Мали: Ђилас не зна ништа о економији
Драгану Ђиласу је, изгледа, досадило да слуша “како не зна ништа”. И нама је, вала, досадило да то причамо, али, није у реду ни да се лажемо. Не, заиста не знате баш ништа о тржишној економији, о функционисању и потребама српске привреде, о економским циклусима, нити о јавним финансијама, о инвестиционим пројектима који развијају земљу, а ни о томе како се подиже животни стандард грађана. Видели смо то, живели смо то, дакле, потпуно аргументовано тврдимо да о томе не знате ништа, и то је просто тако. Да сте имали бар елементарно знање о томе како се управља земљом, како се привлаче стране директне инвестиције, како се прави подстицајан привредни амбијент, како се отварају радна места, не бисмо имали оне силне, узалуд потрошене године сиромаштва, масовне незапослености која је достигла 25,9 одсто, не бисмо имали мизеран животни стандард са просеком плата од 330 евра и пензијама од једва више од 200 евра, не бисмо имали пола милиона изгубљених радних места и фабрике са катанцима. Данас, када Србија годишње привлачи 5,2 милијарде евра страних директних инвестиција, када има економију која је трећа по брзини раста у Европи, када је незапосленост смањена на око 9 одсто, а плате и пензије континуирано расту, Ђилас се досетио приче о том шта треба грађанима Србије. Касно је сада за такву бригу. Данас, када Србија добија похвале међународних финансијских институција о начину како се бори са ефектима светске кризе на српско тржиште, са увезеном инфлацијом, са проблемима са којима се бори читав свет, ево још једне бриге, Ђилас није задовољан. Оних 619 милиона евра не покрива инфлаторне притиске, па се забринуо за грађане. Нека не брине о томе, јер свака мера усмерена ка привреди и грађанима, у протеклих пет година, имала је искључиво један циљ, да се помогне привреди и грађанима у превазилажењу ефеката кризе. То радимо плански, систематично, смишљено и након озбиљних анализа, јер и у годинама кад се све земље усмеравају ка конзервативним економским политикама штедње, Србија избегава да мере штедње преваљује на грађане. Напротив, са сваком мером држава је преузимала терет на себе, а грађанима и привреди олакшавала, јер је животни стандард високо на листи приоритета, и сваки успех земље се мери тиме да ли је грађанима нешто донео. А шта је донела Ђиласова политика? Е, то су биле године када смо бар могли да делимо забринутост.
СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ
СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА
