Вести

Брнабић: Почиње трећа фаза трансформације Србије

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је Србија од 2014. године прошла кроз две фазе трансформације земље, те да ће 2020. бити прекретница због почетка треће фазе и нагласила да ће фокус бити на дигитализацији која је логична шанса за раст и развој привреде.

Говорећи на затварању Копаоник бизнис форума, Брнабић је казала да је прва фаза трансформације Србије почела 2014. године, додајући да је фокус од почетка ове владе био на дигитализацији.

"Ми нисмо случајно набасали на дигитализацију, ми нисмо ушли у дигитализацију зато што је модерна или зато што је то светски тренд или је сама по себи циљ, већ зато што је била најлогичнији следећи корак. Из мог угла, као председнице владе која је тада преузела владу, била је  дигитализација као једина логична шанса за даљи и бржи развој", рекла је Брнабић.

Каже да пре 2014. није било могуће улагати у дигитализацију због лоше економске ситуације у земљи - растућег јавног дуга, дефицитом у буџету који је 2012. износио 6,4 одсто БДП-а, земља која је била слабо привлачна страним директним инвестицијама, слаба јавна улагања која су износила само 2,2 одсто БДП-а, инфлација од 11,5 одсто, нестабилна валута, незапосленост виша од 25 одсто, нарочито код младих више од 50 одсто…

"Због такве ситуације у земљи, било је крајње време за прву фазу трансформације са циљем да доведемо јавне финансије у ред, да успоставимо макроекономску стабилност, побољшамо услове за стране директне инвестиције, смањимо незапосленост, покренемо привреду и градимо кредибилитет Србије политички и економски", рекла је Брнабић.

Један од главних разлога за успех завршетка прве фазе Брнабић каже да је био заслужан аранжман са ММФ-ом, чији су експерти, истиче, помогли Србији да се изгради као кредибилна земља.

Како је рекла, та фаза је дала озбиљне резултате, постигнута је финансијска и макроекономска стабилност, почело је решавање тешких питања, као што је Железара, РТБ Бор и других великих предузећа.

Такође, започет је тренд раста укупне запослености у Србији и наша земља је почела да напредује на Дуинг бизнис листи Светске банке, навела је Брнабић.

Каже да је остварен и успех у привлачењу директних страних инвестиција и у 2017. је било остварено 2,6 милијарди евра, у 2018. години 3,5 милијарди и у 2019. години 3,8 милијарди, што је раније било незамисливо.

"Пре су причали да не можемо да имамо одржив раст без најмање три милијарде директних страних инвестиција", нагласила је Брнабић и додала да је почео да се види опоравак економије и већ у 2017. земља је достигла раст БДП-а од 3,3 одсто.

Друга фаза трансформације Србије, додаје Брнабић, почела је 2017. године и њен главни фокус је на дигитализацији.

Србија се, нагласила је Брнабић, етаблирала као позудан паратнер, који ужива високо поверење инвеститора и почеле су да долазе и софистициране инвестиције.

"Када сам 2017. преузела вођење владе, то је било право време за поркетање следеће фазе трансформације, како би имали још динамичнији раст и много бржи раст плата", рекла је Брнабић.

Брнабић истиче да је једини закључак био да то треба остварити на 4. индустријској револуцији и да развој буде утемељен на иновацијама, истраживању и развоју.

Како је рекла, влада се фокусирала на развој образовања, реформу јавне управе, подизање економије и привреде, као и на улагања у инфраструктуру. Све школе су биле повезане на интернет тек 2017. године, али то није био брзи интернет, нити је покривао све учионице.

Заједно са ЕИБ је покренут пројекат Повезане школе, са циљем  да у наредне три године буду повезане на брзи интернет, што је кренуло 2019.

Сада имамо, 1.000 школа повезаних на брзи бежични интернет и 20.000 дигиталних учниоца, а од 1. септембра 2021. све школе ће бити повезане на брзи бежични интернет и имаће дигитални наставни садржај, најавила је премијерка.

Брнабић истиче да је уведено програмирање у основне школе и да је наша земља прва или друга у Европи по томе што сада добија прву генерацију основаца који излазе из основне школе са знањем програмских језика, што је велика компаративна предност.

"То је тешко свима осталима да достигну и зато морамо да наставимо да трчимо брзо да би је задржали", поручила је Брнабић.

У први разред ће бити уведен предмет Дигитални свет како би деца разумела свет у коме расту и знала да се носе са изазовима и фејк њузом, што ће бити урађено по финском моделу.

Брнабић каже да су уведена и ИТ одељања за средњошколце, које тренутно похађа око 1.000 ђака, затим да је основан Фонда за наук, којем је дуплиран буџет и у 2019. и 2020. години. За недељу дана дајемо прве грантове од девет милиона евра, најавила је Брнабић.

Каже да је Србија усвојила Стратегију за развој вештачке интелигенције и да се за финансирање на јавном позиву пријваило већ око 70 пројеката.

Србија је прва у региону и 26. земља на свету која је донела ту стратегију, указала је Брнабић.

Дуплиран је и Фонд буџета за иновациону делатност, а тренутно се ради на дигитализацији комплетно админитративног система просвете који ће први пут у Србји омогућити да пратимо какве су школе и какав је успех ђака.

Такође, систем ће бити увезан са тржиштем рада и моћи ће да се прати колико се брзо људи запошљавају, али ћемо знати и колико по глави становника улажемо у образовање, навела је Брнабић.

"Имаћемо први пут на длану наш целокупан систем просвете", поручила је Брнабић.

Основана је Канцеларија за ИТ, донети су закони о електронској управи, пословању, архиви, регистре за матичне књиге грађана, формирани су централни регистар страновништва, адресни регистар и друго.

"За три године смо направили базу за електронску управу и све остало ће у будућности бити лако.

Од 1. јуна 2017. пружли смо грађанима Србије преко 100 милиона електронских услуга, то јест 100 милиона докумената смо разменили аутоматски без да грађани иду од шалтера до шалтера.

Ми смо сервис грађана, а не грађани курири јавне управе", навела је Брнабић.

Влада је увела и ослобађање пореза и доприноса за старт апове у прве три године, уведен је порески кредит за старт ап компаније од 30 одсто, направљен је дејта центар, а најмодернији дејта центар ће бити завршен у Крагујевцу до краја 2020. године, истакла је Брнабић.

Додаје да ћемо до краја 2020. имати четири научно технолошка парка: у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку. Како је рекла, тренутно је 60 одсто земље покривено широкопојасним интернетом, а за преосталих око 30 одсто до краја марта иде први тендер за подстицаје и у првој фази биће обезбеђен брзи интернет за првих 600 локалних заједница или око 90.000 домаћинстава.

Желимо да у наредне две или три године покријемо целу Србију, нагласила је Брнабић.

"Србија је у многим аспектима много другачија земља него што је била. Покрећемо трансформацију нашег друштва и економије засноване на иновацијама, знању и вредностима", рекла је Брнабић.

Каже да је за ову годину пројектован раст БДП- а од четири одсто, ад а ће у 2021. и 2022. бити много већи и динамичнији. Нагласила је да је ИКТ сеткор највећа извозна грана Србије и да смо у претходне три године имали најбржи раст у тој грани у целој Европи у ИТ сектору.

Србија је позвана на светски препознатим догађајима да прича о својим искуствима о дигитализацији, и уз Естонију и Исланд, Србија се наводи као успешан пример.

"У централи Епла, Србију наводе као пример како охрабрити раст заснован на иновацијама и шта је урадила у претходне три године. Србија је позвана да предводи чак две теме заједно са Италијом о креативном стваралаштву на Дубајиу на експу 2020. године.Зато желимо са новом владом да започнемо трећу фазу трансформације како би наставили да прескачемо степенице", поручила је Брнабић.

Брнабић је рекла да је трећа фаза трансформације привреде логичан наставак, а она подразумева, истиче, увођење нових технологија за одрживи развој, додајући да ту пре свега мисли на енергетску трансформацију и биотехнологија.

