Јуче су запад и њихови полтрони срушили међународни поредак, погазили међународно право, прекршили Повељу Уједињених нација. Срушили су темеље Уједињених нација, усвајањем срамне Резолиције о Сребреници. Никада резолуција о геноциду, у историји УН није усвојена без консензуса.

Срећом, као феникс из пепела старог поретка, уздигао се нови лидер слободног света – Александар Вучић, председник Републике Србије. Поносно огрнут заставом Србије, државник Вучић је постао зачетник једног новог, бољег поретка у свету. Председник Вучић је постао лидер слободног света, који успоставља један нови, праведни, хумани однос међу државама у свету! Председник Вучић је показао да није само Србија у његовом срцу, већ цео свет. Историјски дан, историјска два говора председника Вучића. После бескрвног и кратког говора немачке представнице у УН, уследио је маестралан говор председника Вучића.

У свом првом говору, председник Вучић је, између осталог, рекао: „Питам оне моћне и велике, неки би рекли и арогантне, и чекам њихов одговор: зашто вам је било потребно да вршите толико велики притисак на државе чланице Уједињених нација у протеклих 7 дана, због само једне мале земље као што је Србија? Зашто сте претили државама чланицама које нису желеле да гласају за ову резолуцију, говорећи да неће моћи да добију вашу помоћ по економским и другим питањима ако не гласају за резолуцију? Јесу ли то ваше европске вредности, демократске вредности, или сте мислили да нећу моћи да говорим о томе? Има једна мала земља са Балкана која се не плаши да каже гласно да ће да гласа против ове резолуције, јер ће она отворити “Пандорину кутију”. Суочићете се, драге колеге, са десетинама резолуција овог типа, по питању геноцида. Сада отварате поново ране, зашто? Зато што то некоме треба политички, нема других разлога. Ово није за помирење, ово није сећање, ово ће отворити старе ране и створити политички хаос, не само у нашем региону, већ и овде у овој сали. Питам сталног представника Немачке зашто су крили све припреме за ову резолуцију? Када смо хтели да расправљамо о томе зашто су бомбардовали Србију 1999. године, рекли су нам да не гледамо у прошлост, то се десило пре 25 година. А два дана после тога открили смо да су припремали овакву резолуцију, која се односила на догађаје који су били пре 29 година. Кад њима одговара, када имају политичке потребе онда гледају далеко у прошлост, а кад неко други помиње прошлост, у том случају, чињенице нису важне. Зашто ти људи нису говорили о геноциду који су починиле њихове земље? Радили су све да нас понизе, а ми смо се винули у висине. Ја не могу да кажем да смо ми победили, јер су такве процедуре, али је сваком јасно какав је стварни резултат“.

При крају заседања, председник Вучић је одржао још један фантастичан говор. У свом другом говору, председник Вучић је, између осталог, рекао: „Као што знате, никада се није десило у Генералној скупштини Уједињених нација да гласање о питању геноцида није донето једногласно. Ово се дешава по први пут. Зато што су неки људи хтели да искористе своју велику политичку моћ да исполитизују ову важну тему и то су и учинили. Резултат је следећи: 84 земље су гласале за резолуцију, а 87 земаља, које су биле присутне, нису гласале за. У било ком парламенту у свету овакав документ не би био усвојен. Ово је једино место на свету где је то усвојено. Они који су желели да унизе српски народ нису успели и никада неће успети. Хтели су да нас обележе, али није им пошло за руком и никада неће. Поносан сам што сам данас имао прилику да браним право мале земље, да говорим јавно и гласно против оних веома моћних, не вређајући никога. Ово је сада иза нас, радићемо и даћемо свој допринос очувању мира. На крају, желео бих да се захвалим свима који нису гласали за ову резолуцију, али и онима који су гласали за, отворили су нам очи. Посебно се захваљујем српском народу, који се ујединио као никада до сада. Веома сам поносан што сам имао прилику да представљам земљу храбрих! Живеће српски народ, живеће Србија!“.

Хладан туш за запад и предлагаче резолуције

Повеља и процедуре УН су прекршени због тога што је општепознато да су сва питања која се тичу одржања мира у Босни и Херцеговини у искључивој надлежности Савета безбедности Уједињених нација. Предлагачи су бесрамно заобишли СБ УН, знајући да резолуција тамо не може да прође. Резолуција о Сребреници је инструмент политичке злоупотребе и поигравања процедурама УН. Пола године запад је припремао резолуцију у тајности. Чим је сазнао за то, председник Вучић је предузео све мере да то спречи. То предлагачи и запад нису очекивали. Они су навикли на покорну и ћутљиву Србију, из доба ДОС-ове и Тадићеве власти и режима ДОС - ДС, када су власти Србије биле климоглаве и радиле све по диктату запада, а на своју штету. Та времена су прошла. Председник Вучић је два пута по пет дана био у УН, где је успешно лобирао против срамне резолуције. Два пута је одлагана расправа о резолуцији у Генералној скупштини УН. Председник Вучић је успео да скрене пажњу светске јавности на ово питање, и још важније, успео је да истина о Сребреници, и циљевима срамне резолуције, продре у светску јавност. Државе света су начуљиле уши, људи су почели да се упућују у то питање. Председник Вучић и цео српски тим, је разговарао са представницима преко 100 држава.

Како је током целог маја истина о Сребреници продирала у свет, што није одговарало предлагачима резолуције, који су у тишини хтели да је провуку кроз УН, када је дошао дан за расправу о резолуцији, 23.5.2024., показало се да су се запад и предлагачи, мало прерачунали. И поред бесомучног лобирања око 20 најмоћнијих држава запада, које је трајало три месеца, поред припрема терена, поред уцена и притисака, путем штапа и шаргарепе, током расправе и на гласању уследио је хладан туш за запад и предлагаче.

Шок! Од 192 чланице УН, само 84 државе су гласале за срамну резолуцију, 19 је било против, 68 уздржаних, а 21 држава намерно није хтела да учествује у гласању и да подржи резолуцију. Укупно 108 држава УН није подржало резолуцију о Сребреници. Још горе по предлагаче, они нису имали ни већину од земаља које су учествовале на гласању (171). На гласању у УН 87 држава није подржало резолуцију о Сребреници, а 84 државе су подржале. Дакле, мањина је наметнула став већини! Демократија? Морате знати да су процедуре у УН, необичне, тј. мањкаве. Рачунају се само гласови „за“ и „против“, али не и „уздржани“, што не постоји у парламентарној пракси ни једне демократске државе у свету. У било ком парламенту света, сматрало би се да резолуција није добила довољан број гласова.

Ових 18 поносних држава је гласало против срамне Резолуције: Антигва и Барбуда, Белорусија, Кина, Комори, Куба, ДР Конго, Северна Кореја, Доминикана, Еритреја, Есватини, Гренада, Мађарска, Мали, Никарагва, Руска Федерација, Сао Томе и Принципе, Науру, Сирија и Србија.

Уздржано је било 68 поносних држава: Алжир, Ангола, Аргентина, Јерменија, Бахами, Бахреин, Барбадос, Бенин, Бутан, Боцвана, Бразил, Бурунди, Камбоџа, Камерун, Конго, Обала Слоноваче, Кипар, Доминиканска Република, Екваторијална Гвинеја, Етиопија, Габон, Грузија, Гана, Грчка, Гватемала, Гвинеја, Хаити, Хондурас, Индија, Јамајка, Казахстан, Кенија, Кирибати, Лаос, Либан, Лесото, Мадагаскар, Малдиви, Мексико, Монголија, Мозамбик, Намибија, Непал, Нигерија, Оман, Панама, Папу Нова Гвинеја, Парагвај, Перу, Филипини, Свети Китс и Невис, Света Луција, Света Винсент и Гренадини, Сејшели, Словачка, Соломонска острва, Јужни Судан, Шри Ланка, Судан, Суринам, Таџикистан, Тајланд, Того, Тринидад и Тобаго, Тувалу, Уганда, УАЕ и Вијетнам.

Осим 87 (19 против и 68 уздржаних) држава које нису хтеле да подрже срамну резолуцију, 21 поносна држава свесно и намерно није хтела да учествује у гласању, чиме су такође одбацили резолуцију: Авганистан, Азербејџан, Белизе, Боливија, Буркина Фасо, Вануату, Венецуела, Зимбабве, Израел, Киргистан, Либерија, Маршалска острва, Монако, Мароко, Самоа, Сомалија, Источни Тимор, Тонга, Туркменистан, Узбекистан и Централно афричка република.

Свих ових 108 поносних држава је успело да се одупре огромним притисцима и уценама светских сила и да стане на страну једне мале, али слободарске Србије.

За срамну резолуцију гласале су: Албанија, Андора, Аустралија, Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Брунеји, Бугарска, Зеленортска острва, Канада, Чад, Чиле, Колумбија, Костарика, Хрватска, Чешка, Данска, Џибути, Еквадор, Египат, Ел Салвадор, Естонија, Фиџи, Финска, Француска, Гамбија, Немачка, Гвинеја Бисао, Гвинеја, Исланд, Индонезија, Иран, Ирак, Ирска, Италија, Јапан, Јордан, Кувајт, Летонија, Либија, Лихтенштајн, Литванија, Луксембург, Малами, Малезија, Малта, Мауританија, Микронезија, Црна Гора, Мјанмар, Холандија, Нови Зеланд, Нигер, Северна Македонија, Норвешка, Пакистан, Палау, Пољска, Португал, Катар, Јужна Кореја, Молдавија, Румунија, Руанда, Сан Марино, Саудијска Арабија, Сенегал, Сијера Леоне, Сингапур, Словенија, Јужна Африка, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Тунис, Турска, Украјина, Уједињено краљевство, Танзанија, САД, Уругвај, Јемен, Замбија.

Сребреница није геноцид - каже 108 слободних и поносних земаља које нису гласале за срамну резолуцију. Ових 108 држава преставља 5,2 милијарде људи на планети. То је слободни свет. Сребреница није геноцид - кажу Јехуда Бауер, Ефраим Зуроф, Гидеон Грајф и Приска Матимба Нијамба. То су највећи светски стручњаци и научници за област геноцида, права и ратних злочина.

Сребреница је геноцид - кажу 84 земље у УН. Половина од ове 84 државе су земље Колективног Запада које вековима тероришу планету. Друга половина од 84 су полтрони запада. Сребреница је геноцид кажу Драган Ђилас, Мариника Тепић, Радомир Лазовић, Биљана Ђорђевић, Небојша Зеленовић, Јелена Јеринић и Ненад Чанак.

Следеће државе које су гласале за срамну резолуцију су починиле геноцид: Албанија (Албанци над Србима), Аустралија (над Абориџинима), Аустрија (над Србима у Првом светском рату), Белгија (над народом Конга), Босна и Херцеговина (над Србима), Канада (над староседеоцима), Хрватска (над Србима, Ромима и Јеврејима), Француска (као колонијална сила у Африци и Северној Америци), Немачка (над народом Намибије, над Русима, Јеврејима, Пољацима, Србима и Ромима), Јапан (над Кинезима), Мјанмар (над Рохинџама), Холандија (као колонијална сила), Нови Зеланд (над Маорима), Пакистан (над становниицима Бангладеша), Португал (као колонијална сила), Руанда, Шпанија (као колонијална сила), Турска (над Србима, Јерменима и Грцима), Уједињено краљевство (као колонијална сила), САД (над староседеоцима Северне Америке).

Проблем који отвара Резолуција о Сребреници, се састоји и у двоструким аршинима. Са једне стране се не доносе резолуције о стварним геноцидима, а са друге стране се усваја резолуција о геноциду који се није догодио. Због чега УН никада нису донеле било какве резолуције о геноцидима који су се стварно догодили?

Та листа геноцида, без резолуције УН гласи: Геноцид у Јужној и Северној Америци, Геноцид над Србима у Отоманском царству, Геноцид у Аустралији, Геноцид у Конгу, Геноцид у Намибији, Геноцид над Јерменима у Отоманском царству, Геноцид над Грцима у Отоманском царству, Геноцид у нацистичкој Немачкој, Геноцид над Србима у НДХ, Геноцид у Бангладешу. Геноцид у Камбоџи, и Геноцид у Дарфуру – Судан.

Због чега у УН не би биле донете резолуције о сваком овом геноциду. Због чега, нпр. у УН не би била донета Резолуција „Међународни дан рефлексије и сећања на геноцид над народом Совјетског савеза од 1941. до 1945. године“? Због чега у УН не би била донета Резолуција „Међународни дан рефлексије и сећања на геноцид над српским, ромским и јеврејским народом у НДХ од 1941. до 1945. године“? Због чега у УН не би била донета Резолуција „Међународни дан рефлексије и сећања на геноцид у Немачком Трећем рајху, над Јеврејима, Русима, Србима, Пољацима, Чесима и Ромима, од 1939. до 1945. године“? Због чега у УН не би била донета Резолуција „Међународни дан рефлексије и сећања на геноцид над староседеоцима Јужне и Северне Америке од 1492. до 1900. године“?

Нико се у историји није у УН овако сјајно борио за Србију, као председник Вучић! Био бих слободан да устврдим да се у историји УН, ретко ко овако величанствено борио за своју земљу, као председник Вучић за Србију. Председник Србије Александар Вучић поручио је у Њујорку, на крају прве посете: „Успели смо мало да закомпликујемо ствари“. Успео је председник Вучић, мало више да закомпликује ствари онима који би да руше међународно право. Успео је да им отежа прљаву работу, којом су хтели да стигматизују Србију као геноцидну. Председник Вучић је успео, оно што ретко коме полази за руком - да светским моћницима са Запада, помрси рачуне и отежа подле науме и да их победи! И не само то. Када је запад у УН срушио међународни поредак, председник Вучић се нашао ту да свету пружи наду и понуди алтернативу. Браво за државника Вучића! Живела Србија!

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА