Дакле, потпуно је јасно да су ова најлицемернија од свих влада, и њена персонификација председник Србије Борис Тадић (што је иначе крајње недемократски принцип рушења  тријаде поделе власти и особина аутократских режима) све време поуздано знали где се налази толико упорно тражени генерал Младић. И да су упорно, и са истом посвећеношћу, само из другачијих мотива, лагали и грађане Србије и Европску унију, њене званичнике, и све друге значајне међународне инстанце.

И сад, као, грађани Србије би требало да помисле да је ова  Влада у ствари патриотска, и да је све време штитила генерала Младића из неких виших интереса будућих генерација ове земље. А од свега тога, Тадић и његова Влада су само играли на карту добијања унутрашњеполитичких поена, да не би разбеснели већ довољно анестезиране грађане, који ипак, и поред дужничког ропства, нису баш потпуно апатично реаговали на могућност хапшења генерала Младића. Дакле, само је процена да јавно мњење у Србији никада неће оправдати хапшење генерала Младића, нити то наградити својим гласом за владајуће странке. А све време, Тадић и његова Влада су знали да ће то морати, пошто већ знају где је, кад – тад да ураде, и да је пролонгирање тога само на штету грађана Србије.

Да буде јасно - заиста не мислим да иједан иоле политички писмен, или макар традиционално частан и разуман грађанин Србије може и треба да буде срећан и задовољан што је генерал Младић ухапшен. Ако бих себе смела да похвалим и кажем да се сврставам у све три категорије, могла бих да наведем бројне разлоге због којих сам дубоко забринута и искрено жалосна због тога што је генерал Младић жив ухваћен. Сви разлози су директно повезани са проблемима са којима ће се суочити Србија, земља коју највише на свету волим. И сви ми колективно.
Али, исто тако, верујем да је напредак Србије везан за европски политички, економски и вредносни простор. Само не знам како можемо тамо и да стигнемо са оваквим режимом Демократске странке и њених сателита који дневно износе расистичке и шовинистичке ставове према другима нацијама, расама и религијама .

Невероватно колико је упорности и умешности лагања Тадића и његове Владе уложено у све то обмањивање и грађана Србије и европских партнера..

Тренутак који су изабрали – показује колики страх од губитка власти и очај који из тога пршти код представника власти одређује све потезе, па и оне најделикатније, као што је хапшење генерала Младића.

Наиме, није требало да прође ни пуних 10 дана од посете Сержа Брамерца Београду, и очигледне најаве негативног извештаја о сарадњи Србије са Хашким трибуналом, а следствено томе, претње недобијања статуса кандидата у октобру. И према томе – сигурног и убедљивог пораза странака владајуће коалиције на изборима. Ето како је одређен датум и начин хапшења генерала Младића. Да човек не поверује колико се Тадићев режим поиграва са државом, људима, системом. Све, апсолутно све је у служби одржавања њихове власти. Они се то чак ни не труде да сакрију. Па тако Славица Ђукић Дејановић  каже да ће „...Серж Брамерц сада морати да ревидира свој извештај СБ УН “, а потпредседник Владе задужен за европске интеграције, Ђелић је експлицитан

- „Велики терет у нашим евроинтеграцијама је скинут. Улазимо у реформе и не зависимо више од једног догађаја. Сада је све под нашом контролом....могу да кажем и да ће се нагводи из извештаја Сержа Брамерца читати на другачији начин“.

Пропагнадна спинујућа прича o грађанима Србије кao тaoцу једног човека, о зaтвoрeнoм путу прeмa Eвропи, слaбим прeгoвaрaчким пoзициjaмa o стaтусу Кoсoвa и Мeтoхиje, нeсигурнoсти инвeстирaњa у српску приврeду итд. одавно je oсмишљeнa и истрошена. 

И онда премијер Цветковић каже да је „уклоњена највећа препрека Србије за улазак у ЕУ“. Нажалост није. Највећу препреку и праву агонију и мучење за грађане Србије на њеном путу ка ЕУ представља ова корумпирана, неспособна, неодговорна скупина властодржаца која, због нечисте савести и прљавих руку, уплашена за фотеље и сопствену слободу, свесно држи грађане Србије као таоце сопствене волунтаристичке политике, којој није важна ни, макар и немила међународна обавеза сарадње са Хагом, већ искључиво опстанак на власти. И то је сада коначно јасно свима. Сва срећа што је координатор Владе Србије за односе са јавношћу Слободан Хомена изјавио да нико од припадника служби безбедности и полиције неће узети ни цент од 10 милиона долара награде која је предвиђена за информацију о скривању Ратка Младића. Још би нам само то фалило.

И, најважније од свега, како нам поручује ова успешна Влада, сада када су коначно уклоњене све препреке, стране инвестиције ће немилосрдно почети да се сливају у Србију. Можда би требало да иновирамо светски систем мерних јединица и уведемо јединицу за доток страних инвестиција у јединици времена. Вероватно ћемо оборити рекорд.

Шта може данас да мисли човек, просечан грађанин Србије, који је у проблему због силних дугова за комуналије, инфостан, струју, телефон, кабловску, порез на то мало имовине, школарине, рате по кредитним картицама, рате за отплаћивање кредита (ако је уопште и био у позицији да га добије,) а у коме још увек није потпуно угашен осећај људског поноса и националне части, који није ни неук ни незаинтересован за друштво и државу, и који уме да промишља прошлост и да сагледава будућност за себе и своју децу? Може да закључи да је изгледа најслабији у схватању стварности. Јер је стварност Србије са оваквом влашћу - ирационална. Нема резона према државном интересу нити пардона према праву сваког појединца да изабрана власт мора да спроводи политику у најбољем интересу грађана Србије. Дакле, смена ове неодговорне и неспособне власти услов је напретка Србије и њеној европској будућности.

(Аутор је члан Главног одбора Српске напредне странке)