САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 11.03.2024.

др Александар Мартиновић

министар државне управе и локалне самоуправе и члан Председништва Српске напредне странке

У јавности је изнета теза да члан Владе којој је престао мандат (у конкретном случају ‒ председник Владе) не може бити изабран за народног посланика (па тиме ни за председника Народне скупштине).

Наведена теза оправдава се навођењем члана 126. став 1. Устава Републике Србије, према којем члан Владе не може бити народни посланик.

Међутим, наведена уставна одредба односи се на Владу (односно чланове Владе) чији мандат траје. Она се не односи на Владу (нити на чланове Владе) чији је мандат престао.

Према члану 128. став 1. Устава Републике Србије, мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала, а према члану 128. став 3. Устава, мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана распуштањем Народне скупштине (као и у другим случајевима утврђеним Уставом).

Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе.

Из наведених уставних одредаба види се да се неспојивост функција из члана 126. Устава односи на члана Владе чији мандат траје, а не на члана Владе којој је мандат престао. 

Народна скупштина изабрана 3. априла 2022. године распуштена је 1. новембра 2023. године (Указом председника Републике). Тог дана престао је мандат Владе, а такође и члановима Владе (према члану 17.  став 4. Закона о Влади, члану Владе престаје мандат услед престанка мандата Владе).

Из наведеног јасно произлази да члан Владе којој је престао мандат може бити изабран за народног посланика.

То потврђују и примери из праксе. Председник једне владе којој је престао мандат ‒ Мирко Цветковић постао је народни посланик 31. маја 2012. године, а обављао је послове председника Владе и истовремено министра финансија све до 27. јула 2012. године (наравно у Влади којој је престао мандат).

У конкретном случају, пошто је госпођа Ана Брнабић кандидат за председника Народне скупштине, она сигурно након избора на ту функцију неће бити и члан Владе коју бира нови сазив Народне скупштине. Када би евентуално ипак постала кандидат за члана нове Владе, онда би морала поднети оставку на место народног посланика и не би била кандидат за председника Народне скупштине. При томе, након њеног избора за председника Народне скупштине, а до избора нове Владе од стране новог сазива Народне скупштине постојећу Владу у "техничком мандату" водиће први потпредседник Владе.

Дакле, никакве "злоупотребе" у смислу члана 126. Устава нема, а још мање има говора о некаквој "уставној кризи", и јасно је да госпођа Брнабић након избора за председницу Народне скупштине више неће обављати функцију у Влади.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА