Орлић: Народ се решио штеточина као што су Ђилас и његова булумента

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 31.07.2023.

Владимир Орлић

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Драган Ђилас би своју приватну фирму, коју лажно назива странком, уместо покличима „Правац Европа“ требало да закити паролом „Правац – амнезија!“ То би било најприкладније. Јер све што он говори данас може да има било каквог додира са смислом тек уз пуко надање: да ће сви у Србији напрасно да изгубе сећање на све што је било – не само у време кад су Ђилас и његов режим растурали Београд и Србију, већ и шта је било јуче.

Буквално јуче поновио је председник Србије Александар Вучић оно што говори и сваког другог дана: ми смо за изборе спремни, можемо да их имамо кад год то самозвана „опозиција“ пожели. Ти избори, што се нас тиче, могу да буду и – сутра. Али је проблем, изгледа, у томе што безброј странака и странчица, филијала и пословница бившег режима - не може око тога да се договори никако. Напротив, управо то им је једна од омиљених тема за бескрајне међусобне обрачуне и оптужбе. Па чак и сама Ђиласова фирма у том смислу не представља изузетак. Не зна се ко је више пута међу њима изговорио „нећемо изборе, него хоћемо... неке наше захтеве“ – скривајући иза празних парола колико су свесни да на изборима немају шта да траже. Да ли је Драган Ђилас то заборавио, или се нада да би неким чудом то могли да забораве сви остали?

Кад говори о криминалу и корупцији, ту се већ сигурно ни сам не нада превише - да заборав може да му буде од помоћи. Јер је немогуће заборавити димензије катастрофе у коју су он и његова булумента гурнули својевремено Београд и Србију, безобалном корупцијом и криминалом епских размера. Тешко да ту има горег од њега, било где. Ђиласове аутобиографске прилоге, незаборавне исповести речима: „Те 2005. године сам правио озбиљне паре, јер сам рекламне секунде плаћао само 20%, па сам зарадио пута 20 и нешто... А 2004. сам, уз уздах, ушао у политику...“ - памтиће генерације.

Ако је већ заборавио како је лагао сопствене присталице причама о процентима и рејтинзима пред изборе – Србија није заборавила. Ако се не сећа насиља и примитивизма које су он и његова фирма примењивали годинама – ми се сећамо. Ако му је избледело сећање на „вредности“ и „нормалности“, појам о „души града“ – нека погледа прилог британског Економиста, који каже да је Београд све то добио тек након што се решио Ђиласа, па данас спада у топ 5 градова који најбрже напредују. А на причу о платама и животу достојном човека већ ће да га подсети оних пола милиона људи које је бивши режим, са све Ђиласом, оставио без посла и било каквих примања.

Овај народ се таквих штеточина и њихових недела већ једном решио. И нема намеру да се у њихов мрак враћа, никада више. То је опредељење које су слободни и поносни људи спремни да потврде на изборима кад год били, одважили се или не да на њих изађу политички маргиналци из бившег режима. Ту никакво јалово надање да масовна амнезија може да помогне – не вреди.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА