Министар финансија Синиша Мали изјавио је да се Предлогом закона о фискализацији стварају услови за сузбијање сиве економије ефикасније контроле и боље наплате пореза.

Предлажено је да примена закона почне 1. јануара 2022. године.

Министар је у Скупштини Србије рекао да се предложени модел фискализације заснива на онлајн режиму који омогућава достављање података о издатим фискалним рачунима Пореској управи у реалном времену у тренутку промета на мало.

То ће, према његовим речима, осигурати да се сваки промет добара и услуга на мало, евидентира преко електронског фискалног уређаја.

"На овај начин стварају се услови Пореској управи за ефикасно праћење и контролу пореских обвезника код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза, као и повећање броја пореских контрола у самом седишту пореског органа, чиме се смањује потреба за теренским контролама", рекао је Мали.

Рекао је да се законом предлаже проширење обухвата фискализације на све обвезнике пореза на приходе од самосталне делатности и све обвезнике пореза на добит правних лица, који врше промет на мало, с тим да је изузетно могуће поједине делатности изузети од обавезе евидентирања промета на мало у посебно оправданим случајевима.

"С обзиром на то да нови модел фискализације може створити трошкове привреди, који би били једнократне природе држава је преузела највећи део терета на себе, те је у усвојеном буџету за наредну годину издвојено 3 милијарде динара за сувенције привредницима", рекао је Мали.

Предлогом закона се смањују трошкови пословања на дужи рок, укида непотребно администрирање и ствара бољи пословни амбијент, нагласио је министар.

 

 

Укључење привредника у тржиште дигиталне имовине

Мали је изјавио да Предлог закона о дигиталној имовини треба да допринесе позиционирању Србије као лидера у југоситочној Европи у дигитализацији финансијских технологија.

Мали је у Скупштини Србије, образлажући предложено решење, рекао да је главни циљ закона отварање већих могућности пословања привредника, те да ће захваљујући њему привредници лакше финансирати своје иновативне идеје.

Мали је објаснио да се тако отвара могућност за унапређење ликвидности привредника и њихово укључење у тржиште дигиталне имовине.

"Дигитална имовина, која се понекад назива и крипто-имовина или виртуална имовина, у овом предлогу закона је дефинисана као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања”, рекао је Мали.

Мали је подсетио да је најпознатији представник дигиталне имовине у свету биткоин, а најчешћа технологија на којој се дигитална имовина креира је блокчејн технологија.

Мали је навео да ће доношењем новог закона, привредници имати на располагању више иновативних могућности за развој свог пословања, као што је издавање инвестиционих токена у циљу прикупљања капитала или покретања платформи за размену дигиталне имовине.

 

 

Исплата корисницима реституције почиње 2022.године

Изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу утврђује се динамика и техника емитовања обвезница, ради исплате корисника реституције којима припада обештећење, изјавио је министар финансија Синиша Мали у Парламенту.

"Уколико износ обештећења не прелази 1.000 евра, по кориснику обештећења, овим предлогом закона се омогућава исплата искључиво у новцу, исплатом целокупног износа, и то 31. марта наредне године ПОД УСЛОВОМ ДА СУ ДО 30.06. ТЕКУЋЕ ГОДИНЕ ДОБИЛИ ПРАВОСНАЖНО РЕШЕЊЕ", објаснио је министар образлажући предложене измене закона.

Мали је додао да је предвиђено да се обештећење у виду државних обвезница Србије врши емитовањем обвезница, једном годишње за износ обештећења који утврђује Агенција на основу донетих решења о обештећењу која су постала правноснажна до 30. јуна текуће године.

Основне елементе обвезница, утврдиће Влада Одлуком о емисији, на предлог Министарства финансија до 30. септембра текуће године, а на основу свих решења о обештећењу која су постала правноснажна од 1. јула претходне године закључно са 30. јуном текуће године.

Пред посланицима ће се наћи и измене Закона о акцизама којима се предлаже доношење средњорочног плана постепеног повећања акциза на цигарете од 2021.до 2025. кроз повећање сваких шест месеци за 1,50 динара по паклици.

Мали је преставио и измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма, као и закон о порезу на добит правних лица.

 

 

Фриленсери нису у радном односу, гастарбајтери јесу

Током расправе о Предлогу закона о дигиталној имовини, посланица СПАС Марина Рагуш рекла је да јој је драго што Србија уводи коришћење криптовалута, а на питање о разлици између гастарбајтера и фриленсера, министар Мали јој је одговорио да је разлика у томе што фриленсери нису у радном односу.

Мали је рекао и да ће следеће године разговарати са фриленсерима о евентуалним променама неких закона, али је такође истакао да треба сагледати све ефекте, разговарати са свима и да се пореске законе не би требало често мењати.

“Не могу да будем неодговоран министар финансија само зато што је неко пропустио нешто да прочита или неко нешто није видео. Нико не жели да се порески закони мењају из дана у дан, морамо да имамо систематски и дугорочни приступ”, поручио је Мали у Скупштини Србије.

Министар је навео да су се поједини фриленсери организовали и да раде као предузетници и самим тим плаћају порез држави, а да је једно удружење сву кривицу због тога што не плаћају порезе пребацило на Пореску управу.

Фриленсери су постали критична маса последњих година, односно има их толико у систему Пореске управе да их је она идентификовала као групу на коју треба обратити пажњу.

Мали је подсетио и да грађани Србије који раде у иностранству порезе плаћају у тим земљама.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2