брнабић.

Подсетила је да је обећана и бескомпромисна и беспоштедна борба против мафије, те да су у великој акцији МУП, БИА, и у координисаној акцији са тужилаштвом, 4. фебруара прошле године, ухапшени Вељко Беливук, његов најближи сарадник Марко Миљковић, и још 14 чланова те криминалне групе.

"Организована криминална група Беливук-Миљковић процесуирана је пред Тужилаштвом за организовани криминал, због извршених кривичних дела и ово је један од најважнијих резултата владе у претходном мандату", навела је мандатарка.

Брнабић је рекла да је и много других ствари урађено и покренуто у претходне две године и у области заштите животне средине, популационе политике, културе, иновација, пољопривреде, војног оснаживања земље, бриге о селу и равномерног регионалног развоја, у области спорта.

"Рад у свим тим областима мора да се настави како би Србија наставила да јача, побеђује, и да би квалитет живота у Србији наставио да се побољшава, упркос свим проблемима, изазовима и недаћама са којима се наша земља суочава", рекла је Брнабић.

 

Нова влада пред већим изазовима

Наредна Влада ће се суочити са изазовима много већим и много захтевнијим него било шта што смо могли да замислимо пре две године, истакла је Брнабић.

"Свако на свету је мислио да након пандемије корона вируса долазе бољи дани - дани стабилности, мира и просперитета. Уместо тога, десило се нешто што је било тешко замисливо након Другог светског рата - рат на европском континенту. Од 24. фебруара ове године, када је започео рат у Украјини, све у свету, а посебно на европском тлу, се променило. Готово једина спољнополитичка тема је Украјина и однос према Руској Федерацији. Две искључиве економске теме постале су: енергетика и инфлација", навела је Брнабић у експозеу пред посланицима у парламенту.

Брнабић је оценила да свет полако, од тог 24. фебруара клизи у Трећи светски рат, са све чешћим и све озбиљнијим звецкањем нуклеарним наоружањем и све мањим шансама за мир који би се склопио у кратком року.

"У политичком смислу, све више делује да су емоције надвладале разум, а да ће највећа јагма у будућности бити јагма за енергентима и храном. У таквом свету Србија треба да се позиционира, задржи своју стабилност и настави свој раст и развој и, то је, најједноставније речено, основни задатак будуће Владе. Колико ће то бити тешко и колико ћемо напорно сви заједно морати да радимо, у тиму са председником Србије Александром Вучићем, и уз разумевање и подршку Народне скупштине Републике Србије, а на корист свих наших грађана и целог нашег народа, можда најбоље говоре и речи једног од најпроминентнијих европских лидера, председника Француске Емануела Макрона, који је крајем августа ове године рекао да "тренутак у којем живимо изгледа као да је саздан од низа криза, од којих је свака озбиљнија од претходне", и упозорио да долази крај "обиља и безбрижности", истакла је Брнабић.

Како је најавила апсолутни приоритет у мандату ове Владе биће енергетика, односно, како је то једном приликом нагласио и председник Србије нова енергетска политика Србије.

"На исти начин на који смо се фокусирали на здравство у мандату претходне Владе, тако ћемо сада морати да се бавимо енергетиком. Мораћемо у ово да унесемо сво своје знање и енергију, да будемо храбри, покушавамо нове ствари, мењамо устаљен начин размишљања и усвајамо иновације, да се ослонимо на сопствене капацитете, и покажемо да и сада, у овој области, можемо да поновимо оно што смо урадили у здравству", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је Србије у енергетици, након деценија стагнација, већ кренула да мења ствари, тако да следеће године можемо да рачунамо на нове енергетске капацитете.

"Завршавамо изградњу блока Б3 термоелектране Костолац Б, што значи додатних 350 МW за наш енергетски сектор. Завршавамо изградњу гасне интерконекције до Бугарске који ће нам обезбедити алтернативну руту за доток гаса и спојити нас са терминалима за течни природни гас у Грчкој. Настављамо са изградњом хидроелектране Бук-Бијела у БиХ, заједно са Електропривредом РС, што ће за наш електроенергетски систем значити додатни капацитет до 115 МW. Мораћемо да кренемо у изградњу ревирзибилних хидроелектрана Бистрица и Ђердап 3, како бисмо обезбедили балансирање за неколико хиљада мегавата из обновљивих извора енергије у будућности", подсетила је Брнабић.

Брнабић је рекла да ће бити потребна изградња нафтовода, како бисмо и ту диверсификовали извор и руте снабдевања.

"За већу енергетску одрживост, сигурност и независност Србије, ми не смемо да се ослањамо на само један извор или једног партнера, посебно када те стране покажу да су непоуздане и несигурне, и да користе питања енергетике за политички обрачун и наметање политичке агенде. С тим у вези, Србија ће у најкраћем року кренути у изградњу нафтовода ка Мађарској и ово ће бити један од приоритетних пројеката будуће Владе ", најавила је Брнабић.

У нову енергетску политику Србије, каже, биће уложено око 12 милијарди евра у наредним годинама у оквиру развојног плана "Србија 2025".

"Нова енергетска политика Србије подразумева и наставак зелене транзиције и улагање у зелену агенду и заштиту животне средине. Уз веће капацитете зелене енергије, морамо да наставимо да улажемо у постројења за пречишћавање отпадних вода, санитарне депоније, смањење и поново коришћење отпада. Треба да имамо у виду да ће климатске промене бити све драстичније и да ће њихове последице бити све веће и ми за то морамо да се припремимо. Ово је посебно осетљиво питање за нашу пољопривреду, али и питање које ће утицати на формирање нове енергетске политике Србије", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да се поставља питање како у овако тешким околностима можемо да наставимо капиталне инвестиције у путну и железничку инфраструктуру, увећамо инвестиције у енергетску инфраструктуру, и задржимо тренд континуираног раста плата и пензија, а да све то урадимо на фискално одговоран начин, држећи јавни дуг испод 60 одсто нашег БДП-а и постепено смањујући буџетски дефицит.

"Једини одговор на то је - додатним повећањем наше конкурентности и продуктивности наше привреде. И у једној и у другој области имамо простора за додатни раст. Тај раст, пре свега, треба да буде резултат додатног унапређења нашег образовног система, већег улагања у науку и иновације, и употребе савремених технологија, као што је вештачка интелигенција (ВИ). Зато нам је толико важна имплементација једног од најамбициознијих пројеката у мандату будуће Владе - БИО4 кампуса. Са дигитализацијом смо урадили много, али ми сада морамо да идемо даље, а даље значи биотехнологија", подвукла је Брнабић.

Мандатарка је истакла да у мандату ове Владе морамо додатно да ојачамо дуално образовање, јер је његово увођење модела дуалног образовања, по угледу на Немачку, Швајцарску и Аустрију, без сумње, једна од најзначајнијих реформи у нашој земљи у последњих неколико деценија.

"Ученици који се школују по дуалном моделу се у већем проценту запошљавају, са вишим почетним платама и краће чекају на запослење него ученици по класичном моделу. Такође, знатно је више предузетника међу свршеним ученицима по дуалном моделу. Данас када погледамо генерацију ученика који су средње стручно образовање завршили 2020. године, међу ученицима који су школу похађали по дуалном моделу, чак 69 одсто је већ запослено, док је од оних који су школу завршили по класичном моделу 42 одсто. Просечна плата средњошколаца по дуалном моделу је 80.441 динар, а по класичном 65.361 динар", указала је Брнабић.

Рекла је да је неопходно повећати обухват дуалног модела образовања и на факултетима и да анимирање више компанија да се укључе у дуални модел образовања.

"Морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму. То смо постигли када смо 2017. године увели програмирање као обавезан предмет у основне школе. Већ 2018., драматично смо повећали број ИТ одељења у средњим школама, увели предмет Дигитални свет од 1. разреда ОШ, а од 2021. године и основе разумевања вештачке интелигенције у основним и средњим школама. Данас смо једна од само 11 земаља на свету која је ово успела да уради", објаснила је Брнабић најавивши даља улагања у науку.

"Очигледно је да морамо да нађемо начин да стимулишемо привреду да уради више у том смислу, да се мења и улаже у науку, истраживање и развој. То ће повећати и конкурентност и продуктивност наше привреде. Имајући у виду да је наша стопа незапослености 8,9 одсто, једина два начина да се генерише додатан раст је - запошљавање странаца или раст продуктивности коришћењем иновација и технологије. За ово је наука, и веза између науке и привреде, кључна. Зато ће улога науке, иновација и технолошког развоја за нашу земљу, наше грађане и нашу привреду у мандату ове Владе значити више него икада пре", најавила је Брнабић.

Током следеће године, како је рекла, завршићемо изградњу БиоСенс института, као европског центра изврсности у дигиталној пољопривреди, завршићемо и Центар изврсности у Крагујевцу и започети реализацију треће фазе Државног дата центра у Крагујевцу за његово проширење и прерастање у Иновациони дистрикт.

"Почећемо да градимо Индустријско-технолошки парк у Крушевцу, додатну зграду ЕТФ-а у Београду, и да проширујемо постојеће научно-технолошке паркове у Београду, Чачку и Нишу. Почињемо реконструкцију и изградњу објеката "Ложионице" у Београду, у склопу пројекта успостављања креативног мултифункционалног центра. Када смо отворили Центар за секвенцирање генома на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и завршили Идејни пројекат, направили смо прве конкретне кораке ка оснивању и изградњи БИО4 кампуса. Ово остаје један од наших најважнијих задатака за даљи раст и развој", навела је Брнабић.

Указала је да ће нам то помоћи да додатно унапредимо наше здравство у мандату нове Владе.

Уз инфраструктуру у здравству и повећање плата медицинским радницима, наставићемо са комплетном дигитализацијом здравства, како би наш здравствени систем направили ефикаснијим, више фокусираним на кориснике, а медицинске раднике ослободили непотребне администрације, објаснила је Брнабић.

Влада, подвлачи, мора да настави да ради на имплементацији програма "Србија 2025".

"Наш план је да у наредних годину дана завршимо пет аутопутева и брзих саобраћајница, укључујући деоницу Моравског коридора до Крушевца, Сурчин - Нови Београд на аутопуту Милош Велики, обилазницу око Београда до Бубањ Потока, брзу саобраћајницу Ваљево-Лајковац и ауто-пут од Руме до Шапца. Све наведено је начин да дођемо до зацртаног циља да до 2026. године просечна плата у Србији буде 1.000 евра, а просечна пензија 500 евра", указала је Брнабић.

Брнабић је истакла да су предуслов да би све то остварили да сачувамо мир и стабилност на овим просторима.

"Зато ћемо, без обзира на све проблеме и многа неслагања око значајних питања, наставити да радимо на европским интеграцијама Србије. Србија ће наставити свој европски пут, јер Србија припада породици европских народа и земаља. Преко 65 одсто страних инвестиција у Србији су инвестиције из чланица ЕУ. Преко 70 одсто нашег извоза се пласира у ЕУ. Уз подршку ЕУ градимо многе инфраструктурне пројекте и реализујемо јавна улагања у школе, болнице, геронтолошке центре и слично", објаснила је Брнабић.

Читав наш регион може бити дугорочно стабилан, боље повезан и просперитетан, само као део шире европске породице, подвукла је Брнабић.

ЕУ се, како је рекла, може свакако много замерити, али она је најуспешнији мировни пројекат читавог човечанства и, стратешки, наша крајња дестинација јесте у Унији.

Подсетила је да је Србија прихватила нову методологију за преговоре са ЕУ и да је отворила Кластер 1 (Основе), кластер 4 (Зелена агенда и одрживо повезивање), као и да је Србија спремна за отварање кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и у своја последња два Извештаја о напретку, Европска комисија је позвала чланице да се овај кластер отвори. "Колико ће успешни бити наши преговори са ЕУ у наредном периоду свакако зависи од читавог низа фактора, али делује да најмање зависи од брзине и квалитета наших реформи", указала је мандаатрка.

"Дуго смо слушали да је за наше интеграције најважније да остваримо напредак у области владавине права, али видимо да зависи од два питања под један да ли ћемо се већ сада усагласити са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, да ли ћемо увести санкције Русији и колико брзо и на који начин ћемо доћи до финалног споразума са Приштином", рекла је Брнабић. Србија ће, подвлачи, наставити да улаже у своја пријатељства и партнерства и са осталим државама.

"Међународни углед Србије најбоље се огледа у броју посета страних званичника нашој земљи током претходне две године, броју разговора које је имао председник Србије, броју билатералних сусрета и учешћу на мултилатералним форумима у свету... Влада Србије има обавезу да, у сталним консултацијама и најближој могућој сарадњи са председником Вучићем, у овим изазовним временима чува и брани нашу независност и самосталност, води самосталну политику и стално има на уму наше националне интересе", објаснила је Брнабић.

 

Желимо у ЕУ, али и поштовање међународног права

Србија жели да постане чланица ЕУ и на томе ће радити, али тражимо да сви покажу поштовање према нашем територијалном интегритету као међународно признате државе, на исти начин како се данас, потпуно исправно, брани територијални интегритет других међународно признатих држава, поручила је Брнабић.

Брнабић је, у свом експозеу пред Скупштином, рекла да Србија тражи да се принципи међународног права поштују неселективно, као и Повеља УН, и да се доследно поштују и примењују све резолуције Савета безбедности УН.

"Остајемо земља која по овим питањима има принципијелан и непоколебљив став", подвукла је Брнабић.

Истакла је и да Србија остаје посвећена дијалогу са Приштином, али пре било каквих договора о даљим споразумима о нормализацији, поручила је природно и логично је да Први споразум о нормализацији, Бриселски споразум, мора бити у потпуности имплементиран.

Нагласила је да је по леђима Србије, први пут после Другог светског рата, на европском континенту, извршена агресија на једну суверену државу, оснивача УН.

"На самом крају 20. века, 1999. године, бомбардована је, без одлуке СБ УН, земља која није крочила на територију друге државе. Почињена је брутална агресија, чиста као суза агресија, којом је уведен принцип права јачег на уштрб међународног права. Затим је, у првој деценији овог века, 2008. године, једностраним проглашењем независности од стране Приштине и признањем те независности од стране неких држава, брутално прекршена Резолуција 1244 СБ УН. Ове ствари су отвориле Пандорину кутију и створиле преседане који су довели свет у стање у ком он данас јесте", рекла је Брнабић.

Зато сви који данас Србији спочитавају како треба да се понаша, шта да мисли и у шта да верује, треба, истиче, да се запитају: "Да ли смо ми, који смо учествовали у бомбардовању СРЈ 1999. године, имали право да нападнемо једну међународно признату државу, без консултација и одлуке СБ УН?'', "Да ли ми, у случају Србије, поштујемо основни принцип међународног јавног права, а то је неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава?" и "Да ли смо ми, у случају Србије, поштовали релевантну Резолуцију СБ УН, или смо је једноставно игнорисали?''.

У одговорима на ова питања ће се можда, како је рекла, наћи разумевање за тренутну позицију Србије, која само тражи да се принципи међународног права не тумаче како коме одговара, и у зависности од времена, околности и прилика, већ апсолутно и неселективно.

И сви министри у Влади Републике Србије морају то да поштују, и да на сваком кораку и у свакој ситуацији бране такав став наше земље, поручила је Брнабић.

"Наше црвене линије су сасвим јасне. Светиња су нам интерес Србије, пуна самосталност Србије у одлучивању о свим питањима унутрашње и спољне политике, у складу са сопственим националним интересима, али и принципима међународног права, неселективно и апсолутно, и очување виталних интереса и безбедност нашег народа на Косову и Метохији", објаснила је Брнабић додајући да је то наша светиња.

