САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 29.02.2020.

Никола Селаковић

Генерални секретар председника Србије

Горчина и нервоза кршитеља људских права у Црној Гори показује да је Председник Вучић погодио право у мету, крајње бираним речима, на пристојан начин указујући на мере које Влада Црне Горе предузима против вековне имовине СПЦ у Црној Гори. Срби у Црној Гори нису национална мањина, већ конститутивни народ.

Њихова конститутивност представља историјску потврђену чињеницу, а језиком бројки у садашњем времену огледа се у томе да су Срби, после Црногораца, други по бројности народ у Црној Гори са 28.73% удела у њеној укупној популацији.

Упркос томе, Срби у Црној Гори немају права ни као национална мањина и изложени су процесу бруталне асимилације, под изговором да живе у грађанској држави „која штити и чува политички, правни и културни положај свих народа", осим српског.

Сваки покушај Владе Црне Горе да својим саопштењима убеди јавност да она доследно штити равноправност, европске вредности и демократске принципе, пада у воду када се суочи са чињеницом да се српски језик систематски прогони у Црној Гори од образовног система у коме се српској деци онемогућује образовање на језику којим говоре, у коме се из наставе књижевности избацују српски писци, у коме српска деца треба да уче да су Срби и Србија окупирали Црну Гору, а да је у Јасеновцу убијено до 80.000 Срба, Јевреја, Рома и Хрвата.

Штити ли се равноправност и културни положај Срба тако што им се организовано забрањује да користе своје националне симболе, иако је свима другима, осим њима, у Црној Гори дозвољено да употребљавају и истичу своје?

Штити ли се културни положај Срба када држава Црна Гора са свим црквама и верским заједницама закључи темељне уговоре, осим са Српском православном црквом, за коју донесе закон којим јој угрожава вековни статус, одузима имовину оптужујући је да је „инфраструктура Велике Србије", што истиче као дежурни аргумент који треба да покрије сваки поступак према Србима?

У речима председника Србије нема ни популизма ни политиканства, већ позива на примену онога што јесу демократске и правне тековине којима се суштински штити правни, политички и културни положај српског народа. На питање зашто Срби са својих 28.73% у Црној Гори немају права која у Републици Северној Македонији имају Албанци са својих 25.17%, нико нема разуман одговор.

Срби једино траже да буду равноправни, не на папиру већ у реалном животу и сваки апел председника Србије, чија је уставна обавеза да брине о правима и интересима припадника српског народа, апел је којим се за Србе тражи ништа више него за сваки народ који у Европи има фактички статус као и Срби у Црној Гори."