Верољуб Арсић - Седница Народне скупштине Републике Србије – 06.10.2016
Реплика Бошку Обрадовићу
Даме и господо народни посланици, није премијер Александар Вучић никакав кабадахија зато што није упадао на седницу РИК-а и нападао и називао људе лоповима, зато што му се није свидео резултат, зато што се једном колеги који је сада посланик није свидео резултат који је остварио на изборима.
Неко овде стално прича како неко некоме отима новац. Е, сад ја могу да кажем госпођо председнице да тај који то прича нема појма ни о Закону о буџету, ни о Закону о буџетском систему, ни о пренетим, ни повереним надлежностима локалних самоуправа.
Колико ја знам износ пореза на зараде нису одредиле локалне самоуправе, него Народна скупштина Републике Србије и поверила је тај део једних својих прихода локалним самоуправама које су се у периоду где СНС није била на власти јако бахато понашала према тим средствима и задужила своје градове и општине и грађана.
Поставља се још једно питање – зашто се председници општине и градоначелници не жале на овај закон? Зато што не могу да развијају своје општине са путевима какве сте нам оставили. Не могу да развијају и да доводе инвеститоре са пругама које имамо. Не могу. У томе јесте проблем. Захваљујем.
Реплика Балши Божовићу
Даме и господо народни посланици, очигледно је да ми причамо о једној ствари, ви о другој или смо ми са неке друге планете или говоримо неким неразумљивим језиком. Ваша дискусија, од стране припадника бившег режима, своди се на следеће. Они воле своје општине, а ми их не волимо. Они воле своје пензионере, а ја не волим свог оца и мајку који су такође пензионери. Они воле Србију, ми је не волимо.
Јако је лако приписати законе некоме. Сада то неко ради из политичких разлога, а неко из незнања. Није ово Динкићев закон, није, 40% увећања пореза на зараде донела је Влада Мирка Цветковића, док је Мирко Цветковић био премијер и министар финансија. Тако да, немојте да кривите човека који није ту и који нема објективну одговорност за ово. Имам ја њему много што-шта да замерим, Динкићу, али ово не могу. Лако је проверити, закон је донет, чини ми се, јуна месеца 2011. године. Донет је зато да би ДС финансирала републичке, локалне и председничке изборе. Не постоји други разлог.
Сада смо овде читали списак колико је шта одузимано општинама, колико је давано, колико је која општина изгубила. Долазим из једне богатије локалне самоуправе, али знам да је локална самоуправа издвајала 24,25 милиона динара за професионалан фудбалски клуб у коме, замислите, нико није играо из Пожаревца. То је било за време бившег режима. Или су, рецимо, две милијарде динара држали по банкама да би приходовали камате два или три посто, али где је она разлика до референтне каматне стопе, то нико не зна да ми објасни. Или су плаћали скупе пројекте за решавање питања водоснабдевања, па је бивши градоначелник 2011. године изашао пред локалне медије и рекао – Пожаревац следећих 25 година има решено питање водоснабдевања, под условом да буду поплаве, на то су потрошена огромна средства. Имали смо ванредну ситуацију прошле године у ово време зато што су слушали приватан институт који је, неко је споменуо Пожаревац и водоснабдевање, приватан институт. И Зрењанин и Пожаревац имају исти проблем, на исти начин је решаван, огромна средства су потрошили и воду за пиће немају.
Е сада, то што једна општина нема воду за пиће, а налази се један од брендова Србије, то је „Паланачки кисељак“ који је производио чувену минералну воду „Карађорђе“, то сада морате да питате руководство те општине, и оно старо и оно ново, нећу да улазим у те детаље. Ако се већ тадашњи, бивши режим одрекао огромних средстава у корист локалних самоуправа, ја постављам једно питање – зашто локалне самоуправе тада нису укинуле своје парафискалне накнаде које су биле тада на снази? Па, морали су да финансирају фудбалске клубове. Немам ништа против да локална самоуправа помаже спорту, али онај аматерски, масовни спорт, изградњом терена, малих стадиона, спортских хала, фискултурних сала по школама.
Неко је заборавио основну делатност локалне самоуправе. Неко ће да каже – основна делатност локалне самоуправе јесте да обезбеди комуналну инфраструктуру, да је то сервис грађана итд. Све то је тачно, али најважнији посао једне локалне самоуправе јесте да створи услове за економски развој своје јединице локалне самоуправе. То су председници општина из бившег режима заборавили. То нису радили и зато им је стало до парафискалних намета. Јер, знате шта, ко ће да отвори предузеће у било којој општини у којој ће да плаћа накнаду за истицање фирме 100, 150 или 200 хиљада динара, а те фирмарине објективно не постоје.
Када неко поставља питање – чији је то новац, ја постављам питање – а ко мора да заради тај новац? Јел председник општине? Јел запослени у локалној самоуправи? Не, новац мора да заради реални сектор. Реални сектор, јер овде је један посланик колега изашао и рекао како је био раст, како ово, како оно. Само је заборавио да каже да је стопа незапослености са 14%, за време режима Бориса Тадића, скочила на 27%. То је раст БДП, замислите молим вас. Само не знам по којим то економским правилима.
Спомињане су овде апотекарске установе. А како то да апотекарска установа Пожаревац има 80 милиона добити, нема уопште обавезу, има залиху око милијарду динара, а друге локалне самоуправе и апотекарске установе имају губитке? Да ли је зато крив закон? Није, криви су оно који су водили те установе. Крив је и онај мој Јорговановић што је направио добит од 100 милиона да би вас научио како се води апотекарска установа. Можемо и курс да организујемо, нема проблема.
Причате о домовима здравља. Па, тамо раде неки лекари, неке медицинске сестре. Одакле они примају плату? Што не кажете то? Из локалног буџета? Ма не, примају из републичког. Примају из републичког. Хоћемо да причамо о просветним радницима? И то припада локалним самоуправама. Оснивачи школских установа су локалне самоуправе, па имате три из реда родитеља, три из реда које представља школски одбор, које представљају локалну самоуправу и три из реда запослених. Одакле примају плату? Опет из републичког буџета. О чему причате ви? Које су то надлежности које су добиле локалне самоуправе 2009, 2010, 2011. године па до данас, да би имале ово оптерећење по закону које им припада? Кажите ми, реците ми.
Локална пореска управа. Па, имате Закон о финансирању локалне самоуправе. У том закону су дефинисани приходи који припадају општинама. Хоћете да читамо? Нема проблема, можемо и да читамо. У члану 6. каже се – јединици локалне самоуправе припадају изворни приходи остварени на њеној територији, и то порез на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон, па локалне административне таксе, па локалне комуналне таксе, па боравишна такса, накнада за коришћење јавних добара у складу са законом, концесиона накнада, друге накнаде у складу са законом, приходи од новчаних казни, приходи о давању у закуп пословног простора, приходи настали продајом услуга корисника средстава. Па чекајте, да ли ти председници општина који су водили из бившег режима су очекивали да им неко други зарађује новац?
Да погледамо шта се то мења у члану 35, односно шта се не мења, то је много занимљивије, па да видим те крокодилске сузе које лијете над председницима општина који ће сада одговорније да се понашају, а зато и не траже тих 2%. Члан 35. – јединици локалне самоуправе припадају следећи порези остварени на њеној територији, то су републички порези, па каже: пољопривреде и шумарства, самосталне делатности. Сад се враћамо на фирмарину. Па, драли сте бре, ко год је отворио СТР најобичнији по 150.000 месечно. Причам истину. Знам како сте се понашали. Никад многи од вас нису радили у реалном сектору и у привреди, па не знају како изгледа зарадити динар, колико је он велики, а колико га је лако потрошити, поготово кад га ви не зарадите.
Даље, на приходе од непокретности, давање у закуп покретних ствари, осигурања лица. И сад 80 мења се на 76. Сада неко каже 4% буџета се умањује. Ма, није ни 1%. Није ни 1% кад саставите цео буџет.
Да погледамо други део истог закона, који нећете да читате да бисте могли да се бавите политиканством, а не политиком. Каже овако члан 37. Закона – годишњи износ укупног ненаменског трансфера, који представља обрачунску категорију за расподелу средстава јединица локалне самоуправе, износи 1,7% оствареног БДП. Па, овај износи ове године, за 2015. годину биће две милијарде већи. Где је ту умањење? Где ће то најсиромашније општине и најугроженије да зависе од буџета Републике Србије и воље премијера? Имаће више средстава због рада и резултата Владе, а не такси и намета који су били осмишљавани само да се колико-толико нека предизборна обећања која сте давали 2008. године испуне, без обзира што сте губили привреду и реални сектор.
Цела фискална консолидација и разлози зашто постоји да сведемо на само два. Огроман дефицит са каматама које сте уговарали и које су веће него које је могао да уговори најобичнији радник у ЕУ за свој обичан потрошачки кредит. По 7% сте задуживали државу на годишњем нивоу. Данас плаћамо ваше кредите 170 милијарди динара. Да вам преведем то у БДП – 5%. Толико плаћамо само камате које сте нам оставили. Други разлог зашто постоје мере фискалне консолидације јесте баш тај што је нестало 700.000 …
Што се толико узбуђујете? Не разумем зашто сте толико узбуђени. Једноставно се доводи под знак питања једна друга област, а то је да ли свака општина има право да се развија на територији Републике Србије, па сте своје дискусије свели на то да ће они градоначелници или председници општина који су по вољи премијера да добијају средства, а ови други неће. Као да може премијер да бира куда ће да прође Коридор 10 или 11, куда ће да прође пруга између Ниша и Београда, и Београда и Суботице и Будимпеште. Па не може. Зато се Србија сада равномерније развија него када сте ви били на власти, јер сте целу Србију стављали само у један град и онда се неко наљути и каже – зашто сви долазе у Београд? Па нема посла у унутрашњости. Е, такву сте Србију правили.
Не знам где то Влада Републике Србије није помогла откад је премијер Александар Вучић и када су биле поплаве није се гледало која је локална самоуправа у питању и ко је код ње на власти, него се гледало да се помогне људима, на првом месту. И то сте заборавили. И онда причате о некој децентрализацији и централизацији. Председници општина и градоначелници за свој рад одговарају својим бирачима и суграђанима и време је да почну да воде своје општине. Ја верујем да ће ови нови, који су сада први пут, да то ураде како треба, зато што републички буџет, из кога исплаћујемо и пензије и плате у просвети и плате у војсци и плате у полицији и камате које сте нам оставили, исплаћује тај републички буџет.
Ако је све то тако било супер док сте били на власти, зашто су се и ваше општине задуживале? Зашто је један градоначелник депоновао милијарду динара у једну банку, онда је из те банке са каматом од 1 или 2% подигао кредит за ту исту локалну самоуправу? То је, каже, наменски кредит. Па одреди намену ових милијарду, уместо да ти стоје у банци, са 6% и девизном клаузулом.
Значи, повећавани су приходи локалних самоуправа баш захваљујући републичком парламенту, али није било воље код руководства бившег режима да створи услове за оно што је најважније, а то је економски развој своје локалне самоуправе. Зато постоје локалне самоуправе, па кад то омогућите, биће вам свеједно да ли добијате 76 или 80% из фонда зарада, зато што ћете да увећавате број запослених у својој општини. Или очекујете да премијер иде од општине до општине и запошљава људе? Хајде да ураде нешто и локалне самоуправе саме. Хајде нека нешто ураде саме. Хајде, ове су, чини ми се, храбре. Ево завршавам. Локалне самоуправе које је водио бивши режим, осим кредита и ослањања на државу нису ништа друго знале.
