Саопштења

Ђорђевић: Нобелова награда за мржњу

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 12.05.2021.

 

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке 

 

Председник Републике Србије, Александар Вучић, уручио је пре неколико дана Орден Карађорђеве звезде првог степена аустријском књижевнику, добитнику Нобелове награде за књижевност, Петеру Хандкеу - као симболички израз захвалности за Хандкеов вишегодишњи принципијелни и на чињеницама и истини заснован став када су у питању многобројни догађаји из наше најновије историје, али и доказано и искрено Хандкеово пријатељство према Србији и њеним грађанима, посебно онима који живе на територији јужне српске покрајне.

То је био повод да се промптно јаве разноразне "моралне громаде", "баштиници и тумачи истине и историје", "борци за демократију, људска права и правду", речју - најразличитији башибозлук професионалних и из иностраних центара моћи добро плаћених србомрзитеља, свесних лажова и тобожњих припадника "интелектуалне и грађанске елите" - који су, само формално се дотичући Хандкеа, искористили и ову прилику да своју мржњу и патолошку опседнутост Александром Вучићем преточе у некакве -  "принципима вођене и на објективним аргументима засноване" вербалне бљузгарије.

Јавила се тако, прва, "часна и честита" Наташа Кандић, којој је увек премало српске крви и несреће, да нам са становишта бивше комсомолке и комунистичког апаратчика (што је била док је то било лукративно и доносило корист) још једном "објасни" да су Срби геноцидан народ и да због тога нису (још) увек довољно кажњени. Изгледа да јој, "часној и честитој", не стижу више апанаже из иностранства, или -  бар не у толиком износу који она мисли да својим штеточинским деловањем заслужује, па је здушно пожурила да своје иностране менторе подсети да она још увек зна, може, а и хоће, да запљуне - и Србију, и Вучића - и то нарочито сада - када читав свет одаје признање, и Србији и Вучићу, на начину који се бори са пандемијом и њеним последицама.

Том, првом, гласу професионалних мрзитеља своје државе и свог народа, брже-боље су затерцирали и Сташа Зајовић (капо нечега што себе назива невладином организацијом под кодним именом Жене у црном, иако је, по својој суштини, то заправо организација која ради у интересу влада неких страних држава), и писац Филип Давид (чија се поетика временом претворила у политику, а та политика има за мото: Мрзим Вучића), као и двоје историчара (или, боље речено, они се сами тако представљају - Дубравка Стојановић и (и он за себе тврди да је историчар) Миливоје Бешлин - који су, свако са свог становишта, сходно сопственој памети и образу, покушали да облате Хандкеа и да оспоре његово, људско и на демократији (у коју се они куну и за коју се "храбро боре") засновано право да има сопствени став о свему, па и о Србији, као и да такав став јавно изнесе, заступа и брани.

Комично би било, да није јадно, бедно и тужно - када неколико умишљених, таштих, и на новац из страних фондова алавих ликова, покушава да оспори значај, углед и дело једног нобеловца, а још огавније је што то чине вређајући и презирући сопствени народ, без обзира што им њихова политичка острашћеност и болесна мржња према Александру Вучићу не дозвољава да бар на тренутак (али стварно и заиста, без обзира на то што су плаћени да причају лажи) буду објективни и склони истини.

Осим, ако разлог није то да се они сами, на овај начин, кандидују за Нобелову награду - која би им, да се случајно додељује, сасвим сигурно била и додељена - за мржњу.

 

 

 

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА