Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је да се, уз електронске сервисе и еУправу, тежи ка томе да деца из Србије буду спремна за послове 21. века и да захваљујући њима будемо међу најуспешнијим државама.

Брнабић је присуствовала представљању портала "Моја средња школа", који омогућава упис средњошколцима онлајн, на једном месту, као и презентацији паметних ИТ кабинета у Првој београдској гимназији.

Брнабић је подсетила на то да је до сада много постигнуто у процесу еУправе, наводећи да се наставља са увођењем нових електронских сервиса.

Брнабић је рекла да желимо да имамо државну управу на свим нивоима – републичком, локалном, покрајинском, која је на услузи грађанима 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана годишње.

"Електронске услуге, што показује и данас представљени портал, омогућавају грађанима да не морају да узимају слободне дане да би прикупили све папире који су им потребни за одређену пријаву, већ да могу да то ураде када њима највише одговара", објаснила је Брнабић.

Увођење електронских сервиса је најбољи начин да државна управа постане сервис грађана и да се боримо против корупције.

Брнабић је, када је реч о подршци младим људима, указала на то да се на томе ради од 2016. године, уз напомену да је 2017. уведено програмирање као обавезан предмет од петог разреда у основним школама.

Брнабић је такође додала да смо ове године добили прву генерацију са знањем свих програмских језика, што је огромна предност коју наши основци имају у поређењу са основцима у Европи и свету.

"То је велико богатство и зато ће средњим школама бити теже и изазовније да анимирају те младе људе који имају таква знања, због чега додатно улажемо у унапређење средњих школа", рекла је Брнабић.

Брнабић је најавила да ће се од 1. септембра у школе увести и предмет основе вештачке интелигенције, и оценила да је то додатна инвестиција и велика предност наших ђака.

Брнабић је рекла да је тенденција државе да што више ојача младе људе и припреми их за послове 21. века показује и то што су од 2015. године формирана три нова научна института, и то сва три у области информационих технологија.

Реч је о СЕНС-у, Институту информационе технологије у оквиру Универзитета у Крагујевцу и Институту за развој вештачке интелигенције са седиштем у Новом Саду, док су пре тога последњи научни институти били формирани у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

 

Ускоро нове испоруке вакцина против коронавируса

Брнабић је потврдила да се очекује да сутра у нашу земљу стигне још приближно 106.000 вакцина компаније "Pfizer", а следећег уторка нешто више од 211.000 вакцина тог произвођача.

Брнабић је истакла да се надамо још једном контингенту од 500.000 "Sinopharm" вакцина, али и "Sputnik V".

Брнабић је напоменула да су се смањиле испоруке вакцина преко Ковакс система, изразивши уверење да ће оне поново доћи крајем априла, почетком маја.

Србија је наручила приближно 15 милиона вакцина, за које има потписане уговоре, нагласила је Брнабић и објаснила да су то вакцине које су резервисане и за следећи круг вакцинације, ако буде потребан, јер чекамо инструкције Светске Здравствене Организације и самих произвођача о томе колико трају антитела.

Брнабић је рекла да апсолутно не јењава интересовање за вакцинацију, јер и даље значајан број људи дневно искаже интересовање за то преко портала еУправе, уз велики број оних који се не пријављују преко портала или кол-центара, пре свега из руралних средина.

"Има доста људи по мањим местима који не исказују интересовање преко портала или кол-центра, али желе да се вакцинишу, а када отворимо пунктове за вакцинацију у мањим домовима здравља велики број њих долази", објаснила је Брнабић.

"Прошле недеље је оборен рекорд у броју вакцинисаних у једном дану, и то 80.450", подсетила је Брнабић и констатовала да су грађани показали одговорност.

Брнабић је изразила задовољство тиме како се реализује процес вакцинације, који би текао још брже да имамо веће количине вакцина, и подсетила на то да од прошле недеље грађани могу да се пријаве и путем вајбера, а биће могуће то учинити и путем смс порука.

Брнабић је, одговарајући на питање о обавезној вакцинацији здравствених радника, рекла да се о томе разговарало на седницама Кризног штаба, али да у овом тренутку нема одлуке.

"Верујем у озбиљност и одговорност људи, пре свега здравствених радника. Ако буде било потребно, нећемо бежати ни од какве мере, али у овом тренутку мислим да је то нешто што може да се уради кроз разговор са људима", оценила је Брнабић.

Брнабић је пренела да ће релаксација епидемиолошких мера уследити чим то буде могуће и безбедно, наводећи да се очекује да се 19. априла деца врате у школе.

"Разговараћемо током ове недеље и о отварању угоститељских објеката у затвореном, али не могу ништа да прејудицирам. То ће зависити од стручног дела Кризног штаба и од бројки у болницама, као и новооболелих", објаснила је Брнабић.

 

Игуман Сава смета само зато што чува Високе Дечане

"Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић постао је мета напада на Косову и Метохије само зато што чува тај манастир", рекла је Брнабић.

Брнабић је, упитана за коментар напада на игумана Саву Јањића, рекла да су ти напади показатељ колико је угрожена српска културна баштина, али и Српска православна црква на Косову и Метохији.

"Надам се да ће се и међународна заједница овим позабавити на још озбиљнији начин. Мислим да је игуман Сава Јањић мета само зато што чува Високе Дечане, а постоје тамо људи који не желе да тај манастир постоји. То је светска културна баштина, а Српска православна црква је стуб онога што значи Србија на Косову и Метохији и живот Срба на Косову и Метохији", подвукла је Брнабић.

 

Релаксација мера чим буде безбедно

Брнабић је истакла да ће релаксација епидемиолошких мера уследити чим то буде безбедно.

Брнабић је, на питање новинара да ли ће доћи до попуштања мера, рекла да се очекује да се 19. априла деца врате у школе.

"Разговараћемо током ове недеље и о отварању угоститељских објеката у затвореном. Али не могу ништа да прејудицирам. Зависиће од стручног дела Кризног штаба и од бројки ковид пацијената у болницама, као и новооболелима", објаснила је Брнабић.

"Трудићемо да мере буду релаксиране чим то буде могуће и безбедно", подвукла је Брнабић.

 

Еколошки проблеми резултат дугогодишње небриге

Брнабић је изјавила да, када један од основних приоритета грађана постане животна средина, то показује да је Србија данас другачија, боља него што је била, јер тај проблем није од јуче, већ је резултат дугогодишње небриге, али се сада о њему више говори, јер су грађани раније имали много већих проблема.

Упитана како је закључила да у Србији нема већег проблема од екологије, а у вези са суботњим протестом, Брнабић је одговорила да није рекла да нема већег проблема, који постоје и многобројни су, већ је рекла да је одлично када се дође до тога да је један од основних проблема и приоритета за грађане животна средина.

"То показује да овај проблем није од јуче, већ је резултат дугог низа небриге о живнотној средини, неулагања у пројекте заштите животне средине и екологије, неулагања у зелену транзицију", констатовала је Брнабић.

Брнабић је рекла да данас све више о томе причамо, што раније није био случај, јер су људи имали много већих проблема.

"Када немате посао, не знате да ли ће ваше дете да има посао после школе, када вам касни пензија, онда не размишљате о животној средини. Ово показује да је Србија данас другачија земља, боља него што је била", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да се до 2014. године није улагало ни у филтере у термоелектранама, ниједно постројење за одсумпоравање није почело да се гради, није било гасификације, већ градова који се греју на мазут и угаљ.

"Имамо их и данас, али данас иде и гасификација и неке од кључних 'црних тачака' као што су Крагујевац, Ужице, Ваљево, иду на пројекат промене горива у систему даљинског грејања, на гас или биомасу. Али, нисте имали људе на улицама да кажу да је то неозбиљно и неодговорно", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да је разлог за то што су се људи бавили егзистенцијом, нису имали посао, плату, нису знали колико је курс динара данас, а колико ће бити сутра, јер је каснила пензија, нису видели перспективу.

Брнабић је истакла да је од 2014. године до данас уложено око 600 милиона евра у постројења за одсумпоравање у нашим термоелектранама.

"Идемо на замену са чврстих горира у даљинском систему грејања на гас или биомасу, а уз кредит Развојне банке Савета Европе од 200 милиона евра до краја године кренуће изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у 27 локалних самоуправа", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла и да Србија сада први пут има Закон о климатским променама, а пре пет дана је завршена инклузивна јавна расправа о Закону о заштити природе.

"Мислим да су екологија и заштита животне средине реалан проблем, важан и увек сам спремна да разговарам о томе, али такође мислим да је тамо био велики број људи, који је то користио за партикуларне политичке интересе. Јер, да није не бисмо чули 'Вучићу, запамтићеш', 'лопови, лопови'..., што нема везе са екологијом", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је чула све поруке, прочитала свих 13 захтева и припремљен је брифинг на свих 13 захтева са одговорима шта се ради тренутно и шта ће се радити у будућности.

 

 

Извор: Танјуг