"Не мислимо да напустимо правац  дигитализације. План је да оно што смо започели у другој фази наставимо и припремимо реформе за развој треће фазе. Зато мислим да је енергетска трансформација основни задатак будуће владе, првенствено због животне средине", подвукла је Брнабић.

На затварању форума оценила је да је овогодишњи Копаоник бизнис форум, у организацији Савеза економиста Србије, био успешнији него икада, похвалила је избор теме "Индустрија 4.0", додајући да Влада Србије све изазове деценијама решава заједно са привредом.

"Каква год буде следећа влада, рачунам на људе са Копаоник бизнис форума да наставе да нам помажу", поручила је Брнабић.

 

 

Кампања дуга и тешка, сви имају времена да се припреме

Брнабић  је изјавила да је данас велики дан за Србију, а расписивање редовних парламентарних, покрајинских и локалних избора "празник демократије".

"Биће дуга кампања, што значи да ће бити тешка, али, са друге стране, сви имају времена да се припреме", рекла је Брнабић.

Брнабић је поновила да ће учествовати и да жели да учествује у кампањи, јер је то њена лична жеља, обавеза и одговорност, али да ће, с обзиром на, како каже, никад стриктнија правила у вези са функционерском кампањом, водити рачуна и о томе.

"Мој посао остаје влада, завршавање нашег мандата. До последњег дана радимо у интересу грађана и привреде, а кампања у слободно време, увече, викендима", рекла је Брнабић.

Навела је да је за њу важно да се ради на што већој транспарентности изборног процеса, те истакла да је РИК добио нови портал где се јасно, директно и транспарентно могу проверити сва документа у вези са изборним процесом, а могућ је увид у бирачки списак.

"Ту су две важне, нове функционалности, да се директно прате све седнице РИК-а и да се у вече избора, сви спискови са изборних места могу преузети са интернета, тако да сви могу да имају потпун увид са готово свих 8.500 бирачких места", рекла је Брнабић.

Брабић је рекла да је то резултат реформи у претходне три године, што је и корак ка транспарентнијим изборима.

 

Не очекујем да одлука Етихада утиче на Ер Србију

Брнабић је рекла да не очекује да ће одлука компаније Етихад, да распрода део флоте и смањи своје учешће у ћеркама компанијама у свету, утицати на пословање домаћег авио-превозника Ер Србије.

Компанија Етихад је недавно објавила да ће распродати део флоте и да ће смањити учешће у ћеркама компанијама, а на питање да ли она очекује да ће се одлука Етихада одразити и на Ер Србију, као и да ли Влада има стратегију да се томе одупре, Брнабић је рекла да не очекује да ће се то одразити на Ер Србију.

"Ми имамо још више нових праваца, посебно из Ниша. Имамо правац са Аеродрома Морава у Краљеву", рекла је Брнабић и навела да је адреса за сва остала питања на ту тему компанија Ер Србија, која је, како је рекла, "компанија за себе".

"Ја сам председница Владе и нисам директорка Ер Србије", указала је Брнабић.

На констатацију новинара да је Влада акционар у Ер Србији, премијерка је поновила да у вези свега што се односи на пославање Ер Србије, питање треба упутити тој компанији.

"Сигурна сам да ће они бити спремни да одговоре", рекла је Брнабић.

 

Основа рада следеће Владе 3 Стратегије, "Србија 2025"

Три стратешка документа, уз Програм Србија 2025, као и даља технолошка и енергетска трансформација земље, основа су за рад будуће Владе Србије, поручила је Брнабић.

Актуелна Влада се трудила да остави стратешка документа која ће бити полазна основа за рад наредне Владе Србије, рекла је премијерка.

Стратегију индустријског развоја Влада би требало, како је рекла, да усвоји на следећој седници, или на једној од наредних седница Владе Србије.

Брнабић је подсетила да је држава претходно усвојила два стратешка документа, Стратегију паметне специјализације, која је усвојена на претходној седници, и Стратегију развоја вештачке интелигенције, која је усвојена крајем децембра 2019.

"Та три стратешка документа, уз Програм Србија 2025, и правац даље трансформације, а то су нове технологије, енергетска трансформација - мислим да је то прави основ за будућу Владу", навела је Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг