Кукавички бивши режим је са данашње седнице Одбора за културу и информисање „храбро“ побегао. Биће да на дан 17.03. не умеју да се понашају другачије него кукавички. Као што су пре 19 година, на данашњи дан, на погром над Србима на Косову и Метохији реаговали бежанијом под сто, данас су суочени са ставом да већина не прихвата њихов безобразлук и нови циркус покварењака - заждили на врата. 

Познато је да Синиша Ковачевић презире демократију. Сам је пре 13 година говорио да је демократија лоша, да он више воли просвећени апсолутизам. Зато још увек не може да схвати да у демократији не може дрска и агресивна мањина, макар била покварена и предводио је Синиша Ковачевић, да већини наметне ништа. Признао је да га за културу уопште није брига. Није да нисмо знали. Одбор за културу и информисање је расправљао о Предлогу измена и допуна Закона о култури и о Извештају Националног савета за културу, а Ковачевић, Јеремићев пулен, заједно са жутим предузећем, Заветницима и Дверима из антидржавне коалиције, сви скупа са Ћутом у видно контаминираном стању, не трепнувши рече да је то све неважно, јер је он Одбор сазвао само због сопствене измишљотине од теме, под којом је поново хтео да пљује државу, напада председника Србије Александра Вучића, и до изнемоглости се иживљава пред камерама. 

Сигурно нису хтели да заиста причају о положају новинара, јер не само да за време своје власти нису хтели да се баве заштитом новинара, већ су дозволили да буде убијен новинар Милан Пантић, а истрагу тог случаја су опструирали све док их народ није отерао. Комисију за истраживање убистава новинара, која данас постоји, формирао је тек Александар Вучић и то знају сви у Србији. 

Није проблем што је Синиша Ковачевић (наводно) написао више драма него што је сам у животу прочитао, ни то што бивши режим умишља да су некаква „елита“ која може већини у овој земљи да ломи кичму, да буде господар живота и смрти. Проблем је што мисле да ће лажима, агресијом и изазивањем несреће по наш народ, моћи да се дочепају власти, пара и фотеља, које су једини смисао њихових бедних живота. 

Зато им „трпило“ којим се данас размећу , није радило ни 17.03.2004., ни пре тога док су пуштали на слободу Куртија и још 1800 терориста УЧК, ни 2008. кад су мењали независност Косова за један мандат своје власти, као ни 2010. када су поставили штеточинско питање и њиме нам замесили национални дебакл пред Међународним судом правде, а онда још пребацили судбину Срба на Косову и Метохији из УН у Брисел. Све су то лепо „трпели“, јер су њихови џепови и стомаци били пуни. А Србија је пропадала. Народу је од свега тога - пукло трпило. Њих, најгоре од најгорих, народ је због тога отерао. Данас тај исти народ снажно стоји уз свог председника Александра Вучића, управо зато што је он - сушта супротност њима: штеточинама и преварантима, умишљеним „апсолутистима“ из самопроглашене „елите“, који су уништавали и културу, и медије, и КиМ, и људе, баш као и све друго у Србији. 

Небојша Бакарец, 

Народни посланик и заменик председника Одбора за културу и информисање.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА