Брнабић: Анализа опозиције о пројекту "Јадар" садржи неистине
Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић коментарисала је "економску анализу" пројекта "Јадар", која, како је истакла, садржи неистине.
Брнабић је навела да су анализу радили З. Дракулић, Б. Мијатовић, Д. Поповић, Д. Шошкић, али и "непотписани" Божа Ђелић.
Брнабић је навела три кључне поруке, а прва је наставак лажних вести, где је објаснила да нису одобрене никакве субвенције словачкој компанији ИноБат, нити је поменута компанија за њих уопште аплицирала.
"Друго, аутори анализе дедукцијом типа "ако ово, или ако оно, онда нам неће ни требати", открили оно што читава Европска унија не зна - литијум Европи неће ни требати. И као треће, аутори су истакли кандидатуру за Нобела за економију - анализа економске оправданости пројекта који заузима 390 хектара у односу на целокупну популацију једне земље илити "хајде да се вратимо на бабе и жабе, има више смисла од овог"", рекла је Брнабић.
Брнабић је детаљно објаснила да прво овај "урадак, као и предлог закона о забрани литијума", садржи очигледне и лако проверљиве неистине, односно најобичније лажи.
"На пример на страни шест стоји: Влада Републике Србије одлучила је у септембру 2023. године да одобри рекордне субвенције у износу од 419 милиона евра мало познатој словачкој компанији ИноБат мада она нема ниједан дан искуства у масовној производњи електричних батерија. То је лаж. Влада Србије је са ИноБат потписала необавезујући Меморандум о разумевању. Субвенције није одобрила, нити је ИноБат за субвенције до данас аплицирао", рекла је Брнабић.
Брнабић је објаснила да на страни број девет, аутори кажу: "Уколико би кинески аутомобили, који су тренутно двоструко јефтинији добили трку са Европском унијом, или Европска унија и Кина се договоре око поделе тржишта електричних аутомобила, што је реалније, Пројекат Јадар би постао непотребан", и рекла да изгледа више аутори текста знају о ЕУ стратегији одрживости, независности у области стратешких сировина и конкурентности, од Урсуле фон дер Лајен, Олафа Шолца и Емануела Макрона заједно.
"Зашто ли они отварају своје литијумске руднике ако ће, уколико је ова "анализа" тачна, исти бити непотребни? Да не говоримо о "аргументу" - уколико би се десило ово, или уколико би се десило оно, овај пројекат би био непотребан. Јак аргумент", навела је Брнабић.
Треће, ако се погледају претпоставке, додаје Брнабић, о томе, колика би била улагања државе Србије у инфраструктуру за овај пројекат, делује као да у том делу земље нико не живи.
"Па сви путеви које планирамо, железница, гасовод, унапређење преносне електро мреже и остало, служи само и искључиво за рудник. То вам је она теза опозиције да брзу саобраћајницу од Шапца до Лознице градимо због Рио Тинта, а не због људи у Лозници и лозничком крају. Ваљда смо и ауто-пут до Шапца изградили због Рио Тинта, а не због људи?", рекла је Брнабић.
Истакла је да је најцитиранији закључак "анализе" да, иако ће пројекат запослити више од 3.000 људи, ако је све у "анализи" тачно, а далеко је од тога, приход за Србију бити 17,4 милиона евра годишње или 2,6 евра по глави становника годишње.
"Хајд' сад - Зашто би неко приход од пројекта који заузима 390 ха рачунао у односу на укупни број становника у Србији. Па ни за пројекте који заузимају 20.000 ха или 60.000 ха се приход не дели по броју становника да би се видело да ли су исплативи, а не за пројекат који заузима 390 ха! Ако бисмо, ипак, узели да приход јесте 17,4 милиона евра годишње за Србију, с обзиром на то да укупни пројекат заузима територију од 390 ха, то би значио приход од скоро 45.000 евра годишње по хектару. И више, јер је рудник под земљом, па пољопривредна активност може да се настави", објаснила је Брнабић.
Да такав приход по хектару имамо у пољопривреди, наводи Брнабић, где је за ратарске културе годишњи приход по хектару у просеку око 1.000 - 1.500 евра, а за воћарство у просеку око 15.000 евра, максимално 20.000 евра или за сваку инвестицију у земљи, то би свакако значило много богатију Србију.
"То је и свакако најјачи утисак "анализе": рачуница прихода по глави становника читаве Србије од пројекта који заузима површину од 390 хектара. 0,03 одсто пољопривредног земљишта наше земље. Ко се тога сетио, тог за Нобела одмах!", додала је Брнабић.
СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ
СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА
