Избора ће бити у оном часу када ДС буде одучила то.
- Ако тако мислите о Србији, онда ће их бити тек за три године, пошто је председник ДС-а рекао да ће Влада да остане цео мандат. Е сад, кад би све зависило од демократа, Србија би одавно нестала. Овде се нешто догада и мимо воље ДС, тако да ће ти избори бити мимо њихове воље, али очигледно по вољи народа.
Можемо да гледамо на то и другачије: до Нове године је завршена прича о Хагу, од Нове године бели шенген, до 1. марта предата, рецимо, званична кандидатура за ЕУ и то је пристојан тренутак да Влада каже урадили смо то, то и то.
Ја се надам да ће то да их понесе да направе грешку да распишу изборе. Има више разлога зашто мислим да ће ти избори за њих бити тежак пораз, без обзира на то шта се деси. Најпре, све што сте навели то је успех целе Србије. Бели шенген, успех целе Србије, Споразум о придруживању, скидање холандског вета биће успех целе Србије. Десет година су исти људи на власти, дошло је време да буду замењени. Е, сад је само питање зашто власт то није схватила на време, па зашто није мењала људе и стварала привид да се мења власт. Они су оставили исте људе, исти начин, исту технологију, онда ћемо ми да их заменимо идуће године.

У каквој се то ситуацији налази Србија па да сад нека опозиција може нешто да јој понуди?
- Србија се налази у тешкој ситуацији и биће из дана у дан све теже и теже, и долази у ситуацију у којој је била кад се Милошевић удаљавао од Републике Српске и Српске крајине, до дана кад није рекао, а шта сад може друго да се учини. Значи ми из дана у дан тонемо све дубље, једног дана ће нам власт рећи, а шта друго може да се учини. Па може да се учини оно што раде друге државе. Владе падају не зато што су лоше, него зато што је криза у земљи. Кад је у земљи криза онда нема изговора. Нек је цео свет у кризи, грађанин гледа да ли он једе, да ли он може да школује децу, да ли он има запослење, да ли он има ново одело, да ли му је топло данас, када је темпертура пала испод нуле. Баш њега брига шта се дешава са светом. Кад је свет живео изванредно, та власт за осам година своје владавине није успела да нас доведе у тај бољи живот.

И ваша кампања ће се ослањати наравно, као и свака друга кампања, на обећања живећемо боље, имаћемо више запослених?
- И нико неће моћи да нам каже лажете, зато што смо видели да ви то не умете да урадите. Сви остали ће пасти ако ту причу буду говорили. Сваки грађанин може да им каже, извини зашто лажеш, био си на власти, знам како си радио. Значи остали су само напредњаци који могу да обећају, а да грађани са њима немају лоше искуство.

Мени се чини међутим да грађани имају перцепцију да је највећи проблем у корупцији и селективној примени закона. Шта бисте ви ту могли да понудите?
- Корупција је више замерка оних који прате процесе у Србији, који знају како изгледа уређена држава и који о томе брину, пре свега мислим на ОЕБС. Грађани то посматрају на неки други начин. Дакле, он зна да је то проблем, он га решава на свој начин, подмићивањем. И зна да то мора да плати и тако живи већ годинама. Мислим да реформа у правосуђу, та државна питања, сваког од нас појединачно мање интересују него што се мисли. Зато што је срозавање егзистенције, довођењем грађана у нижи социјални статус од онога у коме су били још прошле године, наметнуло потпуно нове теме. Нажалост баналне, које већ две деценије прате Србију: незапосленост, сиромаштво, пропаст сељака, бела куга, корумпирана лоповска власт, власт која не мисли на људе, много богатих људи који су се ни на чему обогатили и сад не мисле да то треба да врате грађанима. У ових 19-20 година једне исте теме муче грађане Србије. Као што је 2000. година, као што је нажалост била и '89. била охрабрење за људе који су много волели Србију и били спреми све да јој дају и били су спремни да престану да се понижавају, и видели у Милошевићу човека који ће то да омогући, па су нека њихова обећања после тога била изневерена. Исто, 2000. година је била спас за неке људе који су желели да живе много боље, да потисну у себи осећај да су много тога изгубили и не знају да ли је ова власт спремна да им то врати, али да је највероватније способна да им омогући бољи живот. Сад, 10 година касније и они су. разочарани. Тако да у Србији, претпостављам да је врло мало људи који се не осећају разочарано у последњих 20 година.

Има аналитичара, поготово оних споља, који говоре о такозваној „великој коалицији" понесени идејом која се остварила у Немачкој у прошлом мандату, говоре да би можда за стабилност политичког система у Србији било најбоље да ваше две странке поделе власти и поделе одговорност.
- Ја мислим да је ту тезу демонстрирала ДС. Та теза је у питањима новинара била заступљена и после сваког мог одговора да је то немогуће. Понављало се по три, четири пута исто питање од другог новинара, од другог медија све док у ДС нису схватили да тиме уствари праве причу за Српску напредну странку, јер ако се докаже да је и ДС жели са нама, онда то значи да ћемо ми да владамо сигурно и да је моја прича о томе, како смо партнер за скоро сваку политичку странку у Србији, за сваку земљу у свету. Осим три, четири са којима ће тешко то ићи, та прича је потпуно истинита и оправдана. Дакле, ако вам није вредело то што сам ја нон-стоп говорио да формирам блок који је супротстављен блоку Демократске странке, јер вам није довољно то што ме у последњем броју једног недељника председник Демократске странке отворено напао и отворено рекао да никада не може у коалицију са оваквом СНС, за коју мисли да је само умивена Радикална странка. Шта значи велика коалиција? Шта би то представљало за Српску напредну странку? Утапање у странку која је упропастила Србију. Утапање у њен програм. Не бисмо ми нестали као странка, а можда бисмо нестали и ми и они, можда би нас народ после тога све почистио. Шта онда ја замерам и Тадићу, и Ђелићу, и Динкићу, и Јелашићу, и Влаховићу, и Питићу, читавој плејади промашених, ишчашених министара кад пристајем са њима да будем у Влади? Могу ли ја да кажем Борису Тадићу, знаш, правимо владу али тај, тај и тај човек не могу да буду у њој. Не могу. Ко сам ја? Та странка не може да буде у тој влади. Ко сам ја да то кажем? Шта ако на његовој листи буде 15 странака као сада? Јесам ли ја спреман да свакој од њих обезбедим министарство? Утицај, моћ, могућност уцене велике коалиције. Шта значи велика коалиција? Ко би остао у опозицији? Ко би нас критиковао? Ко би нас враћао на прави пут? Ко би тражио у предлозима закона оно што нисмо добро видели, оно што ће лоше да се покаже, оно што није требало да пише или је требало да пише другачије? Уопште не постоји начин да будемо у коалицији. Ја не кажем за локалну самоуправу, ту нисам никада постављао ограничење својим члановима, нека бирају партнере. Али на републичом нивоу, таман посла. И на Истоку и на Западу чујем ту идеју, што ми је јако занимљиво. Али познајући Демократску странку, ја вам сада кажем, чак ни на локалној самоуправи нигде неће ићи са нама у колико смо ми јачи партнери. Они траже коалицију у којој су први.

Ако после следећих избора, кад год они били, будете у позицији да нема владе без договора између две странке, хоћемо ли ући у циклус избора?
- Ево на Вождовцу није било власти без договора Демократске странке и Српске напредне странке, и Демократска странка није хтела да учестувује у договору. Зато што је слабији партнер. И не може да постави своје услове. Дакле, очекујем, прво, неко мора да победи, неко може да скупи 51 одсто. После прошлих избора могло је да дође до немогуће ситуације, али једна мала странка је одлучила на коју ће страну. Значи, ако не успем да се Србија двоуми између та два блока онда ће ући и мале странке у парламент. Можда им је тамо место, ако освоје 5%, добро су дошле. У таквим условима оне одлучују да буде власти. На поновљеним изборима мале странке немају шта да траже.

Чини се међутим да око спољне политике, „четири стуба", о којима прича председник Тадић, имате исте позиције. На два стуба на која је рачунао ДОС: Брисел и Вашингтон, сада су они придодали Москву и Пекинг, а два стуба на која сте ви гледали: Москва и Пекинг, ви сте придодали Брисел и Вашингтон.
- Да, сад је само питање кад је ко и зашто нешто урадио. Ја сам и у странци у којој сам био и коју сам водио, заступао сва четири стуба, рекао бих 160 стубова али Ви издвајате четири, не знам зашто сте испустили, када већ говоримо о великој Кини, онда на исти начин треба да се говори о Индији и Бразилу, земљи у страшној експанзији. Али Демократска страпка је потпуно подређена Бриселу и Вашингтону и мислим да је у великом степену изнудице, што би рекли шахисти, та њена сарадња са Москвом и Кином. Ја чак мислим да је до ње дошло само због кредита за подршку буџета и због енергената, који очигледно не могу да стигну са Запада. После оне пролазне фазе у којој је Борис Тадић одустао од неких својих слогана, данас се поново вратио на императив да будемо у ЕУ, што једно време није користио. А његови министри се све слободније враћају на причу о повратку у НАТО. Значи није баш тако да су му сви стубови подједнако важни, да су исти ослонци. Код мене је то другачије. Ја сам заступао те стубове под условима од којих нисам одустао. Дакле, и Брисел и Вашингтон знају да ми не видимо Србију изван ЕУ. Али да је не видимо ни без Косова и Метохије. И то је оно са чиме ћемо и ми и они морати да живимо и да се сложимо.
Зато што је очигледно да кад се СНС придружила групи странака које отворено говоре о ЕУ онда је и ЕУ морала да почне да размишља о томе који су све српски услови. И није баш све једно.

Два догађаја, која не зависе много од нас, а која би хипотетички могла да се десе, озбиљно могу да поремете политичку ситуацију у Србији. Први догађај који имам у глави је повратак Војислава Шешеља у Србију. Колико би такав потез могао да поремети целу геометрију политичких странака?
- Па, шта ја знам. Ја могу о Војиславу Шешељу да говорим данас као о председнику СРС, као и о Вуку Драшковићу, Борису Тадићу пошто је пресекао све везе које су постојале између нас, па и оне личне. Војислав Шешељ је човек који је 7 година у Хагу. Он мисли да зна шта се дешава у Србији. Има 5-6 информатора који су упропастили СРС и његов однос према мени.
Он је насео на те приче.
Годину дана пре разлаза, радио је на томе да ме искључи из СРС. Припремајући се за повратак. Пре тога је на свим могућим изборима обарао и мој лични успех и успех СРС да би нас држао на неком нивоу са ког би он победоносно могао да води странку.

Али прилично је извесно да би Шешељев повратак у Србију значио скок радикала.
- Само не знам како би могао да значи скок ако им је реторика сада по његовом налогу, ако су им поступци по његовом налогу, ако је увео те младе људе о којима је говорио, а рејтинг им пада. Шта значи повратак Војислава Шешеља? Хоће ли он да обезбеди инвестиције? Хоће ли он да обезбеди енергенте? Па, никад није био прихваћен у Руској федерацији, никад до краја, а за ЕУ је ратни злочинац. Ако постоји грађанин Србије који мисли да тако може да се води Србија тај нека се кандидује али он успеха неће имати. Дакле, ми се никада више нећемо борити за исто бирачко тело. Ја уопште не рачунам на људе који су остали привржени Војиславу Шешељу. Они никада неће променити своје ставове. Врло их је мало у народу, остало их је доста на функцијама зато што то доноси неке олакшице и привилегије. Ако нису схватили да треба да се мењају, нека им је како им је.

Значи ви се борите за бирачко тело које је у једном моменту гласало за Зорана Ђинђића?
- Ја се борим за сваког грађанина Србије али врло добро знам где су резерве.

Други догађај који би могао да поремети политичку геометрију Србије су односи у БиХ. Покушај измене Дејтонског споразума започет Бутмирским састанаком је најавио такву могућност.
- Прво, не знам како то може да поремети односе у Србији. Наиме, од 1995.
године, од Дејтона до данас, Република Српска у БиХ је на нижем нивоу него што је Војводина у Србији. А Косово и Метохија виша него што је Република Српска била по Дејтону у Босни и Херцеговини. Значи сви српски политичари помагани из Србије полако су срозавали аутономност, независност Републике Српске у осносу на БиХ. И дошли до тога да више нема шта да се да. Него једноставно или се враћаш потпуно у БиХ, или одлучујеш нешто о судбини народа. И појавио се Милорад Додик који у две предходне кампање говори позитивно о Републици Српској али не учини ништа кад га изаберу. Који је апсолутно привржен политици Бориса Тадића и који се чак директно меша у кампање против мене говорећи да чак неће да сарађује са мном ако будем изабран у Србији. Па ни то није пореметило моје односе са Милорадом Додиком. Као што ни данас кад ме Борис Тадић жестоко напада и ја имам једну његову поруку у којој, писао сам му и рекао да нема смисла да говоре његови сарадници да му од мене прети било каква опасност по његову безбедност зато што то није тачно, имам поруку његову која каже: „Никада нисам тако мислио нити изговорио да ми од тебе или од било ког твог прети опасност као што ни од мене и било ког не прети теби и твојој породици опасност". Дакле, то смо рашчистили он и ја између себе. Да би он у интервјуу прошле недеље рекао: „Чак и кад ми је Томислав Николић директно претио ја сам га назвао да разговарамо". Значи, понавља неко непријатељство према мени веома слично ономе што Додик покушава да уради. Нисам одлутао, хоћу да Вам кажем да су ме њих двојица једно време апсолутно третирали као непријатеља. А ја ни тада нисам био њихов непријаљ. На митингу испред Савезне скупштине у вези са КиМ, Милорад Додик је питао да ли може да стоји поред мене. Ја сам рекао како да не. Па кад су почели да звижде, кад су видели да ја не реагујем, ућутали су и прихватили Додика ту. Знам ја зашто је он дошао да стоји поред мене. Да му не би звиждали. Значи, сад има историјску шансу. И сад има моју подршку. Ако има и Тадићеву што би то мењало климу у Србији. Значи, он мора да се избори за Републику Српску или да оде са политичке сцене. Време му је. Частан човек је онај кога сада смени високи представник зато што је бранио Републику Српску.

Јесам ли ја то добро разумео да Ви и председник Тадић повремено размењујете СМС поруке?
- Да, пошто се не виђамо, то су она ситна уједања, задевице, чачкања и мени је то симпатично. Тај обичај да, пошто заиста немамо комуникацију... онда му замерам неки интервју, он замери мени и то тако иде даље. С тим што он заиста показује неку дозу непријатељства изазваног паником од губитка власти. А ја не показујем неку своју претерану усхићеност тиме што популарност СНС расте.

Ви врло добро знате за гласине, да сте направили странку и променили реторику и политику зато што сте, по једној чаршијској причи, били уцењени, а по другој, зато што сте били плаћени.
- За плаћање сам чуо, за уцену никад нисам чуо. Странку можете да направите без новца. Са нешто новца који имате. Са нешто новца који имају ваши чланови. Не може без ентузијазма, без људи који су у странци. Странка има трошкове и све трошкове преузима. И то нису уопште велике цифре. Да ми трошимо рецимо милион евра, па да кажете плаћени сте, али једини смо, чини ми се, ми предали извештај у којем смо поменули колико је ко од нас дао новаца. То причају они који су добијали новацу у кешу.

Да ли сте ви добијали са Запада новац у кешу?
- Никада ни од кога! Нити би то било могуће да се сакрије. И то би могао да буде основ за неку уцену. И то прихватам. Значи, прво бих морао да добијем новац па следи уцена. Зато ми је занимљива та прича о уцени.

Управо о тој уцени сам говорио да сте добили паре са Запада...
- То није тачно, прво ја знам нешто што други људи који су сарадивали са Западом нису знали. Не постоји тајна у односима са Западом.

Када седите на састанку руководства Ваше странке и гледате Ваше колеге размишљате ли ко ће да Вас смени?
- Странка не треба да има вечитог председника. Вучић и ја често разговарамо на ту тему и размењујем информације. Њему говоре да ја правим неки свој тим, а мени говоре да он прави неки свој тим. Знате, та полиција никад не мирује. Не мирују људи жељни некакве ситне услуге као онај Пера писар из административног одељена. Значи, увек сте изложени томе. И сад је питање само колико истине постоји између рецимо Вучића и мене. Наравно да нисмо исти. Ја имам два сина који не мисле исто као ја.

Да не гласају за неку другу странку?
- Не, таман посла. Па моји унуци су чланови странке. То је њима част. За двадесет година ће извадити чланску карту коју је добио када се родио... Хоћу да кажем за Александра Вучића и за мене. Он је једини човек који је у СРС говорио шта мисли о неким мојим лошим потезима. По њему лошим. Не шта мисли Војислав Шешељ, него шта он мисли.
Кад буде популарнији одмах се склањам, и биолошко долази време када ћу да се склоним. Једноставно ја сам претерао преко 30-40 кампања у животу. Сада Вучић иде пет пута више од мене у кампањи у локалне изборе. Има много више енергије.

Али зато Вучић најављује да ћете посетити почетком идуће године Америку службено.
- Па он је ишао у једну врсту претходнице. Прво, ја се уопште не бојим посете Америци. Иако то није земља у коју ћу отићи као некада у Русију. Сада кад сам ишао у Русију уопште нисам лако ишао. Али се нисам бојао да одем. Из Русије су стизале информације које су биле врло неповљне за мене, за руски однос према мени. Чак су и неки утицајни људи у руској администрацији, извршавајући жељу СРС, говорили о мени јако лоше. Мени је овде један посланик СРС, који има тесне везе са Русијом, са говорнице рекао да ја никад нећу видети Москву. С друге стране, многи политичари из Русије су везани за ДСС, ДС за странке које су можда чиниле много тога против мене, па сам ја опет отишао и сад ћемо да правимо споразум са Русијом.
У Америци су сигурно све најлошије чули о мени до оснивања СНС. Амбасадор Мантер је на мене гледао другим очима. Одбијао моју политику као умивање, што би рекао Тадић. На сваку моју изјаву која говори да сам нормалан говорио, не, не, он је само радикал, он само глуми.
Међутим, не могу ја да глумим годину дана водећи странку за шта ме сад Тадић оптужује. Прво сам морао Коштуници да докажем да сам опозиција па сад морам Тадићу, да се нисам само умивао, него сам се потпуно трансформисао. Дакле, Вашингтону немам шта да доказујем. Ово сам ја.
Ја се борим за симпатије и за гласове грађана Србије. И мени не треба ничија подршка али ми је страховито сметало то што су и Вашингтон и Брисел, а на последњим изборима индиректно и Москва, били против мог избора. Значи, одласком у Вашингтон ћу, а већ сам одласком у Брисел потпуно отклонио ту сметњу, која се звала „изјава високих званичника са Запада да ја не смем да победим". Јер то је грађане Србије или остављало код куће или извлачило на изборе од 16 поподне до 20 увече да гласају за Тадића, да не би дошло до катастрофе ако ја победим.

Да ли мислите да је та анатема сад скинута?
- Ја мислим да је потпуно скинута. Треба још и у Вашингтону исто онако да отворено и искрено наступим са саговорницима као што сам у Бриселу и у Москви, и мислим да ће им бити потпуно јасно. Значи, ја нећу да обећам ништа што не могу да урадим. Што не желим да урадим. Што грађани Србије не би дали да ја урадим. Али оно што будем обећао, то ћу да урадим.

По Вама, хоће ли бити апсурд ако изборном вољом грађана будете премијер или председник у тренутку када Србија уђе у ЕУ?
- Ја мислим да је то уствари српска слика и то би била права српска слика. Дакле, ја сам увек био отприлике у оној групи, већинској групи грађана Србије. Кад смо били апсолутно против ЕУ, цела Србија, па онда кад смо били евроскептици, па онда кад смо желели у ЕУ. То је у ствари Србија. То би био знак да је ЕУ убедила Србију да хоће да је третира као државу, да Србе који су народ у Србији третира као народ, да наша права и наше обавезе третира као своја права и своје обавезе. Дакле ја једино имам поверења у улазак у ЕУ ако СНС буде на власти. У друге странке немам поверења.

Аутор: ВЛАДАН АЛИМПИЈЕВИЋ