Стефановић: Ђилас има проблем са владавином права

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 02.09.2020.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

„Драган Ђилас и даље има проблем са владавином права. Сматра да ако је он одлучио да за њега закони не важе, да за њега не важи карантин или било која мера коју држава спроводи, онда ни суд нема право да га осуди. Зато што је Драган Ђилас тако одлучио.

Он и каста недодирљивих директора његове компаније „Дајрект медија“ и блиских људи из његове странке су ти на које ће се закони примењивати селективно. Они ће одлучивати ко ће бити полицајац, ко ће бити тужилац, а ко судија, али и какве ће одлуке доносити.

Они ће одлучивати који ће закони да важе, а који неће, за кога ће да важе, а за кога неће да важе. Они су ти који ће да одлучују и ко ће какав посао да добије, они су ти који могу да продају секунде и да граде путеве. Баш као што је и данас рекао да треба да одлучује које компаније треба да граде путеве, значи не оне које посао добију на тендеру, иако се наравно зна како се граде путеви и шта су законске процедуре које свака компанија мора да прође.

Све то је очигледно начин размишљања Драгана Ђиласа који је по хиљадити пут поновио. Свесни смо да имамо посла са човеком који би Србију увео у потпуно огољену диктатуру и који би Србијом управљао као својом приватном фирмом. С том разликом што је његова приватна фирма, у периоду док је био на власти, зарадила стотине милиона евра, а грађани Србије нису.

Подсетићу само на плате лекара и медицинског особља. Сви ти људи о којима Ђилас данас прича и каже како су им мале плате, у време док је био на власти имали су дупло мања примања него што имају данас. У том периоду Ђилас се само хвалио високим платама које имају запослени у његовим фирмама, а те плате су потицале од новца које су Ђиласове фирме зарађивале купопродајом секунди радећи са Телекомом, РТС-ом и другим државним компанијама.

Тако је Драган Ђилас постао веома богат, његови запослени имали лепе плате, а лекари имали плате нешто веће него што данас имају медицинске сестре. Минимална зарада је тада била 159 евра, па је остало да нам Драган Ђилас објасни како је то лепо било што су грађани живели са 159 евра минималца. Или како су то уживали са платама које су просечно биле мање за 40 или 50 одсто него што су данас.

Што се тиче среће, очигледно Ђилас сматра да су људи били срећни што је он на власти, па да им плата није била ни потребна. Да је за доручак, ручак или вечеру довољно само то што он обавља неку функцију и што његове компаније зарађују милијарде. И да им је једина срећа била у животу да знају да је Ђилас неки функционер, министар, директор, градоначелник или партијски шеф и да је то чинило читаву Србију веома срећном. Наравно да се из милионерске фотеље тешко гледа како живе обични људи. Зато Драган Ђилас то не зна, а очигледно је ту одвојеност од реалности и тај начин размишљања задржао и данас.

Што се тиче слободе медија, мало шта има да се дода на речи покојне Верице Бараћ која је 2011. описала како су сви медији у Србији стављени под контролу и улогу Драгана Ђиласа у њој. Њен закључак из те године гласио је да „у Србији не постоји више ниједан слободан медиј“, те не треба додатно описивати стање у медијима у време када је Ђилас био на власти.

О тиражима новина, читаности портала и гледаности телевизија јасно је, не одлучују политичари, већ њихов садржај и грађани као публика. Огољена мржња против Александра Вучића и свакодневни покушаји да деле Србију сигурно неће неки медиј учинити читаним или гледаним, па тако ни оне под контролом Драгана Ђиласа ма колико их плаћао, јер то не занима грађане.

Од најтеже теме за нашу земљу, Косова и Метохије, Ђилас је бежао и када је био на власти, баш као и данас. Наравно, јер је свестан да су и он и Вук Јеремић и Борко Стефановић и Борис Тадић и читава њихова политичка клика, у време док су били на власти, радили све да смање суверенитет Србије. Дугачак је низ, од питања Међународном суду правде о легалности једнострано проглашене независности, преко измештања преговора о КиМ из Уједињених нација у Европску унију, до увођења косовског печата, царина и граница између два дела Србије. Чинили су све само да би Србији било теже, а они политички профитирали. И тада их није занимао ниједан грађанин Србије, поготово не они који живе на КиМ.

Александар Вучић је смогао снаге, и често и на своју штету и трпећи огромне притиске, успео да у овим годинама врати ову тему за сто и обезбеди да се Србија слуша и да се уваже њени ставови. У време када су Ђилас и његова клика били на власти, за већину западних земаља такозвано Косово било је независно и тема о којој нема шта више да се разговара.

И данас ти исти људи, уместо да помогну у заштити националних интереса или макар ћуте док се Александар Вучић бори за позицију Србије, чине све да у данима када се воде најтежи разговори за нашу земљу олакшају посао нашим противницима на преговарачком пољу.

Срећом, грађани Србије умеју да препознају ко ради у њиховом интересу и ко неће дозволити било коме да унизи Србију и наноси штету нашим националним интересима. Грађани Србије и те како умеју и да оцене ко је тај који се бори за нашу земљу и јако добро умеју да покажу на свим изборима у кога имају поверења, а данас је то без сумње Александар Вучић.“

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА