Народна скупштина

Гојковић: Циљ закона је неговање српског језика и ћириличког писма

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић позвала је посланике да у среду 15. септембра на Дан српског јединства, слободе и националне заставе подрже Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.

Гојковић је рекла да је Предлог закона иницирао председник Србије Александар Вучић, као и члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, наводећи да ће истог дана и парламент Републике Српске усвојити истоветан закон.

Гојковић је напоменула да ће два закона бити не само важан корак напред у неговању језичке културе, већ и снажна потврда нераскидивих веза и заједничке политике Републике Србије и Републике Српске.

"Првенствени циљ доношења овог закона јесте боље регулисање статуса ћирилице у јавном животу, имајући у виду њен значај и чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета сваког народа", рекла је Гојковић.

Министарка је подсетила да у правном систему земље већ постоји Закон о употреби службеног језика и писама, наводећи да доношење Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма није ни у каквој колизији са постојећим законом, нити је намера предлагача да се латиница као писмо на било који начин дискриминише.

Мере за заштиту и очување ћириличког писма које нови закон предвиђа, имају у суштини двојаки карактер, рекла је Гојковић и објаснила да су прве обавезујуће, и оне шире круг субјеката који су у обавези да користе ћирилично писмо.

"Према предложеним решењима, то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала", објаснила је Гојковић.

Како је додала, новим законским решењима обавезу коришћења ћирилице имаће и јавне медијске установе "Радио-телевизија Србије" и "Радио-телевизија Војводине", у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси.

Предлог је да обавезна употреба српског језика и ћириличног писма, као матичног писма, од стране наведених субјеката обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена односно назива, седишта, делатности, назива роба и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, рачуна (фактура) и потврда.

Други скуп мера је стимулативне природе и претежно је усмерен на приватни сектор и на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу.

Те мере односе се на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да у свом раду и пословању користе ћирилично писмо.

"Посебно битно јесте да закон предвиђа да културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују", рекла је Гојковић.

Значајна новина, према њеним речима, је и оснивање посебног Савета Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног.

Поред тог тело ће предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма.

Предвиђене су и новчане казне за поступање супротно одредбама предложеног закона.

Новчане казне за прекршај крећу се у распону од 50.000 до 500.000 динара када је реч о правном лицу, а од 15.000 до 100.000 динара за одговорно лице у правном лицу.

Предлог закона дефинише да се почетак његове примене одложи за шест месеци од ступања на снагу, како би субјекти којима су прописане обавезе имали довољно времена да свој рад и пословање прилагоде новим законским решењима.

Гојковић је поручила да се усвајањем закона одужујемо славним прецима и великанима, Вуку Стефановићу Караџићу, Његошу, Иви Андрићу, Милошу Црњанском и другима.

"Штитећи своје највеће културне и традиционалне вредности, а ћирилица то свакако јесте, испуњавамо нашу моралну и законску обавезу", закључила је Гојковић.

 

 

Законом не угрожавамо мањине, нити оне који пишу латиницом

Гојковић је рекла да доношење закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити очувања ћириличког писма не угрожава никога ко говори другим језиком или пише латиницом.

Гојковић је то рекла одговарајући на излагање председника Странке правде и помирења Муамера Зукорлића који је рекао да је резервисан по питању закона, пре свега, због члана 21. Устава који каже да се свим грађанима Србије гарантује једнакост.

Гојковић је рекла да грађани, односно гласачи Зукорлићеве странке не треба да имају страх од доношења закона, а то је употреба српског језика и очувања ћириличког писма које се, како је рекла, налази у опасности да изумре.

"Када кажемо да је потребно да се сачува и очува ћирилично писмо и српски језик, тиме не угрожавамо ама баш никог у овој држави", рекла је Гојковић.

Што се тиче заштите националних мањина, врло је јасна одредба члана 10. Устава, а врло је јасно и одређен начин употребе српског језика и писама националних мањина у Закону о употреби српског језика где се наводи да је у службеној употреби свакако српски језик и ћирилично писмо, а латинично писмо на начин који је утврђен другим законом који је, како је рекла, увелико на снази.

Гојковић је објаснила да тај закон прописује да су на подручјима Србије на којима живе припадници националних мањина у употреби истовремено са српским језиком и језици и писма националних мањина.

"Нема никакве бојазни да неко заштитом ћириличног писма покушава да угрози било које писмо и језик националних мањина који живе у Србији", рекла је Гојковић.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2