Рекла је да ће Србија уложити максималне напоре да сачува о мир, и да ће дати све од себе да настави да гради боље повезан, економски отворен, стабилан и просперитетан регион.

"Наставићемо да радимо на иницијативи "Отворени Балкан" и надамо се да ће нам се ускоро придружити и Црна Гора и БиХ. Понављам да је иницијатива отворена и за Приштину, јер ће обезбедити дијалог о најважнијим темама за квалитет живота свих људи на овим просторима, а самим тим и безбедност Срба на Косову и Метохији", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да остајемо посвећени дијалогу са Приштином, али пре било каквих договора о даљим споразумима о нормализацији, природно и логично је да Први споразум о нормализацији, Бриселски споразум, мора бити у потпуности имплементиран.

"С пуним правом очекујемо од ЕУ као потписнице Бриселског споразума и Приштине да без даљег одлагања, јер прошло је скоро већ 10 година од потписивања овог споразума, обезбеде оснивање Заједнице српских општина са свим овлашћењима из споразума. Наставићемо свим снагама да подржавамо наш народ на Косову и Метохији и улажемо у њих. Наставићемо да чувамо јединство српског народа на Косову и Метохији и да пружамо сву подршку Српској православној цркви и улажемо у реконструкцију, обнављање и очување нашег верског и културног наслеђа на Косову и Метохији", додала је Брнабић.

Брнабић је истакла да ће се наставити борба за наш територијални интегритет и подсетила да је у последње две године, још осам земаља уручило званичну ноту о повлачењу признања једнострано проглашене независности од стране Приштине.

Влада Србије ће, најавила је, наставити да помаже и подржава наш народ у земљама региона, а подршка ће пре свега бити усмерена на очување нашег језика и писма, што је од суштинског значаја за очување нашег националног идентитета, али и на подизање животног стандарда нашег народа.

Неговаћемо, додаје, специјалне и посебне везе са Републиком Српском, поштујући Дејтонски споразум чији смо гарант, и инсистирајући на све бољим односима са БиХ, а што показујемо и изградњом ауто-пута између Београда и Сарајева.

Брнабић је рекла да ће нова влада радити још више на враћању наших људи из иностранства.

"Током мандата претходне Владе, помогли смо основању организације ''Тачка повратка'', која је свакодневно у контакту са стотинама наших људи из дијаспоре који размишљају о повратку, започињању бизниса, или улагању у своју земљу. Многи од њих су се претходних година већ вратили у Србију, па смо тако на крају 2021. године забележили повратак од 29.000 наших људи у земљу у односу на 2020. годину. Све су ово ствари које су важне за наш даљи напредак. У овако тешким временима, не постоји ствар која није важна и не постоји дан који имамо право да изгубимо узалуд ", додала је Брнабић.

 

Будући министри да се у потпуности посвете послу

Мандатар за састав нове владе, Ана Брнабић представљајући посланицима Народне скупштине имена кандидата за министре, поручила је да очекује од министара да дају све од себе, да се у потпуности посвете свом послу који треба да схвате као највећу дужност према својој земљи и свом народу.

"Очекујем да покажу, у сваком тренутку, сваког дана, дужно поштовање према свим грађанима Србије, у чијем интересу, и за чији интерес искључиво треба да радимо. Поштовани кандидати за министре, увек, у сваком тренутку, имајте на уму да нема веће части од тога да служите својој земљи и својим грађанима", поручила је Брнабић.

Затим је представила, како је рекла, тим који све то што је навела у експозеу, треба да изнесе кандидате за министарске функције:

1. Први потпредседник Владе, задужен за спољну политику и безбедност, министар спољних послова, Ивица Дачић

2. Потпредседник Владе, министар финансија, Синиша Мали

3. Потпредседник Владе, министар одбране, Милош Вучевић

4. Потпредседник Владе, министар културе, Маја Гојковић

5. Министар унутрашње и спољне трговине, Томислав Момировић

6. Министар привреде, Раде Баста

7. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јелена Танасковић

8. Министар за заштиту животне средине, Ирена Вујовић

9. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић

10. Министар рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић

11. Министар правде, Маја Поповић

12. Министар за државну управу и локалну самоуправу, Александар Мартиновић

13. Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов

14. Министар унутрашњих послова, Братислав Гашић

15. Министар за европске интеграције, Тања Мишчевић

16. Министар просвете, Бранко Ружић

17. Министар за науку, иновације и технолошки развој, Јелена Беговић

18. Министар здравља, Даница Грујичић

19. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић

20. Министар за бригу о породици и демографију, Дарија Кисић

21. Министар за туризам и омладину, Хусеин Мемић

22. Министар спорта, Зоран Гајић

23. Министар за бригу о селу, Милан Кркобабић

24. Министар за телекомуникације и информисање, Михаило Јовановић

25. Министар за јавна улагања, Марко Благојевић

26. Министар без портфеља, Новица Тончев

27. Министар без портфеља, Ђорђе Миличевић

28. Министар без портфеља, Един Ђерлек

Брнабић је представљајући предлог свог тима нагласила да је ова година у којој власт подвлачи црту након 10 година промена у Србији. Нагласила да је пре деценију Србија била економски уништена и поражена.

"Пољопривреда је била запуштена, индустрија распродата у бесцење. Инфраструктурни развој није постојао. Незапосленост је била преко 25 одсто, а незапосленост младих преко 51 одсто. У то време, наша земља се, по свим критеријумима, налазила на зачељу Западног Балкана. Јавни дуг је растао, а БДП падао. Напредни сектори попут развоја информационих технологија нису ни постојали, а чак и када смо ми рекли да је управо то наша развојна шанса, они који су раније водили Србију су се на то смејали", навела је Брнабић.

Рекла је да су грађани Србије 2012. године тражили промене и излаз из кризе, политичку и економску стабилност, тражили од својих изабраних представника принципијелне ставове и национално одговорну политику, тражили су да се заштите национални интереси и стабилизује економија, да се Србија спаси од пропадања, а да је СНС и коалиција окупљена око ове странке, преузела је, у тако тешким околностима, одговорност за Србију.

"Својим радом, заједно са грађанима, у претходних 10 година, донели смо политичку стабилност. Од тада до данас, председник Србије Александар Вучић, СНС и наша коалиција, добијају од грађана снажан демократски легитимитет и подршку за спровођење политике мира, стабилности, дијалога и напретка. Посвећеношћу, одлучношћу и вредним радом, Србија је кренула напред. Од земље краха, на корак од банкрота, дошли смо до друштва могућности", истакла је Брнабић.

Подсетила је да је у последњих 10 година, изграђено и реконструисано 135 здравствених установа.

"КЦ Ниш, отворен 2017. године, први је икада комплетно завршен клинички центар у историји Србије. Изградили смо око 350 километара ауто-путева - завршили изградњу Коридора 10, изградили ауто-пут до Паковраћа, започели изградњу Моравског коридора. Реконструисали смо и изградили 856 километара пруга - укључујући и прву брзу пругу у Србији, Београд - Нови Сад. Отворили четири научно-технолошка парка - у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу. Основали три нова научна института - и то су први новоосновани научни институти након времена СФРЈ. Након 10 година од затварања, поново смо отворили Музеј савремене уметности у Београду, а након 15 година Народни музеј", подсетила је Брнабић.

Навела је, између осталог, и промену Устава како би обезбедили деполитизацију судства, како нам се никада више не би поновила 2009. година.

Ипак, како је нагласила, политичка и економска стабилност су највећа тековина вишегодишњег рада.

"Политичка стабилност нам је омогућила да се боримо за националне интересе нашег народа. Да нисмо достигли овај ниво политичке и економске стабилности не би било ни плана „Србија 2025“, не бисмо могли да обнављамо нашу војску, да доносимо суверене одлуке о будућности нашег народа, да штитимо наше културно и историјско наслеђе, да доносимо планове којима поспешујемо рађање и бригу о породици. Не бисмо имали успешну борбу против организованог криминала. Не бисмо могли да се укључимо у борбу за очување животне средине, и свакако не бисмо могли ни на адекватан начин да се упустимо у борбу за спашавање живота наших грађана током пандемије", поручила је Брнабић.

Без политичке стабилности били бисмо, додаје, још једна држава у проблемима, држава у којој не одлучују грађани те државе, већ стране силе, сходно својим интересима.

Све то, уз повећање просечних плата са 330 евра на више од 700 евра до краја године, БДП-а на 60 милијарди евра су, додаје, показатељ колико се Србија променила и колико је напредовала у последњих 10 година, упркос свим проблемима са којима се суочавала - миграторном кризом, поплавама, пандемијом корона вируса и сукобом светских размера у Украјини.

"Ова Влада, и сви њени чланови, морају да схвате тежину свог задатка и бреме одговорности коју морају да понесу. У годинама пред нама, упркос свему, ми морамо да нађемо снаге, начина и простора да сачувамо све оно што смо подизали и градили последњих година, и морамо да наставимо да напредује, и ја сам убеђена да ће модерна, јака и слободна Србија наставити да побеђује. За наш народ и нашу Србију“, закључила је Брнабић.

 

Поносна сам, владу не праве ни амбасадори ни тајкуни

Мандатарка Брнабић осврнула се на Лазовићеву опаску да власт представља своје резултате као да пре њих није био "камен на камену" и оценила да је упркос његовом цинизму, то тачно и да је пре 2012. била пропаст.

"Ја се због тога не радујем, јер смо могли да будемо Луксембург, а ми се и даље боримо, додуше, сада са чланицама ЕУ, са Бугарском, али пре десет година смо били на зачељу Западног Балкана", рекла је Брнабић.

Навела је да ово јесте влада континуитета и додала:

"Грађани желе да виде континуитет са владама од 2013. године па надаље и када причамо да је владу правио Вучић вама би владу правила Виола фон Крамон”, рекла је Брнабић.

Обратила се Лазовићу и рекла да се поноси јер њој владу не праве ни амбсадори ни тајкуни, као што је било "у владама вашег континуитета".

"За такву владу бисте ви гласали. Ми не бисмо никада. Поносим се што радим са Вучићем и драго ми је што могу да га питам за савет и о томе шта мисли о свему и о томе ко би могао да буде министар, а такође сам поносна што сам члан, па и у странци причамо о томе како бисмо могли да правимо добру владу", рекла је Брнабић.

Брнабић је политичким опонентима поручила да кад већ говоре о загађењу ваздуха не би требало да размишљају о укључивању грејања на температурама од 20, 25 степени и то у ситуацији кад и даље имамо грејање на мазут, лож уље иако смо, рекла је, у последње четири године "скоро искоренили то".

Упитала је Лазовића и да ли цела коалиција хоће да се уведу санкције Русији, да се призна независност Косова, као и да ли су сви за НАТО, јер, примећује, неко из те коалиције каже да хоће, а други да неће.

 

 

Грађани данас имају веру у своју државу

Брнабић је рекла да је све што је Обрадовић рекао "фасцинантан пример популизма" и указала да су опозициони посланици кад је Обрадовић почео да говори довикнули: „Удри, Боле“.

"Не постоји никаква разлика између њих у опозицији, да ли су за НАТО или не, шта год, сви скупа су заједно када треба да се удари на СНС, нашу коалицију и владу коју предлажемо“, приметила је Брнабић.

Рекла је и да би Обрадовић гласао за нову владу да је заиста искрен и да верује у оно што каже и предлаже.

Напоменула је и да манир СНС-а и њихових коалиционих партнера није да некога избацују те у том смислу навела да министри нису избачени, већ да је дошло до промене.

