Закон о тржишту капитала, као потпуно нов системски закон, требало би да допринесе стварању транспарентнијег и сигурнијег тржишта капитала у Србији, изјавио је министар финансија Синиша Мали, представљајући посланицима у Скупштини Србије предлог овог закона.

"Ми имамо високе стопе раста и циљ нам је да нам привреда расте што брже, а то значи и веће плате и пензије, већи стандард и више новца за улагање у капиталне инвестиције, а то је најсигурнији и једини могући одрживи начин раста наше економије. Овај закон је важан, јер обезбеђује компанијама и држави јако тржиште капитала са јаким институцијама које гарантују сигурност улагања, а с друге стране и више инструмената финансирања раста и развоја, да не зависе само од банкарских кредита, као што је и у другим развијеним земљама", појаснио је Мали.

Као важне је навео четири чињенице, од којих је прва то што он подразумева јачање институција које регулишу тржиште капитала, што се пре свега односи на Комисију за хартије од вредности и Централни регистар хартија од вредности.

"Друго је то што се њиме стварају услови да се повежемо са Јуроклиром, који је највећи систем на основу кога се тргује акцијама или хартијама од вредности а треће што се омогућава већи и шири дијапазон инструмената који ће бити на располагању привреди у смислу обезбеђивања додатних извора финансирања", навео је министар.

Истакао је да је предложени закон усклађен са међународним стандардима што инвеститори захтевају да би улагали у нашу земљу а такође и да је усклађен са нормативима Европске уније, што је према речима министра Малог, један од реформских циљева које имамо са ММФ-ом да би додатно подстакли раст наше економије.

Изменама и допунама Закона о Е-фактурама предложено је да се првобитни рок за јавне субјекте да примају и чувају Е-фактуре са 1. јануара следеће године помера на 1. мај, док сви остали рокови, како је објаснио Мали, остају исти.

Мали је појаснио да ће овај закон допринети ликвидности и сигурности наше привреде и да ће се фирмама порез на додату вредност враћати у истом дану, што је и био један од захтева привредника.

Изменама и допунана Закона о утврђивању друге гарантне шеме због продуженог дејства ковида предвиђено је да се појединим секторима који су највише погођени пандемијом омогући да ако су по овој гарантној шеми узели кредит и вратили га, могу поново да га узму.

Како је појаснио министар Мали, реч је пре свега о путничком транспорту, угоститељству, туристичким агенцијама и хотелијерству у градовима.

 

За универзитетску инфраструктуру око 150 милиона евра

У пројекат јачања капацитета универзитетског образовања кроз капитална улагања у универзитетску инфраструктуру државних факултета у Србији биће уложено око 155 милиона евра, изјавио је Мали.

Мали је рекао да су крајњи корисници пројекта студенти Универзитета у Београду, односно више од 13.000 студената изабраних факултета, а период реализације пројекта је предвиђен у периоду од 2021. до 2026. године.

Према његовим речима, пројекат ће омогућити изградњу нових зграда и реконструкцију постојећих објеката на више факултета, што је, како је рекао, укупно око 90.600 квадрата.

Пројекат се односи на Факултет музичке уметности, Факултет примењених уметности, Факултет ликовних уметности, Кампус техничких факултета, Факултети за географију и безбедност и Биолошки факултет.

Међу бенефитима пројекта, Мали је споменуо и бољи квалитет образовања и услова за учење, примену савремених стандарда одрживе изградње и рада универзитетских центара, обнову постојећих објеката због побољшања сигурности и енергетске ефикасности.

Представљајући Предлог закона о потврђивању оквирног споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Србије за пројектни зајам - универзитетска инфраструктура, Мали је рекао да ће се средствима узетим од Банке финансирати радови и опрема, а да ће Србија финансирати грађевинске дозволе, таксе…

 

Више од 50.000 фирми добило субвенције за фискалне касе

Мали је изјавио да је више од 50.000 фирми добило субвенције за набавку фискалних каса за прелазак на нови систем е-фискализације.

Мали је рекао да је за то утрошена милијарда и по динара и да је привредницима на располагању већ више од 50 софтвера.

Министар је позвао привреднике да се јављају за новац који држава даје за прелазак на нову фискализацију а он се састоји од 100 евра по уређају и 100 евра по продајном месту.

 

 

Ускоро прве лиценце за крипто мењачнице

Мали је изјавио да су у овом тренутку у обради три лиценце за крипто мењачнице и да су четири издавалаца токена платила захтев за издавање лиценци.

"Очекујем у наредних пар недеља да ћемо имати прве лиценце које ће бити издате, то је за нас веома важно", рекао је Мали и подсетио да је Србија била једна од првих земаља која је законски регулисала ту област.

Како је рекао, полако, али сигурно се и то тржиште развија.

"Интензивно радимо на стратегији раста и развоја Београдске берзе. Сматрам да је Београдска берза прави инструмент да подржи развој нашег финансијског тржишта и у овом тренутку радимо на развоју платформе за трговање дигиталним токенима који ће бити у имплементацији већ наредне године", поручио је Мали.

Мали указује да све оно што се дешава у свету, дешаваће се у том смислу и у нашој земљи, те очекује да Београдска берза расте.

 

Отворени Балкан визионарска иницијатива Вучића

Мали је изјавио да "Отворени Балкан" представља визионарску иницијативу председника Александра Вучића, наводећи да према проценама Светске банке, уколико се имплементирају све мере које се односе на отварање тржишта, заједнички БДП у региону може да се подигне за чак седам одсто.

"То значи бољи стандард грађана Србије, веће плате и пензије, више новца за капиталне инвестиције, али је и важно да приближи народе и да не гледамо у прошлост него да отворимо нову страницу", рекао је Мали.

Мали је подсетио да је јуче у Тирани на састанку председника Вучића са премијерима Албаније и Северне Македоније, Еди Рамом и Зораном Заевом, потписано више изузетно важних споразума.

"Потписали смо важне споразуме који омогућавају слободан проток људи преко граница, међусобно препознавање радних дозвола, издавање истих. Додатно покрећемо тржиште рада", рекао је Мали.

Подсетио је да је потписан и споразум о препознавању и усклађивању фитосанитарних и ветеринарских сертификата, као и споразум о препознавању овлашћених економских оператера којих тренутно у Србији има 29.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2