Божић: Лажима покушавају Србима да утисну жиг геноцидног народа

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 17.04.2024.

Сандра Божић

члан Председништва Српске напредне странке

Пошто су покушали да га убију каменовањем 2015. Александру Вучићу сада прете и хапшењем, вероватно јер је једини српски председник који се не стиди и не извињава због тога што је Србин.

Само је питање због чега одмах нису урадили што су наумили и покушали да ухапсе Александра Вучића, ако је учинио било које кривично дело? Шта их је спречавало да то ураде сада? Још боље питање јесте, зашто нису спречили покушај убиства и каменовање Александра Вучића када се поклонио жртвама у Меморијалном центру у Поточарима? Шта их је спречило да они пусте макар једну сузу за све невино страдале у ужасним ратовима који запалили Балкан? Недостатак срама и двоструки стандарди јесте прави одговор, а то су и показали безочним лажима помоћу којих покушавају Србима да утисну жиг геноцидног народа. Свако ко има слуха за другу страну, може да уложи мали труд и да сазна шта се дешавало на територији бивше СФРЈ у крвавим ратовима у којима су жртве били сви народи који живе на тој територији, само су жртве српског народа мање битне и мање вредне. Заправо, не постоји злочин над Србином који би изазвао било какво осећање туге и жаљења код људи који мит о својој државности граде на најкрвавијим злочинима почињених од стране Насера Орића и његових кољача. Очигледно су незадовољни тиме што „Кондори“ по наређењу истог тог Орића нису одрадили крвави задатак тако да „не остане ни кокош, ни свиња“ у српским селима. Ниједан Србин никада неће порећи да муслиманска страдања и да жртве нису постојале на свим странама, али још мање је оних који ће се сложити да геноцидом можемо проглашавати злочине на подручју општина. 

Да је прича о “локалном геноциду” политичка кованица осмишљена за политичко обрачунавање говоре ових дана и највећа имена историја и познаваоци Холокауста попут Ефраима Зурофа. Не ради се само о томе колико је било жртви, јер је и једна невина жртва превише. Ради се о принципима по којима се нешто може или не може назвати геноцидом - што Сребреница свакако није.

Не желим да учествујем у позоришту апсурда које режирају власти у Федерацији БиХ, па ако већ праве списак нека упишу и мене у њега. Само, Срби у претходном веку имају јако лоша искуства са списковима, посебно не територији коју су контролисале усташке снаге.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА