Даме и господо народни посланици, уважена госпођо министар, представници Министарства, наравно, овај амандман не треба подржати, али све оно што смо данас чули од опозиције је туга, најблаже речено. Тужно, јадно, страшно. Какав амандман, таква и опозиција. Никакав амандман, никаква опозиција, нажалост. То није добро за демократију једне земље. Важно је имати добру опозицију, важно је имати конструктивну опозицију, али не и имати некога ко практично не ради ништа, осим што троши време грађана Србије.

Говорише данас та господа о пензионерима, говорише о младима. Пуна уста бриге за пензионере и за младе. Па, да ли знате колико сте младих људи својом накарадном, наказном политиком отерали из ове земље од 2000. године до 2012. године?

Различите су процене, од медија наклоњених вама до оних мало блажих. Иде распон од 500.000 до милион. Дакле, 500.000 до милион младих људи је отишло из ове земље. Неке су процене да ван Србије живи 7.000 доктора наука. Један школован млади човек кошта Србију 300.000 евра. Значи, 300.000 евра кошта да одшколујете једну младу перспективну особу. Тих 300.000 евра по особи ви сте бацили и дали некој другој земљи да користи тај потенцијал који је потенцијал Србије. Толико сте ви бринули о младим људима. Толико о вашој бризи о будућности Србије. Брину та господа и за бебе. Имам ћерку од три године и не могу да замислим да моја Сара нема увече воду.

Колико деце у једној од општина нема воду свако вече? Свако вече немају воду деца. Можда тај господин се купа у пиву, вероватно, па навикао, шта ће човек, али деца се у пиву не купају. Деци треба вода, господине.

Шта да радимо, ви сте на то навикли. Брига о деци. Хетерленд. Понављаћемо вам Хетерленд док год седите у овој Скупштини. Док год имате један једини глас ми ћемо да понављамо тај Хетерленд, 1,5 милион отето од деце ометене у развоју. Срам вас било! Срам вас било! Па, срам вас било, господине!

Немојте да добацујте. То раде само примитивни и прости људи. Шта да радимо? Ја не могу да вас васпитам. Онај који је желео није успео. То није мој проблем.

Наравно, млади траже нормалан живот, траже посао, траже будућност. Сваке недеље, сваког дана отварају се радна места у Србији. О томе су моји претходници говорили. Премијер Републике Србије Александар Вучић ради врло конкретан и озбиљан посао за ову земљу. Ми као народни посланици треба да помогнемо у том послу, у послу отварања фабрика, у послу где постоји нормалан законит систем у овој земљи, где грађани треба да живе боље.

Лако је, па ви се напијете. Ви који се смејете, вама је лако. Ко зна колико је флаша пива отишло вечерас. Шта да радимо?

Кажете нема паштета за децу. Па те паткице, паштете и пиво задржите за себе. То задржите за себе.

Када су у питању пензије и разумевање пензионера, па пензионери су показали на изборима пре неколико месеци кога подржавају. Не подржавају оне који су државу довели до амбиса, до банкрота. Да сте толико ваљали, ви насмејани, па и ви бисте победили на тим изборима. Никако да победите, али нећете више никада ни победити. Шта да радимо? Неће ти пензионери да гласају за вас. Неће људи да гласају за то да дођу у ситуацију да у 21. веку немају пензију. Ви сте их дотле довели.

Наравно, ја ћу против тог амандмана свакако бити. За крај да вам кажем, више никада у овој земљи они који отимају од деце, који су довели до банкрота земљу, којима је мало оних триста и колико, колега Марковићу, флаша пива, који су оставили грађане без воде, 350, 1.050, који грађане остављају без воде, који деци обећавају само паткице и паштете, којима се не свиђа „Београд на води“, који би да поново задуже Београд за 20%, који би да дижу дуг Србије, више такви никада неће бити на власти. Ја сам поносан због тога. Хвала вам.