Пет је основних разлога због којих предлажемо ребаланс буџета, рекао је у Скупштини Србије министар финансија Републике Србије Синиша Мали представљајући ребаланс буџета за ову годину и навео да је први разлог то што су у првих 10 месеци ове године остварени приходи већи од планираних за 180 милијарди динара, а други раст цена енергената.

"Колики је тај раст најбоље показују подаци да је у септембру 2019. године мегават струје коштао од 38 до 60 евра, а ове године кошта између 327 и 556 евра“, рекао је Мали и додао да нам зато треба додатни новац за енергенте.

Као трећи разлог за ребаланс навео је помоћ младима од 16 до 29 година у износу од по 5.000 динара, чији почетак исплате је најавио за 16. децембар.

"Четврти разлог су пензије које би од новембарске требало да се повећају за девет одсто. Председник Вучић је обећао да ће пензије бити повећане и у јануару за 12,1 одсто и то би било укупно повећање од 20,8 процената“, рекао је Мали.

Пети разлог за ребаланс су, како је навео, подршка мерама наталитета које се огледају у исплати од по 100.000, 200.000 и 300.000 динара за прворођено, другођено и трећерођено дете као и помоћ мајкама у решавању стамбеног питања у износу до 20.000 евра.

Новац за ову сврху ће, према речима Малог, бити обезбеђен ребалансом.

Мали је навео да су ребалансом буџета за 2022. годину предвиђени укупни буџетски приходи у износу од 1.709,5 милијарди динара што је за 192,7 милијарди или 12,7 одсто више у односу на износ предвиђен оригиналним буџетом за 2022. годину.

Порески приходи планирани су у износу од 1.490,6 милијарди динара, што представља повећање од 172,7 милијарди, а непорески у износу 199,7 милијарди динара, што је повећање од 24,2 милијарди динара.

Додао је да је за капиталне инвестиције издвојено 419,2 милијарди динара, односно 5,9 одсто БДП-а и позвао посланике да усвоје предложени ребаланс како би се обезбедио новац за набавку енергената, за младе и пензионере, као и подржале мере наталитета у Србији.

Порески приходи планирани су у износу од 1.490,6 милијарди динара, што представља повећање од 172,7 милијарди а непорески у износу 199,7 милијарди динара, што је повећање од 24,2 милијарди динара.

Мали је истакао да ће дефицит за ову годину бити 3,9 одсто а да је било планирано три одсто али, како је рекао, с обзиром на све што се дешавало ове године, очекивало се да буде и већи.

Мали је истакао да су повећане све врсте пореских прихода а да су међу факторима који су довели до измене у висини и структури буџетских прихода и привремено смањење акциза на деривате нафте, те повољнија кретања на тржишту рада.

“Незапосленост у Србији је најмања и износи 8,9 одсто, док запосленост износи 50,9 одсто”, навео је Мали.

Додао је да су државне финансије стабилне и да тренутно на рачуну има 301,1 милијарда динара, да држава нема проблем са извршавањем обавеза, што је према његовој оцени велики успех након три године кризе.

У прилог добрим резултатима навео је и да је Србија у првих 10 месеци ове године имала 3,4 милијарде динара директних страних инвестиција.

Добрим резултатима и добром приливу новца у буџет је према његовим речима допринео и реални раст плата који је за девет месеци износио три одсто у привреди.

Према његовим речима у ребалансу је одвојено 15 милијарди динара више за социјално угрожене, јер како је рекао Мали у времену велике кризе неопходно је помоћи социјално најугроженијима.

Навео је да је износ за пољопривреду повећан за 16,5 милијарди и да тако укупан пољопривредни буџет износи 78,5 милијарди. Када је о туризму реч, за 400.000 ваучера издвојене су 4,3 милијарде динара.

Мали је рекао и да је за наставак изградње Београдског метроа издвојено 5,4 милијарди динара и додао да ниједан започети инфраструктурни пројекат неће бити заустављен, да ће се наставити са градњом путева, болница и слично.

Навео је да је за капиталне инвестиције ребалансом издвојено 419,2 милијарди динара, односно 5,9 одсто БДП-а и позвао посланике да усвоје предложени ребаланс како би се обезбедио новац за набавку енергената, за младе и пензионере, као и подржале мере наталитета у Србији.

 

 

Наш БДП ће ове године прећи 60 милијарди евра

Тренутни макроекономски индикатори у Србији су такви да ће наш бруто друштвени производ (БДП) за ову годину прећи 60,2 милијарде динара, што је скоро дупло више него пре 10 година, изјавио је Мали.

Образлажући предлог ребаланса буџета за ову годину пред посланицима у Скупштини Србије, Мали је рекао да је овај успех тим већи што смо у пар од тих 10 година имали процес фискалне консолидације.

Говорећи о уделу јавног дуга у БДП-у, навео је да он тренутно износи 53, 7 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта.

"Када се гледају претходне две године кумулативно, ми смо били најбрже растућа економија у Европи“, рекао је Мали.

Додао је да се до краја следеће године може очекивати да просечна зарада у Србији износи 720 до 730 евра.

Као веома позитивно је навео то што се повећавају изворни приходи Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), дакле приходи од наплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање због чега се и новац за повишицу пензија неће издвајати из републичког буџета него из средстава Фонда ПИО.

"И Национална служба за запошљавање је постала економски самостална, тако да немамо субвенција ни за њих. Остале су само субвенције за Републички фонд за здравствено осигурање“, рекао је Мали, уз опаску да је то разумљиво с обзиром на то да епидемија ковида још траје.

 

Зајмови за буџет, чисту воду, изградњу моста...

Међу законима из области економије који су данас стављени на дневни ред Скупштине Србије, а које је пред посланицима образлагао Мали су и предлог о потврђивању Уговора о зајму између Владе Србије и Фонда за развој Абу Дабија.

Такође на дневном реду је потврђивање уговора о кредиту од око 80 милиона евра за финансирање уклањања старог моста на Сави и изградњу новог челичног лучног моста, као и споразума о зајму за програм водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода у неким општинама у Србији.

"Уговором са Фондом за развој Абу Дабија добијамо милијарду долара на две године по каматној стопи од само три одсто. Имајући у виду да су сада и камате на државне обвезнице америчке администрације и три и четири и пет одсто, ово су веома повољни услови. Желимо то да искористимо за додатну подршку буџету“, рекао је Мали.

Уговор о зајму Немачке развојне банке КфW, како је навео, намењене је програму водоснабдевања и пречишћавања вода.

"Општине које су на списку за ових 70 милиона евра су Панчево, Јагодина, Кикинда Пирот, Пожаревац, Вршац, Трстеник и Смедерево“ рекао је Мали.

Уговор за 79,9 милиона евра за изградњу новог моста преко Саве, рекао је Мали, значи да се тај кредит добија под повољним условима.

"Оно што следи за грађане Београда након изградње новог моста или паралелно с тим је такође и тунел од Економског факултета до Булевара Деспота Стефана који ће потпуно растреретити овај део Београда“, рекао је Мали.

Посланици опозиције износили су критике на рачун буџета, тврдећи, између осталог, да њим није обухваћено решење за смањење сиромаштва, на шта је Мали одговорио да је држава издвојила 15 милијарди динара ребалансом буџета за социјална давања и позвао представнике опозиције у парламенту да дискутују аргументима, а не паушалним оценама.

Мали је рекао да је сада јасно да нека издавајања међу којима је и повећање буџета за војску сметају онима који су гласноговорници посланице Европског парламента Виоле фон Крамон, а која је отворено рекла да навија за Аљбина Куртија, Јанка Веселиновића и Небојшу Зеленовића.

То је, како је оценио, важно како би знало чије речи ко изговара у парламенту.

Мали је навео и да су ребалансом већ одвојена средства за заштиту животне средине и да није тачно да у Србији постији између 20.000 и 30.000 депонија, већ да их има 3.500 од којих је 750 очишћено.

"Имате цифре, имате податке и хајте да разговарамо аргументима, позовите се на конкретне чињенице, а не паушално да дајете оцене", рекао је Мали.

Мали је рекао и да су веома опасне изјаве Обрадовића да ће свима повећати давања, повећати пензије и додао да никако није поменуо одакле ће обезбедити средства за тако нешто.

"Нико не бежи од теме инфлације. Две трећине инфлације је увезено, због нестабилности на светском тржишту услед рата у Украјини и имате енорман раст цена струје и гаса, што сам и рекао у образложењу", рекао је Мали.

Мали је додао да већа цена сировина утиче и на цену готових производа и нагласио да је најважније да курс динара остане стабилан, јер то утиче на степен инфлације .

Мали је додао да су предузети кораци да се ограничи раст цена основних животних намирница и горива и нагласио да није било значајних повећања цена гаса и струје.

"И даље имамо најјефтинији гас и струју, трудили смо се да инфлацију задржимо на што нижем нивоу", рекао је Мали.

Мали је додао да је немогуће потпуно зауставити инфлацију која "тресе" цео свет и као илустрацију навео да Србија има најјефтини хлеб и брашно у региону.

"Цена хлеба од 500 грама у Србији је 0, 40 евра у Хрватској 0,70 до 1.30 евра, БиХ 0,77 до 0,81, у Македонији 0,73 до 0, 80 евра. Брашно у Србији кошта по килограму 0,66 до 0,67 евра, у БиХ је 0,82 до 0,84 , у Албанији више од евра", рекао је Мали.

 

Увек ћемо преузети терет кризе на себе

Мали је изјавио вечерас да је потез државе да субвенционише цену струје била свесна одлука и државна политика иза које је стао цео државни врх, и да су захваљујући њој спасена предузећа, радна места и цела привреда.

Мали је у расправи у Скупштини Србије о предложеном ребалансу буџета истакао да је за разлику од претходне власти политика садашње власти увек била и биће усмерена ка томе да када је криза и постоји проблем она преузме терет те кризе на себе и да заједно са грађанима ради на реструктурирању онога што треба да се поправи.

Мали је рекао да држава креће у реструктурирање Србијагаса и ЕПС-а и да жели да настави са одговорном политиком у енергетици како би се на време обезбедили енергенти за привреду и грађане.

Истакао је да је Влада Србије препознала проблем и кренула да га решава и као добар пример навео изградњу блока Б3 у Костолцу који се завршава крајем следеће године.

Мали је нагласио да се држава одговорно понашала када је реч о решавању проблема снабдевености енергентима у условима кризе.

''Купили смо гас, пуно нам је складиште у Банатском Двору са 280 милиона кубних метара гаса, као и два складишта у Мађарској са 380 милиона кубних метара гаса“, рекао је Мали.

Додао је да тиме обезбеђена стабилност снабдевања гасом за најмање два месеца чак и да не буде више никаквог дотока гаса.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2