1.    Ко ће и како да сноси одговорност због чињенице да је Србија инсистирала да Међународни суд правде у Хагу донесе саветодавно мишљење поводом једнострано проглашене независности Косова и да су због тога две године  грађани обмањивани лажима режима, хиљадама пута поновљеним, како се очекује победа права, правде и српских државних интереса пред Међународним судом правде у Хагу?
2.    Ко је одговоран због чињенице да је Србија поднела свој предлог резолуције Уједињеним нацијама, пре обављених консултација са ЕУ и другим великим силама, понижавајући и потцењујући грађане Србије, који ниједног јединог тренутка нису били упознати са правим намерама Владе и председника Србије по питању Косова и Метохије?
3.    Ко ће од представника државних органа да сноси одговорност за обмањивање бројних држава у свету које смо, као држава Србија, убеђивали да се заштита суверених држава од сецесије обезбеђује само нашим текстом резолуције, а онда смо га, само дан пре седнице Генералне скупштине УН, потпуно и суштински изменили?
4.    Ко је одговоран за десетине милиона евра које је држава Србија потрошила, посебно преко Министарства спољних послова, промовишући политику од које је сада потпуно одустала?
5.    Имајући у виду чињеницу да измењени текст Резолуције одговара онима који су извршили сецесију Косова од Републике Србије, питамо: Зашто је онда Србија уопште писала и предлагала резолуцију када њеним  усвајањем неће обезбедити ниједан витални државни интерес?
6.    Ко ће да сноси одговорност за нова признања независности Косова, која ће уследити након усвајања оваквог текста Резолуције у Генералној Скупштини УН?

Србија је данас, 9. септембра 2010. године, суочена са потпуним дебаклом државне политике по свим кључним питањима, а посебно са грубим, неуставним одустајањем од заштите државног суверенитета на Косову и Метохији, које више никакве лажи и обмане не могу да сакрију.
Истовремено, Српска напредна странка у доброј намери да ЕУ и Србија сарађују што ближе и договарају се о свим важним питањима, обавештава ЕУ да њени разговори са представницима актуелног режима у Србији и Борисом Тадићем, свакако јесу легални, али више не представљају размену мишљења и договоре са већинском Србијом.
Легитимитет једне власти, после потпуне промене државне политике према најважнијим питањима од интереса за грађане, једино може да се провери на новим изборима на којима би грађани имали могућност да ту политику и оцене.

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА
Председник
Томислав Николић