САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/ 30.08.2018. 

Марко Ђурић

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Саша Јанковић је највећи етнички инжењер јер хоће да остави Србију без севера Косова и Метохије, а можда и других делова њене територије, пошто сматра да Србија не треба да добије ништа, због, како каже, идеологије крви и тла на Косову и Метохији.

Подсетићу га да то јесте наше тло, а богами је и много невиних и добрих људи, наших сународника, за њега страдало и пролило крв.

Настојања Србије да проблеме на Косову и Метохији реши на миран, одржив и пре свега компромисан начин су сушта супротност политици етничког инжењеринга, она су управо покушај да се стави тачка на етнички инжењеринг којем су Срби у нашој јужној покрајини били изложени, не само у протекле две деценије, већ и у протеклим вековима.

Саша Јанковић је флоскулу о етничком инжењерингу покупио очигледно на неком од курсева морално-политичког васпитања у иностранству, па се сада њом размеће, иако очигледно не зна шта тај термин уопште значи.

Али, ево да му објасним: етнички инжењеринг је када, као 1999. или 2004. године, протерате сво српско становништво из урбаних и многих сеоских средина на Косову и Метохији, етнички инжењеринг је када Србима годинама ускраћујете људска и политичка права па их тако приморавате да се иселе, етнички инжењеринг је када нападате српску децу, отимате стоку пољопривредницима, палите им куће и ускраћујете слободу кретања.

Све је то етнички инжењеринг, а највећи етнички инжењер је заштитник грађана који о свему томе не напише ни слова и не подигне ни глас протеста макар пред страним менторима који су га регрутовали и научили да изговара звучне изразе чије значење не зна.

Бивши омбудсман Јанковић је управо та врста етничког инжењера и последња особа која има морално право да говори о „етничком инжењерингу“.

Саша Јанковић јесте доказани борац за успостављање грађанског друштва на Косову и Метохији, али друштва у којем грађанска права, по њему, треба да имају само Албанци, јер он Србе у нашој јужној покрајини никада није ни доживљавао као грађане и бића вредна његове пажње и помоћи.