Недимовић: Биће могућа интервенција државе

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да Предлог закона о уређењу тржишта пољопривредних производа подразумева низ мера, између осталог, и јавну интервенцију.

Недимовић је рекао да ће јавна интервенција бити могућа када је тржишна цена пољопривредних производа нижа од референтне цене.

"Тај алат стоји на располагању Министарству пољопривреде као стубу регулисања тржишта пољопривредних производа. Ово је специфично да мора да се прати и производња и трговина”, рекао је Недимовић.

Једна од мера је и подршка приватном складиштењу, рекао је Недимовић и навео да се то односи и када је тржишна цена нижа, те да се то ради да би сачували домаће производе за време када скочи цена тржишту.

"Имаћемо и посебне интервентне мере, то су директна финансијска давања по килограму, литру, када имамо кризу на тржишту. Имаћемо и меру посебне подршке за пољопривредне производе који се односе на побољшање прехрамбених навика деце и омладине”, рекао је Недимовић.

Како је објаснио, ради се о томе да ђаци у школама уз ужину могу добијати млеко које је произведено у Србији и воће које је произведено у Србији.

Недимовић је истакао да предлогом закона постоји могућност да се означи месо и месне прерађевине у маркетима које је пореклом из Србије.

"Да забодемо српску заставу у раф и кажемо овде је месо које је пореклом из Србије, а ово је увозно, па ви људи ако имате жељу, вољу и патриотског набоја у себи, па чак и ако је скупље, можемо да бранимо тако српско сточарство", рекао је Недимовић.

Недимовић је навео да ће се регулисати и систем откупа.

"Накупци, како их најчешће зовемо, мораће да се региструју у посебан регистар, да испуне посебне услове да уђу у њега и он ће бити јавни. Сваки наш пољопривредник ће знати да ли је робу продао откупљивачу који је регистрован или неком ко покушава то да ради на црно", рекао је Недимовић.

Недимовић је најавио и увођење новог организационог облика, а то су такозване произвођачке организације које ће се стимулисати за развој посебних сектора.

"Нама у овом тренутку недостаје у неколико делова пољопривредне производње озбиљне произвођачке организације", рекао је Недимовић и у позитивном контексту када је реч о организовању поменуо пчеларе.

Недимовић је изјавио да ће се применом Предлога закона о уређењу тржишта пољопривредних производа омогућити да у случају поремећаја цена одређених производа на тржишту држава интервенише и на тај начин заштити пољопривредне произвођаче.

Недимовић је објаснио да закон покушава да заштити тржиште од екстремних ситуација, ако дође до пада цена на тржишту у односу на произвођачке цене.

“Нисмо ми овде измишљали топлу воду, ово су примењивале земље које су биле у процесу транзиције и уласка у Европску унију. Пољопривреда највише пати до тренутка уласка у Европску унију, али кад се уђе у Европску унију пољопривредна је један од највећих добитника”, рекао је Недимовић.

Према његовим речима, да је Србија чланица Европске уније сада би добила директна давања из европског буџета у износу од 1,6 милијарди евра, а наш буџет је у овом тренутку око 450 милиона евра.

“Замислите да имамо две милијарде евра у овом тренутку”, рекао је Недимовић.

Недимовић је рекао да је власт 2009. године лоше испреговарала Споразум о стабилизацији и придруживању који се тиче пољопривреде и да смо за последицу имали прилив месних прерађевина из Мађарске и Хрватске.

“Код прерађевина од свињског меса имали смо царинску заштиту од 32 одсто, после се испреговарало тако да имамо царинску заштиту нула, а земље у окружењу су задржале заштитне мере до данас”, рекао је Недимовић.

Каже да закон даје могућност за реакцију када дође до озбиљних поремећаја на тржишту без обзира да ли су у позитивном или негативном смислу.

“Пољопривреда је таква да некад имамо озбиљне кризе, а држава осим института робних резерви нема алата како да реагује на тржишту, а сада законом имамо сет мера”, навео је Недимовић.

Оценио је да сваки поремећај може да изазове велике проблеме, нарочито због тога што се велики број људи у Србији баве пољопривредом, регистровано је око 600.000 пољопривредних газдинстава.

Недимовић је истакао да је прошле године забележен раст БДП-а од пет одсто у пољопривреди у односу на 2019. годину, те да је три године узастопоно забележен раст што говори о томе да мере владе дају резултате.

Недимовић је међу мерама поменуо јавну интервенцију која ће, каже, бити могућа када је тржишна цена пољопривредних производа нижа од референтне цене, затим подршку приватном складиштењу, дитектна финансијска давања, побољшање прехрамбених навика.

Извор: Танјуг/РТС 2