Гојковић: Србија данас негује културу сећања
Потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић поручила је да је Србија данас посвећена неговању и очувању културе сећања да се злочини не би поновили и да је у том контексту велики значај Музеја жртава геноцида.
"Изражавајући најдубље поштовање према жртвама, и потребу да се ода почаст страдалима, као залог за будућност, желимо да сачувамо успомену на жртве у прошлости", поручила је Гојковић и додала да је у том циљу снимљен и филм "Дара из Јасеновца", као и други филмови и серије.
Гојковић је у Скупштини Србије образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о оснивању Музеја жртава геноцида, рекла да је овај Музеј основан Законом о оснивању Музеја жртава геноцида из 1992. године, када није постојао систем правног уређења наше културе какав постоји данас, тако да смо данашњим изменама и допунама овог закона морали да приступимо усаглашавању законске регулативе.
Гојковић је подсетила да је Музеј основан ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
"Музеј је установа културе, који обавља послове прикупљања, обраде и чувања података о страдању Срба на простору претходне Југославије, као и податке о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, у складу са законом, овим статутом и другим општим актима Музеја", рекла је Гојковић.
Гојковић је подсетила да се Дан Музеја обележава 22. априла, на Дан сећања на жртве холокауста, и других жртава фашизма у Другом светском рату, када је 1945. био пробој логораша у концентрационом логору Јасеновац и подсетила да је Србија недавно овај дан обележила заједно са Републиком Српском.
Гојковић је додала да Музеј жртава геноцида током три деценије свога рада има развијену издавачку делатност и у реализацији пројеката сарађује са другим институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету и земљама у окружењу: "Yad Vashem" у Јерусалиму, Музејом холокауста у Вашингтону, Визенталовим центром у Јерусалиму, "SHOAH" центром у Лос Анђелесу, Документационим центром за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. из Бање Луке, Документационим центром "Веритас" из Београда и Бање Луке, Музејом Републике Српске из Бање Луке, Хрватским институтом за повијест из Загреба и др.
Гојковић је навела да је у Закону о музејској делатности, који смо недавно овде усвојили у Скупштини, Музеј жртава геноцида дефинисан као матични музеј и обавља послове матичне музејске делатности за неговање културе сећања на жртве геноцида и холокауста.
Прецизирала је да су данас пред народним посланицима мање, техничке измене и допуне Закона, којима се постиже обезбеђивање организационе, кадровске и материјалне претпоставке за остварење неговања сећања на жртве. Објаснила је да се тако регулише питање седишта овог музеја, јер се у члану 1. став 1. овог закона утврђује да је то у Крагујевцу, иако је његово седиште још од 1995. године у Београду, што је отежавало функционисање.
Гојковић је додала да је додатан проблем био везан за захтев Управе за трезор Министарства финансија да се сходно чињеници да је седиште музеја у Крагујевцу, и рачуноводствени послови обављају из тог града. Имајући у виду да је закон о оснивању Музеја жртава геноцида уједно и оснивачки акт музеја, решавање наведених проблема је било могуће једино кроз измене и допуне овог Закона.
Гојковић је нагласила да ради трајног памћења и спомена жртава холокауста, геноцида, окупаторског терора и ратних злочина спроведених над српским становништвом на простору претходне Југославије, као и податке о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, донет је 1992. године Законом о оснивању Музеја жртава геноцида, као и да је ради очувања трајне успомене на жртве фашистичког терора на стратиштима логора Старо Сајмиште у Другом светском рату, 3. марта 2020. године донет је Закон о Меморијалном центру "Старо сајмиште".
Гојковић захвалила Тишми на сведочењу
Гојковић је захвалила Тишми на сведочењу управо због, како је рекла, последњих догађаја у вези са филмом "Дара из Јасеновца".
Гојковић је навела да је то први филм у последњих неколико десетина година који је снимљен о дечјем логору који се налазио на територији Независне Државе Хрватске, подсетивши да је било оних који су оспоравали те историјске догађаје.
"Оно што нас је највише заболело, а чули сте Тишму, да је то била обична српска политичка пропаганда. Волела бих да они који су тако оцењивали слушали оно што је Тишма имала да им каже и да чујемо како могу да одговоре једном сведоку", рекла је Гојковић.
Гојковић је навела да шта год Срби да кажу о својим страдањима, неко се, рекла је, увек труди да им држи лекције и тера их да ћуте.
"Ви сте одржали час историје који недостаје у нашим уџбеницима", поручила је Гојковић Смиљи Тишми.
Поводом резолуције, Гојковић је рекла да је тешко донети добру одлуку која, како је рекла, неће имати велике реперкусије по нашу државу, јер шта год ми да урадимо, добијемо ударац по глави.
"Али сам убеђена да ћемо наћи начина да у парламенту као неки други народи, поучени њиховим примером, донесемо резолуцију о извршењу геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату", навела је Гојковић.
Извор: Танјуг/РТС2