"Нормално је у политичком животу да се људи мењају, да неко буде у влади, па не буде. Ти људи нису избачени, на нека нова места су дошли неки нови људи и треба да добијемо нову енергију", рекла је Брнабић.

На критике о броју министара Брнабић је рекла да су Обрадовићеви коалициони партнери постигли такве резултате да они и да се потруде не би успели да их стигну и у том смислу указала да је влада Мирка Цветковића имала 27 министарстава, а да је било и влада са 36 министара.

"Хвала Вам што сте рекли да имамо непотребне ресоре јавно јер то говори колико ви не разумете потребе државе у овом тренутку, колико нисте покушали да схватите зашто су подељени неки ресори", рекла је Брнабић обраћајући се Обрадовићу.

Рекла је и да су сви изворни напредњаци на броју, а да је њој и њеним колегама који су нови у СНС-у жао што нису били присутни од оснивања.

Иронично је захвалила Обрадовићу што је већ данас схватио да ће победити и на следећим изборима и изразила бојазан да ће Александар Вучић морати да разговара са целом странком да спусте цензус на 1 одсто како би имали опозицију и у следећем парламенту.

Инфлација је у септембру била 10,9 одсто, рекла је Брнабић и оценила да је ситуација тешка, али да се боре.

 

 

 

Одговор Зеленовићу: Борићемо се да не уводимо санкције Русији

Шеф посланичке групе Морамо - Заједно Небојша Зеленовић оценио је у Скупштини да се у Србији води "политика скривања под камен" и замерио што није донета одлука у вези са увођењем санкција Русији, а мандатарка Ана Брнабић му је одговорила да ће влада наставити да се бори да не уводи санкције јер је то, како је рекла, принципијелна политика коју води.

Како је навео Зеленовић на седници Скупштине на којој се расправљало о новој влади, влада је та која једина има мандат да одлучи да ли ће Србија ићи према Западу, као и да донесе одлуку да ли ће се увести санкције Русији.

Занимљиво му је, каже, како ће о санкцијама Русији гласати кандидати за министре попут Томислава Жигманова и Тање Мишчевић, као и шта ће рећи на то уколико дође на дневни ред Ивица Дачић или Ђорђе Милићевић.

''То је врло важно питање и од тог питања зависи наша будућност", казао је Зеленовић.

Мандатарка Ана Брнабић истакла је да нису стигли до крајњег рока за формирање владе за разлику од влада које су се раније, како је рекла, формирале 15 минута пре истека рока.

Како је навела, ни у једном тренутку, ни једнога дана, ни једнога минута, грађани Србије и Србија није била без владе.

"Била је влада у техничком мандату и та влада је радила. Припремали смо се за зиму, ограничавали цене, куповали енергенте, пунили робне резерве. Дошло је до тога да потпуно у року, без панике и непотребног стреса дођемо у Скупштину, представим експозе и кандидате", рекла је Брнабић.

Када је реч о санкцијама, како је рекла Брнабић, да је по Зеленовићу, оне су давно уведене.

"Ако нису, ви сте већ три пута рекли да ћемо увести. Ако кажете да нису, дугујете извињење. Изгубили сте кредибилитет по том питању", нагласила је Брнабић.

Указала је на то да је Зеленовић говорио и пре избора да треба увести санкције Русији, а да су неки његови коалициони партнери тада говорили да не треба, па после избора променили став и рекли да је време већ изгубљено и да треба пожурити са увођењем.

Подсећајући да је председник Александар Вучић доста причао о томе, Брнабић је рекла да је грађанима јасно да ће се влада и држава борити као што се боре већ седам, осам месеци, да не уводе санкције Русији.

''Ако дође тренутак да више не можемо да не уводимо - то како ће влада гласати је за владу, а не за вас. Влада гласа и изађе са ставом. Наш став је да ћемо се борити колико год можемо да не уведемо санкције Русији јер је то у складу са нашом принципијелном политиком. Надам се да ћемо изгурати", поручила је мандатарка.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС 1/РТС 2