САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 08.06.2021.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

​На српској политичкој сцени, ионако препуној којекавих опскурних згубидана и замлата, „лидера“ и „лидерчића“  окупљених у некаквим кобајаги „озбиљним“ политичким партијама и организацијама (које су, по својој суштини, само интересне групе, оформљене са циљем личног богаћења њихових твораца) – изникао је, да се тако метафорички изразим – нови „цвет“ – покрет, политички покрет, каже његов благоглагољиви оснивач, под називом Црно на бело.

Оставимо по страни ту, не баш оригиналну, „домишљатост“ идејног творца новооснованог покрета, чија је тупоумна жеља очигледно била да направи некакву симболичку паралелу са политичком организацијом која, под истим називом, делује у Црној Гори, као и ништа мање неинтелигентан покушај да своје навијачке симпатије преточи у бандоглаву и брљиву политичку метафору, која би успут требала, ваљда, да имплицира у свести грађана некакву посвећеност истини и правди, некакву јасност у ставовима, размишљањима и вредносним судовима – што синтагма црно на бело својом суштином поручује – и запитајмо се зашто „угледни, часни и честити“ професор Правног факултета који, како се основано сумња, има врло специфичне сексуалне склоности (а да ли, уз њих, и оне кажњиве законом – остаје да се види) оснива политичку организацију, као и – зашто је оснива баш сада, у овом тренутку!?

Шта је то што је ову „моралну громаду“ потакло да се отисне у политичке воде и зашто то чини тек сада, када је његова (неспорна по много основа и на основу много доказа) повезаност са Беливуковом криминалном групом постала предмет интересовања надлежних државних органа?!

Да ли Беливуково љубимче, његов „батица“ и, недвосмислено утврђено – сарадник, Владимир Вулетић, постаје политичар зато да би, у тренутку у коме се буде утврдило да су његове везе са организованим криминалним кланом много више од навијачких страсти према истом клубу, могао да каже да је прогоњен због својих политичких ставова, а не зато што је, рецимо, пружао логистичку и ко зна коју још све не помоћ овој банди психопата и криминалаца?! Лукаво смишљено, признајем, али ни ту није „профа“ направио квалитативно ништа ново, као што се није умно претргао ни да осмисли назив свом покрету – јер већ су по сличном рецепту многи тајкуни, стручњаци опште намене, лезилебовићи и нерадници, фолиранти и продавци магле, лелемуди и неспособњаковићи, основали своје „партије, покрете и савезе“, своје „демократске и владавини права посвећене“ организације, чија је једина политичка платформа – мрзимо Вучића.

Осим тога – и „профина“ политичка платформа деловања, онако како је он сам њу представио: „не десно, не лево, већ право, не безакоње већ право“ – није ништа друго него испразна реторичка фигура, лишена сваке идеје, плана и програма, опште место које лепо звучи а ништа не значи, али и то је сасвим у складу са деловањем оних које и Беливуков „батица“, у свом првом политичком обраћању, назива „такозваном српском опозицијом“.  

Такође, интересантно је да сазнамо и којим ће се, односно – чијим ће се, пре свега – средствима финансирати рад и активности ове „значајне“ политичке организације. Можда Беливуковим биткоинима којих, како се тврди, има неколико милиона?!

На крају, никога не би требало да чуди ни то што „профи“ и његовом назови „политичком програму “ управо Ђиласови медији придају пажњу (заправо – једино они, јер их уједињује иста идеја – мржња према Александру Вучић). Једино Ђиласови медији, финансирани новцем које је овај тајкун и политичар у покушају опљачкао од грађана Србије, промовишу и преносе сомнабулне конструкције и логореичне бесмислице и будалаштине Беливуковог „батице“ (у чему предњачи онај сплачињави портал, што се од кофе помија претворио у септичку јаму) – који се свако мало заклиње у правду и право, заборављајући да и једно и друго, бар у његовом случају, могу имати и другачије последице, те стога, било како било, једно је сигурно – биће посла за надлежне државне органе и они ће га, верујем, обавити темељно и професионално, поштујући  све, „профи“ тако омиљене, законом предвиђене процедуре и правила.

Као што верујем да ће се – црно на бело – показати да је ту много шта црно, црно да црње не може бити.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА