Ђорђевић: Патолошка мржња према Александру Вучићу

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 13.02.2021.

Зоран Ђорђевић

Члан Председништва Српске напредне странке

Читах на неком порталу извесног Алексића и његово размишљање (ако се то тако зове) и схватио сам  да је разумљиво, бар са становишта психијатрије, да патолошка мржња према Александру Вучићу, потпомогнута фрустрираношћу због сопствене неуспешности и идејне јаловости, како у политичком тако и у сваком другом смислу, код свих оних тобожњих лидера нечега што себе назива некаквом опозицијом изазива опсесивно-компулзивне радње константног безочног лагања и вређања оног ко је предмет њихове фиксације.

Та њихова болест напредује убрзаним темпом и има све израженије манифестне облике, нарочито стога што стварност демантује све њихове бљувотине, све њихове лажи и измишљотине – јер Србија, над којом бди и коју својом визијом и мудрушћу води Александар Вучић, свакодневно бележи напредак на свим пољима – од успешне, одлично организоване борбе против пандемије, до очувања и напретка економије, од бриге о осетљивим и угрошеним друштвеним групама, до јачања одбрамбене моћи земље, од очувања постојећих и отварања нових радних места, до стотине километара изграђених аутопутева који премрежавају Србију и повезују је са светом, од унисоног међународног уважавања и јавних похвала и признања за све што Србија и њено руководство предузимају у овом тешком времену, до лидерске улоге Србије у региону, па и шире, по многим питањима...

Зло, завист, злоба и мржња која има патолошки облик и која се са председника Вучића прелила, нажалост и на срамоту оних који је свакодневно еманирају, и на његову породицу, а у својој поремећеној бестијалности нарочито усмерила на његову децу – једини је програм оних који су, као бивши режим, ову земљу били довели на ивицу пропасти, како економске тако и свеукупне, оних који су, крадући од грађана Србије – бивали све богатији, осионији, бахатији, таштији и умишљенији, иако су, заправо, били неспособни, алави, корумпирани, нерадници и ленштине, варалице и сецикесе, мародери, климоглавци и љигавци пред моћнима, а сурови и дрчни према свом народу.

Врхунац лицемерја је када ти и такви, лажни, самозвани и сујетни „лидери“ и „лидерчићи“, бескичмењаци и понизни испуњавачи свих и свачијих налога, нарочито оних који су производили и производе и данас немерљиву штету српским националним и државним интересима – крену да говоре о храбрости, или о некаквом, само у њиховим главама постојећем, „Вучићевом кукавичлуку“ – иако је управо Александар Вучић небројано пута доказао, у пракси показао, како заиста изгледа достојанствена, храбра и, истовремено, мудра и државничка, борба за Србију и њене интересе, иако је управо он Србији вратио међународно поштовање и углед – за који се тај башибозлук, тај бивши, тајкунско-мафијашко-ситносоптвенички режим, био побринуо да га сведе на нулу, спреман једино да пљачка сопствене грађане и да Србију будзашто распрода.

Наш народ, наш храбар, поштен, честит и племенит народ, има једну изреку, за коју мислим да у најбољем осликава оно што та скупина лажних интелектуалаца и кобајаги елите заправо јесте: „Лопов удари у клетву, а курва у плач“ – и, стога, само ви, „хероји“, који сте врло склони да „храбро“ нападнете и бијете жене – немојте ником да причате ништа о храбрости. Само то немојте, јер – ако је и од вас – лишених образа и осећаја части и спремних на све зарад сопствених џепова – ипак, много је. Знам да вас није срамота, ви не умете да се стидите, али покушајте бар да болест држите под контролом – редовно узимајте лекове и не прескачите термине терапије.

Служба за информисање

Српска напредна странка