Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је на данашњој седници да нове одлуке о именовању улица показују да поштујемо сопствену историју, традицију и културу, те да не заборављамо оне који су нешто учинили за нас. Весић је подсетио да смо у времену које је иза нас живели у различитим државама, те да је Београд био главни град различитих земаља. Живели смо у различитим идеологијама, а у складу с тим овде је било много улица названих по топонимима из различитих делова бивше Југославије, по знаменитим личностима које нису важне за Србију, али су такође представљале део промоције нове идеологије и новог националног курса у склопу Југославије.

"Тако смо дошли у ситуацију да имамо један број назива улица који више немају никакве везе са Србијом или се пак зову по људима који нама нису били наклоњени, међу којима је Штросмајер који више неће имати улицу у Земуну. Али, зато ћемо имати улицу по кнезу Павлу Карађорђевићу, принцези Оливери, која је пример жртвовања и мучеништва за свој народ, као и по царевима Јустинијану Првом и Ираклији, који је дозволио насељавање Јужних Словена на Балкан. У будућности треба више да потенцирамо нашу везу са Византијом јер ми веру, културу и још много тога дугујемо њој. Седамнаест римских царева рођено је на територији данашње Србије. Не постоји ниједна римска провинција која их је дала више. Због тога ћемо у будућности дати називе улица по свим римским царевима", рекао је Весић.

Весић је посебно изразио задовољство што ће поједине заслужне жене добити своје улице у главном граду и навео да је Град отворен за све нове иницијативе одборника, грађана, научних заједница.

Весић се осврнуо и на чињеницу да је град често био мета напада због тога што су хрватски политичари, војсковође, банови изгубили улице у Београду, те да је тобоже на тај начин Београд изгубио космополитски дух.

"Ми смо највећи град на Балкану, космополитски град, а они који су нешто урадили за наш главни град, народ и културу, без обзира на вероисповест или националност, имаће своје улице. Пример за то је Мате Парлов, који је Хрват, али је на прошлој седници добио улицу јер је две светске титуле освојио у Београду. Слично је и са Антуном Густавом Матошем и Тином Ујевићем, који су једно време живели и стварали у Београду", рекао је Весић, наводећи и пример Загреба који је одузео улицу Вуку Караџићу иако је почасни грађанин тог града.

Весић је најавио да ће у будућности улицу добити и кнегиња Јулија, иначе Мађарица, супруга Михаила Обреновића. На овај начин ће Београд увек поштовати и оне који нису српске националности, али под условом да су нешто урадили за наш град и наш народ. Најавио је да ће Београд по реципроцитету добити и Будимпештанску улицу, а то ће се односити и на Праг, подсетивши да већ имамо и Варшавску и Бриселску улицу, као што и они имају нашу. Тиме ћемо, закључио је Весић, на исти начин показати поштовање.  

"Ове одлуке много су значајније од обичних промена улица, јер говоре о промени националне политике и свести о свом историјском значају", истакао је Весић.

Уређење такси-станица

Одборници су на данашњој седници усвојили Одлуку о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду, као и Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији града Београда за 2021. годину. Такође, усвојена је Одлука о изменама и допунама Одлуке о постављању привремених објеката на територији града Београда, као и Одлукa о изменама и допунама Одлуке о уређивању и одржавању паркова, зелених и рекреационих површина.

Весић је истакао да постоји идеја да такси-стајалишта буду уређена како би свако стајалиште имало тоалет и додатни простор где би таксисти могли да попију кафу и генерално нормално да функционишу.

"Ипак, није могуће на тај начин уредити комплетно сва стајалишта. Сада смо у ситуацији да таксисти на стајалиштима немају где да седну ни да користе тоалет. Таква места нису карактеристична за уређене градове. Поменути начин уређења такси-станица није могућ, примера ради, на такси-станици која се налази на Тргу републике, али на већини је то могуће извести. Исто важи и за окретнице аутобуса јавног превоза где би требало омогућити возачима да имају место за одмор", рекао је Весић.

Када је реч о комуналном реду, Весић се осврнуо на догађаје који су се догодили за викенд.

"Имали смо ситуацију да је група људи на сваки начин покушавала да заустави живот грађанки и грађана Београда. Мања група људи је малтретирала десетине хиљада Београђана, а Устав гарантује слободу кретања", рекао је Весић.

Весић се том приликом осврнуо и на изградњу метроа и протесте којима се указује на наводну штетност његове градње на водоизворишту, за које је рекао да суштински представљају покушај спречавања градње метроа.

"Макишко поље је проглашено за зону водоизворишта још 50-их година прошлог века, а у међувремену су изграђене две фабрике воде – Макиш 1 и Макиш 2. Те две фабрике обезбеђују 80 одсто потребне воде за Београд. Преосталих 20 одсто долази из рени-бунара, којих има 99 на територији града. Током последњих пет-шест година реконструисано је 19 рени-бунара. Од 99 рени-бунара, само се 20 налази на Макишком пољу. Дакле, у питању је свега два одсто воде која је потребна Београђанима. Током седамдесетих година, на Макишком пољу је изграђена ранжирна станица на 300 хектара, као и 54 километра шина. Након тога је на водоизворишту изграђен и пут ка Обреновцу. Депо који ће се градити на Макишком пољу удаљен је 2,5 километара од најближег рени-бунара. Све зграде новобеоградских блокова уз обалу Саве удаљене су мање од километар од најближег рени-бунара", поручио је Весић. 

Неће бити повећања пореза на имовину у 2022. години

Одборници су на данашњој седници усвојили Одлуку о допуни Одлуке о висини стопе раста пореза на имовину, као и Одлуку о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности на територији града Београда за утврђивање пореза на имовину за 2022. годину. Заменик градоначелника Горан Весић је на данашњој седници Скупштине града подсетио да Град Београд има законску обавезу да сваке године, најкасније до 30. новембра, утврди Одлуку о висини стопа пореза на имовину, као и просечну цену квадратног метра некретнина.

Весић је прецизирао да у другом члану ове одлуке јасно стоји да порез за 2022. годину неће бити повећаван обвезницима који не воде пословне књиге за некретнину истоветне површине иако је цена квадрата у Београду порасла просечно за шест одсто. 

"Дакле, упркос законској обавези да ускладимо висину пореза са порастом цена некретнина, додали смо овај члан како људи не би добили веће рачуне за порез. То смо урадили због пандемије и сматрали смо да је веома важно да не оптерећујемо грађане додатним трошковима. Број квадратних метара за чију је изградњу инвеститор добио дозволе од Града Београда пре десетак година је износио од 200 до 300 хиљада, док данас износи око милион и по. Повећан износ од наплате пореза суштински су нови квадрати који се граде. На тај начин се, наравно, у правом смеру развија економија. Очекује нас на наредној седници усвајање буџета, а већ имамо око 2.000 предлога за коришћење градског буџета које су послали грађани од тренутка када је нацрт буџета објављен на сајту Града Београда. Јавна расправа се завршава 8. децембра и тада ћемо објавити шта је од предлога грађана прихваћено", поручио је Весић. 

Извор: Танјуг/Студио Б