Велико поверење у Војску Србије имају и друге државе, са којима Србија сарађује у мултинационалним мировним мисијама УН и ЕУ. Ангажовање припадника Војске Србије у операцијама је хуманитарног карактера, али посао војника није „манекенски" и увек су могуће непредвиђене околности", истакао је први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић у Народној скупштини Републике Србије.

По његовим речима, учешће припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама, под окриљем УН, у интересу је Србије и саме војске, јер се тако подиже углед и побољшава међународни положај државе и њених снага. Укупно ангажовање у 2013. години биће до 475 припадника Војске Србије, а од новембра, када Србија буде имала чету више у мисији у Либану, у једном моменту биће највише 289 војника у мисијама.
Образлажући предложене одлуке о учешћу снага одбране у мировним мисијама у 2013. години, годишњем плану учешћа тих снага у мултинационалним операцијама и изменама закона о ВБА и ВОА, Вучић је рекао да је Војска Србије и данас институција која ужива велико поверење грађана и најбољи амбасадор наше земље.

„Без обзира у којој земљи се налазе и у којој операцији учествују, припадници наше војске доприносе успостављању већег пријатељства, али и долазе до нових сазнања и враћају се неупоредиво боље обучени, у техничко-технолошком смислу опремљенији", рекао је Вучић.

Према његовим речима, не постоји ниједан разлог да се прекине учешће у мировним операцијама, а највећи део међународне заједнице доживљава Војску Србије и њене припаднике као професионалне и озбиљне људе који најбоље могуће обављају посао. Зато је и све већи број захтева за њихово учешће у различитим мисијама. Годишњим планом за 2013. предвиђено је да у мировним операцијама учествују и медицински тимови, војни посматрачи и штабни официри.

Први потпредседник Владе и министар одбране такође је рекао да ће трећина потребних средстава, односно 32,9 одсто, бити обезбеђена на основу надокнаде које ће УН уплатити Министарству одбране, и да ће највећи део средстава које ће обезбедити Србија отићи на плате, а остатак на опрему.

„Тиме се јачају одбрамбени капацитети земље. Ми смо чланством у УН преузели одређене обавезе, али само у условима у којима одреди скупштина", рекао је Вучић.

Припадници Војске Србије учествоваће у мировним операцијама УН у Конгу, Либерији, Обали Слоноваче, Кипру, Либану, Блискм истоку, у операцијама поморских снага ЕУ против пирата у Сомалији, Мисији ЕУ за обуку сомалијских снага безбедности и у Уганди.
Вучић се осврнуо и на полемике посланика о војној неутралности земље, истакавши да Србија има право на неутралност, као и неке друге европске земље, и да постоји обавеза да се спроводи резолуција Скупштине Србије, све док не буде постојала политичка већина за другачију политику.
„У сваком будућем случају надлежне службе у Србији и у Министарству одбране водиће рачуна о нашим нациоаналним и државним интересима. У том смислу, Србија ће подизати и своје могућности у наменској индустрији, а то би требало да допринесе и развоју економских односа", поручио је Вучић и поновио да велики број земаља жели Србију за партнера у мировним мисијама.

Први потпредседник Владе истакао је да је током НАТО агресије 1999. године на Савезну Републику Југославију укупно страдало 1008 припадника војске и полиције, од којих 659 припадника војске и 349 припадника полиције. Поводом захтева посланика ЛДП да се саопште подаци о страдалима, Вучић је у парламенту рекао да је током бомбардовања погинуо 631 припадник војске, да је 28 нестало, док је погинуло 325, а нестало 24 припадника МУП-а.
„НАТО снаге убиле су 631 припадника Војске Србије, нестало је 28, значи било је укупно 659 жртава, од којих је 72 официра, 41 подофицир, 18 војника по уговору, 191 војник на служењу војног рока, 245 резервиста, 60 добровољаца и три цивила у војсци", истакао је Вучић.

Он је нагласио да Србија треба да искористи чланство у Партнерству за мир и да са свим земљама у свету гради добре односе, као и да неће ићи ни у НАТО ни у ОДКБ војни савез (Организација споразума о колективној безбедности неколико бивших република СССР), нити у било који други војни савез.
„Србија у политичком смислу жели да буде члан ЕУ, а по Декларацији Скупштине Србије обавезана је на војну неутралност и Србија, као што неће ићи у НАТО, неће ићи ни у ОДКБ, ни у неки други савез. Наше је да искористимо Партнерство за мир и направимо најбоље могуће односе са свим земљама у свету", рекао јепрви потпредседник Владе.

Нагласио је да је задатак државе, пре свега, да обезбеди мир и безбедност за све грађане Србије и да се то успешано ради. Претходно је посланик ЛДП-а Зоран Остојић рекао да би корак ка атлантским интеграцијама, иако је ова Влада политику војне неутралности преузела од претходне, могао да допринесе јачању угледа и одбрамбене способности земље.

Одговарајући на питање о раду Комисије која се бави утврђивањем убиства новинара, Вучић је рекао да је на првој седници уврштено и питање 16 радника РТС-а који су настрадали у бомбардовању и додао да нико не жели, нити планира да било шта буде сакривено, и да ће сви подаци бити доступни.
„Сви подаци из НАТО агресије треба да буду доступни свима, ми ту немамо чега да се стидимо, плашим се да би неки други имали чега да се стиде", рекао је Вучић.

Први потпредседник Владе рекао је да је одлука Уставног суда о забрани директору ВБА да затражи тајни електронски надзор створила проблеме у раду безбедносних агенција, а да ће усвајање измена Закона о ВБА и ВОА предупредити одређене претње националној безбедности, Министарству одбране и Војсци Србије.

"Одлука Уставног суда од 1. јуна 2012. године направила је не мали проблем у функционисању наших агенција. Уставни суд је својим мерама забранио могућност да директор ВБА затражи тајни електронски надзор телекомуникација и информационих система ради прикупљања података", рекао је Вучић, и истакао да је неопходно да се одлука Уставног суда поштује, макар она стварала потешкоће, а да ће се о заштити људских права и слобода старати Виши суд.