Са једном групом батинаша сусрела сам се на паркингу Народне скупштине, пре уласка у зграду, и схватила да ће опет да праве проблеме. Потражила сам на друштвеним мрежама могућу најаву, јер њима је, као циркусу, увек потребна публика. Налетела сам на пренос уживо и, нажалост, имала прилику да видим свирепо рушење Маријана Ристичевића, ударање, шутирање и гажење. Схватила сам да му је живот угрожен и инстинктивно сам, са колегама, потрчала ка улазу у Скупштину. Међутим, нисмо могли да приђемо, јер нас је обезбеђење зауставило. Колегу Ристичевића видели смо доста касније, јер му је дуго указивана лекарска помоћ“, описује народна посланица Сандра Божић догађаје од 8. маја, када је Бошко Обрадовић, са својим присталицама, брутално напао народног посланика Маријана Ристичевића на улазу на његово радно место, у Скупштину Србије, а који су претходили штрајку глађу у који је Сандра Божић ступила заједно са страначким колегом Александром Мартиновићем.

 - Неверица је основни осећај који се јавио. Иако смо дуже време изложени, као друштво, насилним епизодама једног дела опозиције, а посебно су опусу чистог фашизма изложени председник Александар Вучић и његова породица, и даље сам била у стању шока након напада на колегу Ристичевића. Полазећи од вредности којима сам учена и којима учим своју децу, понашање Савеза за Србију и Бошка Обрадовића видим као понашање малог, екстремистичког дела опозиције, остатка прошлог времена у комбинацији са нарастајућим десничарским аспирацијама, као поновну појаву фашизма на тлу Европе. То је тежња једног тајкуна за насилним преузимањем власти, који је за ту сврху пронашао „балван“ којим удара и на РТС, и на врата Скупштине, и на посланике на радном месту... Шта је следеће? У покушају легитимизације насиља у политици, задужио је и своје „медије“ који хране тај покушај фалсификовања стварности у Србији. Међутим, грађанима је све јасно и не пристају на тајкунизацију Србије, а поготово је српски слободарски народ осетљив на појаву било каквог облика фашизма и не штеди осуде на рачун наказних творевина скрпљених са 619 милиона мотива.

* Да ли је због Бошка Обрадовића и њему сличних постало опасно долазити у Народну скупштину?

- Председник Александар Вучић, заједно са премијерком и Владом, јасно су се одредили у односу на овај покушај увлачења насилника и фашиста у редове политичких чиниоца у Србији. Све док Србијом владају разум, закони и ред, поштују се демократским и легитимним путем изабрани чиниоци политичког живота и уставни поредак, као што се то чини данас, сви грађани осећаће се слободно и безбедно обављати свој посао, без обзира на мишљење или политичку опцију за коју су или којој припадају. Ако је суштина њихове представе да нас застраше, морам их разочарати, јер посланици СНС не да нису уплашени, већ још одлучнији у борби за модерну и развијену Србију, у којој ће безбедно расти и остајати сва наша деца.

* Kада сте одлучили да започнете штрајк глађу?

- Колега Мартиновић и ја смо се на овај корак одлучили када смо схватили да тужилаштво ни на један законом предвиђен начин није реаговало на насиље, у којем, слободно могу рећи, постоје елементи покушаја убиства народног посланика Маријана Ристичевића. Наша намера није била да вршимо било какву врсту притиска на грану власти која је независна и на само тужилаштво које је самостално, већ да пошаљемо јасну поруку да тужилаштво свој део посла не ради. Да укажемо на то да не смемо дозволити да постоје грађани првог и другог реда, већ да смо пред Уставом и законима Републике Србије сви једнаки. Народни посланик, на основу имунитета, по закону, има одређене привилегије, али далеко од тога да нема никакве обавезе и да имунитет може слободно да тумачи и злоупотребљава угрожавајући животе и здравље других људи, својих политичких опонената.

* Како сте се осећали после два дана неспавања и неузимања хране?

 - Морам признати да сам последице неузимања хране, али и потпуног одсуства сна у ова два дана, у потпуности осетила након прекида штрајка. Било ми је потребно неколико дана да се опоравим и повратим уобичајену снагу. Мислим да ме је адреналин, који је посебно био присутан када су људи почели масовно да се окупљају и пружају подршку, држао на ногама. У тим моментима, више од 6.000 окупљених људи дало нам је додатни мотив да истрајемо.

* Бошко Обрадовић је ноћу улазио у Скупштину, док сте Ви и Александар Мартиновић све време били будни и седели испред...

 - Колега Александар Мартиновић и ја јасно смо разумели да је пут који смо одабрали врло тежак и неизвестан, али смо, такође, знали да ћемо истрајати у намери. Одлука о штрајку глађу врло је тешка одлука и није једноставно одлучити се на такав чин. А били смо сведоци како је Бошко Обрадовић муњевито донео ту одлуку. Поуздано тврдим да Обрадовић није у штрајку глађу. Заправо, ни сам није у стању да се одлучи на који начин манипулише овим чином. Ово је представа са лошим глумцима који се, чим се камере угасе, брзо пресвлаче из јагњеће у вучију кожу. После оволико дана штрајка глађу, човек више не би могао да буде на ногама, а камоли да скаче по скупштинском степеништу и обрачунава се са сваким пролазником који не мисли као он. Све то говори у прилог томе, а и камере су забележиле, да се Бошку Обрадовићу око 22 часа свакога дана доноси храна и да ту нема речи о гладовању. Дакле, реч је о још једној манипулацији човека који из своје политичке немоћи, апсурдним деловањем, очигледно губи тло под ногама. Али, не због глади.

* Председник Александар Вучић позвао је Вас и Александра Мартиновића да прекинете опасни штрајк глађу, док Драган Ђилас то није рекао Бошку Обрадовићу, већ је дошао да га охрабри да настави...

- Председник Вучић је у телевизијском обраћању позвао колегу Мартиновића и мене на прекид штрајка глађу, бринући за наше здравље и апелујући на окупљене грађане да се, иако су дошли у доброј намери, разиђу због здравствене ситуације. Председник је, такође, апеловао на смиривање тензија и подсетио да је здравље грађана на првом месту. Поштујући његову молбу, прекинула сам штрајк глађу. Колега Мартиновић, и по председниковој претпоставци, наставио је штрајк. Са друге стране, Драган Ђилас је храбрио Бошка Обрадовића да настави, јер је Бошко само потрошни инструмент у Ђиласовом доласку до циља од још 619 милиона. Ни једног момента није показао бригу, ако не због глади, оно због чињенице да сваким даном Обрадовић губи политичку кредибилност, ако ју је икада и имао. Али, Ђилас очигледно још мање разуме то да он и његов Савез срљају тамо куда и Бошко. У политичку прошлост. У прилог томе иде и чињеница да их је на „великом“ митингу подржало једва 300 присталица, махом родбине „гладујућих“.

* Како коментаришете то што је Обрадовић покушао да представи себе као жртву, а месецима и годинама спроводи насиље по Србији?

 - Обрадовић из апсолутне немоћи, срља из једне у другу, још већу пропаст. Потпуно недоследан у одлукама, непринципијелан у политичким потезима, свестан потпуног фијаска Савеза, покушава најпре да се огради од „килавог“ Савеза на конференцији за новинаре, да би после 10 минута срео Шеварлића и придружио му се у штрајку глађу. Затим ниже изјаве, од тога да је у строгом посту, а не штрајку, да је ту како би „смирио себе“, до дневног мењања разлога и циљева самог штрајка. Од насилника до жртве пут му је био јако кратак, и оставила бих ту анализу људима који су стручни у оцени оваквог понашања које је нормалном човеку, у најмању руку, за посматрање. Немам ништа против да Бошко Обрадовић своје испаде ограничи на оне који деле исто сулудо понашање, али јавност нека поштеди своје могуће дијагнозе.

* Да ли сте задовољни реакцијом Првог основног јавног тужилаштва?

 - Нисам задовољна. Тужилаштво је морало раније да реагује. Такође, сматрам да члан закона који је примењен у овом случају не одговара у потпуности делу које је почињено. Али, као што рекох, судство је независно, тужилаштво је самостално и не трпи, и не би требало да трпи било чије притиске. Надам се да ће у будућности тужилаштво реаговати правовремено и третирати све грађане једнако.

 * Шта, заправо, значи коришћење насиља у политици? Да ли је то одраз немоћи, недостатка других идеја, нервозе...?

- Апсолутно значи све што сте навели. Недостатком идеја и политичког програма, изостаје и подршка грађана, што доводи до немоћи која рађа насиље. Насиље у политици никада не сме да постане легитимно средство борбе, јер насиље увек рађа само још веће насиље. То није Србија у којој желимо да наша деца одрастају, то није Србија за коју се боримо. Демократска Србија у којој се поштују људска, мањинска права, Србија која служи као пример Европи и свету. То је Србија за коју се боримо. Показали смо да сложни можемо све, чак и да победимо невидљивог непријатеља. Показали смо да смо ту за грађане кад год је било тешко, да заједно градимо државу којом би се наши преци поносили и државу у којој ће наша деца остајати.

* Какав резултат СНС очекујете на изборима?

 - Очекујем апсолутну победу и подршку политици коју воде Александар Вучић и Српска напредна странка. Једини смо понудили конкретна решења, повели земљу снажно у економски опоравак. Урадили смо то 2012. године, урадићемо и сада. Изборили смо се са поплавама, епидемијом, за бољи стандард наших грађана, и наставићемо да се боримо за наше здравство, образовање, економски напредак и нове инвестиције. Понудили смо план и испоручили резултате, сада смо и више него спремни да замајац привреде покренемо још јаче и направимо резултате за пример читавој Европи. Опозицији ћемо оставити да се бори међусобно, а нас ништа неће одвратити од циља - економског просперитета и напретка. Наставићемо да се боримо и даље, одлучно и предано за нашу децу, за будућност Србије!

Извор: СНС Информатор