САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/ 11.08.2017.

Марко Парезановић,

Члан Главног одбора Српске напредне странке

Мислио сам да у политици баш ништа не може да ме изненади, а онда је сецикеса, рекеташ и лажни патриота Бошко Обрадовић почео да дели лекције о поштењу.

Посебно је опскурно то што он, заправо, све време говори о себи. Почевши од тога како је отео Двери од њихових оснивача и људи који су ту организацију стварали. Морао је своје саборце и пријатеље у које се клео да избаци из странке, јер су се побунили када је издавачку кућу „Catena Mundi“, која је била у власништву Двери, регистровао на своје име. И то не би било толико необично да на рачуну „Catena Mundi“ није било више десетина хиљада евра различитих страначких донација, махом из дијаспоре.

Бошко Обрадовић показао je колико је алав и незајажљив када је рекетирао сопствене одборнике у СГ Чачка, који су принуђени да одборничке дневнице, од неколико хиљада евра по седници, предају њему лично. Старији Чачани би рекли да му је рекет породична особина, с обзиром на то да је његов отац Милисав, грађевински инспектор у пензији, био познат по рекетирању власника нелегалних објеката. Разуме се, плата му није довољна за живот на високој нози и прескупе личне кампање.

С обзиром на то да не постоји једна ствар по којој би био познат широј јавности и да не постоји баш ништа чиме би се у животу похвалио, искомплексирани препотенко Бошко Обрадовић свој покушај политичке каријере гради увредама и мржњом према Александру Вучићу.

Животни сан Бошка Обрадовића је да постане угледан и поштован у свету и у Србији, као што је поштован Александар Вучић, коме не може да опрости што га је на председничким изборима декласирао у родном селу.

Јер, ко га познаје боље од његове родбине, комшија, пријатеља?

Чачанин Парезановић

Служба за информисање

Српска напредна странка