САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 26.02.2024.

др Владимир Орлић

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Потврдио је тајкун Ђилас да се није прошле године понашао као политички лешинар и хијена тек случајно, већ ће то извесно остати - заувек. Онај коме није било довољно што је политички злоупотребио највећу трагедију, саможиво искористио за сопствену изборну кампању и личну промоцију, чији су послушници бесрамно увредили родитеље убијене деце поруком да „немају тапију на бол“, а онда још све претворили у ругло са играњем и певањем испред Скупштине, направили журку са брчкањем ногу у гуменим базенима – и данас наставља у истом стилу. И нико у Србији више није тим изненађен: све мере које је држава предузела за унапређење безбедности деце, од повећања броја полицајаца у школама до најмасовнијег разоружавања, намењене су искључиво грађанима Србије. Кога је онда уопште брига што те мере једино бахати тајкун наводно „не види“? Он са Србијом и овим народом одавно нема – ништа.   

Да је другачије, не би људе у лице вређао својим пренемагањем и лажима. Кад он каже да „мора у парламенту да се промени понашање“ – не мисли да он у том парламенту више никоме не псује матер? Да он и његови посланици не изазивају више физичке сукобе, залећу се попут руље у једног Стојана Раденовића, дивљају и вриште, уништавају народну имовину? Или да му посланици више не прете убиством и силовањем деце Александра Вучића, прижељкују да заврше „у шахту, као Гадафи“? И онда да им баш ти и такви буду главне звезде. Зато, уместо лажних оптужби на туђ рачун и измишљотина које не може ниједним снимком да докаже, јер такав не постоји, паметније би Ђиласу било да погледа своје - од мржње изобличено лице, док изговара кочијашке псовке, које је видела цела Србија. И да скупа са својим послушницима престане са ширењем насиља против Србије, других људи и туђе деце, које је очигледно - једина искрена „политика“ бившег режима.

На тему ко лаже и колико лаже тек би сам са собом овај патолошки лажов могао да расправља данима. Да пита себе: ко је обећавао „победу у Београду“ и „тесан резултат на републици“, да би данас изговарао „добро, ми свакако не бисмо победили“, без трунке срама? Да рашчисти лепо: ко је лагао о „40.000 фантома из РС који су гласали у Београду“, да би потом сам причао о „промени од 5.000 бирача“ у главном граду? Ко је дириговао хулиганским уништавањем Старог двора, уз бестијално иживљавање над полицијом, па онда оне који су му веровали прогласио за „убачене елементе“, а сам јуначки побегао, да би данас причао „наше су људе тукли...“? Ко се заклињао да неће признати резултате избора и измишљао „крађу“, свестан да су његови људи потписали све записнике и избројане резултате, да би онда ипак лепо узео све мандате, све паре, канцеларије и места у скупштинском ресторану? Можда му тај унутрашњи дијалог мало разбистри слику. А народу је јасно све, одавно. Посебно је јасно онима од којих је Ђилас тражио подршку, да би их потом - намагарчио. Видеће то и сам, већ на првим наредним изборима.

Неће ту помоћи ни његова наклапања о „медијској крађи“, напротив: није било, нити ће икада бити, горе медијске крађе и пљачке од његове чувене препродаје рекламних секунди, када је по сопственом признању зарадио „пута двадесет“, и то – опет по сопственом признању - урадио тек након што је „уз уздах“ ушао у политику. Кад он данас закука да „није није имао пара за телевизије у кампањи“ сваки човек у Србији истог момента добије 619 милиона разлога да одговори: „Како те само није срамота?“ Али да за срамоту зна, не би се Ђилас хвалио својом бруком пред ЕП – тражењем санкција за сопствени народ, мољакањем да се згази суверенитет Србије, а све уз издашну помоћ Куртију и његовим лобистима у њиховом заједничком јуришању на председника Вучића и на Србију. До сада је требало да схвате: узалуд им такав труд, пред најгорима повлачења нема. Такве наш народ и поносна, слободна Србија, по правилу – побеђује. И то са све убедљивијом разликом, сваки пут. Зна то и бахати тајкун, зато од саме помисли на изборе сада - стрепи. И треба. 

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА