Брнабић: Политици нема места у области просвете и образовања
Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић оценила је да је јучерашња седница Одбора за образовање, на којој је једина тачка дневног реда била блокада факултета и заштита права студената, била тешка, али да се нешто ипак померило "са мртве тачке".
Брнабић је на ТВ Б92 навела да смо чули информацију од ректора Београдског универзитета, Владана Ђокића, да тај универзитет ипак има неки план шта даље, како може и до када да дође до надокнаде наставе и испитних рокова.
"То нико пре није комуницирао, тако да смо ипак чули једну нову информацију и сада је добро да и сви студенти виде тај план. То је улога Народне скупштине Републике Србије. Улога је да има, пре свега, према извршној власти, контролну улогу да врши надзор, али такође, према свима осталима, не мешајући се у аутономију универзитета, зато што то никако није жеља", истакла је Брнабић.
Брнабић је указала да дијалог, па и онако мучан као јуче, какав је био на тренутке, значи да се ипак нешто покренуло "са мртве тачке".
Додала је да је седница скупштинског Одбора за образовање била тешка и да је, нажалост, опет превладала политика, а не интерес студената у великој мери.
Моја жеља није била, нити да сводим ту причу на политику, зато што образовање и просвета морају да буду нешто што је изнад политике и да политици нема места у области просвете и образовања.
"Нажалост, успели смо да и ово исполитизујемо на неки начин. И ту говорим о свима у друштву, не говорим о владајућој већини, не желим чак ни само опозицију за то да оптужим", рекла је Брнабић.
Истакла је да мисли да је ова тема морала да остане ван политике и да је свако од нас, лично у овом друштву, морао да сам покаже сопственом одговорношћу да не жели да се политика меша у образовање.
Брнабић је оценила да је разговор био одржан више у форми јавне расправе него класичне седнице скупштинског одбора, што такође сматра да је добро. Зато што је трајало нешто дуже, зато што смо имали прилике да чујемо и оне из опозиције које не бисмо имали право да чујемо према Пословнику.
Мислим да је та тема толико важна да је добро што смо имали једну јавну расправу, рекла је Брнабић.
Позивам све да дођу да разговарају, да обезбедимо да свако оствари своја права
Брнабић је изјавила да је увек спремна на разговор и позвала све који желе да дођу да разговарају како могу да се реше неке недоумице и да свако у овој земљи остварује своја права.
"Као председница Народне скупштине још једном упућујем позив свима који желе да дођу да разговарају о томе како можемо да решимо неке недоумице и да обезбедимо да свако у овој земљи остварује своја права као и било ко други. Да не постоје грађани првог и другог реда, студенти који имају право неком да блокирају испит и други студенти који немају никаква права, па чак ни да када пријаве испит да изађу и полажу", рекла је Брнабић.
Брнабић је рекла да ће до краја недеље бити отворен контакт центар испред скупштинског Одбора за образовање, на који ће моћи да се јаве они који немају информације у вези свог школовања и утицаја блокада на школовање.
Истакла је да је важно да се неко обрати студентима који имају кредите, који су у студентским домовима и који студирају о трошку државе, како би они знали шта да очекују, како да планирају и да имају осећај сигурности да ће након блокаде бити обезбеђен њихов материјални статус.
Брнабић је упитала како би неко у тренутној ситуацији, када су факултети блокирани, могао да конкурише за стипендије, али и да приведе крају академску годину и да упише постдипломске студије.
"Зашто не разговарамо о томе? Како ће? Ја не кажем да неће, ја само питам како", рекла је Брнабић.
Брнабић је истакла да је важно да се неко обрати тим студентима и да није добро да се декани и ректори окрећу пленумима који, како је указала, нису законити јер пленум не постоји у нашим законима.
Брнабић је навела да су студентски парламенти и СКОНУС институције које су грађене деценијама и да су резултат неког гласања међу студентима, те да су они једини репрезентативни.
Упитала је да ли смо ми свесни бројева, конкретно да ли смо свесни иманентне опасности за 230.000 студената и навела да би блокаде могле да изазову тужбе студената којима је онемогућено да похађају наставу. "Кад крену масовне тужбе, шта ћемо онда да радимо као држава? Хоћемо да се помиримо са тим да су нам сви факултети у финансијској блокади, да су нам сви факултети банкротирали, да немамо више државни универзитетски систем? А због чега? Зато што смо сви били узвишени појавом анархистичких пленума?", рекла је Брнабић.
Указала је да постоји опасност да ће више од 200.000 породица у Србији изгубити неко своје право, своју могућност и да ће њихова деца изгубити можда јединствену животну прилику.
"Зато што се сви ми у свим институцијама, на универзитету и на факултетима и сви остали, понашамо с једне стране помало неозбиљно и не размишљамо о евентуалним последицама по више од 200.000 породица. Политизујемо једну област која изнад свега не сме бити политизована. Можете да имате политизацију око свега, али око образовања и око деце апсолутно не", нагласила је Брнабић.
Сва четири захтева испуњена, ако неко мисли да нису нека каже како нису
Брнабић је изјавила да су сва четири захтева студената у блокади испуњена и да ако неко мисли да нису треба да каже како нису испуњена.
Брнабић је рекла да постоји проблем да нема саговорника са друге стране са којим би се разговарало шта то још није испуњено.
"Ту долазимо до те игре мачке и мише и у ствари, тог анархизма у свему томе. А то је са ким ми да причамо, да би нам рекли шта није испуњено или очекујемо то и то? То не може да обезбеди ни факултет, ни декан, ни ректор, ни било ко други. И онда ми, у ствари долазимо опет у тај проблем, да ви немате саговорника са друге стране", навела је Брнабић.
Додала је да нема некога ко ће да дефинише шта није испуњено и да увек може да се каже да нису испуњени захтеви и да постоје додатни.
Према њеним речима, онда се ствара велики притисак на деканима и на ректорима да обезбеде извесност за све остале студенте.
Говорећи о првом захтеву студента који је био да се санкционишу нападачи на њихове колеге током блокада саобраћаја испред факултета, рекла да је Тужилаштво урадило свој део посла, да су они приведени и да су поступци против њих у току.
"Дакле, то је испуњено, у току су поступци и то је такође део правосуђа који морамо сви поштовати, уколико желимо институцију и владавину права, а не анархију", навела је Брнабић.
Брнабић је подсетила да је други захтев био да се процесуирају одговорни за трагедију у Новом Саду и учине јавно доступним сви уговори у вези са реконструкцијом железничке станице у том граду.
"Тужилаштво је покренуло поступак, затим одређени људи су не само приведени и задржани, већ су покренуте оптужнице и то заиста у рекордно кратком року. Јавност је упозната и да је објављена сва документација, али онда ви можете да кажете да није сва, да нешто фали. Међутим, то што сте рекли да фали нема везе са железничком станицом, већ има везе са реконструкцијом пруге", рекла је Брнабић.
Додала је да је све у вези са железничком станицом објављено.
"Онда је неко рекао, али треба нам и у вези пруге. Па добро, ево и у вези пруге", рекла је Брнабић и оценила да ти захтеви никада у потпуности неће бити испуњени, јер ће, како је навела, неко да настави да тражи и даље допуне.
Говорећи о трећем захтеву, који је био да се пусте на слободу грађани који су приведени током протеста након рушења надстрешнице и повлачење неоснованих пријава против њих, Брнабић је рекла да су сви пуштени и да су, колико има информацију, те пријаве повучене.
Додала је да је четврти захтев студената био повећање средстава за државне факултете за 20 одсто и да је то испуњено, подсећајући да је Влада Србије усвојила одлуку о томе.
Брнабић је навела да на државним факултетима у Србији има више од 230.000 студената, од којих је 102.000 на буџету, а 17.000 у студентским домовима, и упозорила, наглашавајући да не прети никоме, већ да су закон и статути факултета такви да студенти морају да заврше годину у року и изнад неког просека да би задржали буџетски статус.
"Уколико се то тим студентима онемогући зато што је блокиран факултет, они ће изгубити тај статус. Не зато што је то рекла Ана Брнабић, не зато што је то рекла Славица Ђукић Дејановић, него зато што је такав закон који прописује колико вам бодова треба да бисте били буџетски студент и одлуке самих факултета. Дакле, дајте тим људима неку предвидивост, неку извесност", рекла је Брнабић.
Брнабић је запитала како ће студенти надокнадити пропуштену наставу и позвала ректора Београдског универзитета, који је рекао да има план за надокнаду наставе, да га изложи како би га сви видели.
Брнабић је као пример навела самохрану мајку из Ивањице која има ћерку студенткињу у Београду која може да настави студирање само ако је на буџету и у студентском дому, и запитала како ће она испунити услове да задржи свој статус.
Брнабић је нагласила да постоји око 168.000 студената који су самофинансирајући и који су платили своје студије, али заузврат нису добили оно што уговором имају са факултетом и на шта се факултет обавезао, те је запитала шта ће бити ако они потраже свој новац назад.
Указала је да је блокадом факултета читав високошколски систем Србије у опасности од банкрота и да је, због блокаде универзитета, финансијски угрожено више од 200.000 породица у Србији, а да су неки од студената у опасности да пропусте животне шансе. "То нису моје претње, то су претње овом друштву, свима нама, уколико не почнемо да разговарамо о томе и почнемо да размишљамо о томе, уместо да имамо аплауз за пленуме, ваљда је модерно бити анархиста", рекла је Брнабић.
Нагласила је да се поставља питање и студенских кредита јер 5.544 студента имају студентске кредите, а њихов уговор са Поштанском штедионицом је такав да они морају да заврше студије у року, са одређеним просеком, и тада не морају да враћају студентске кредите.
Највећи број тих студената то и ради и заиста су јако добри студенти, и онда практично тај студентски кредит се брише, дакле они не морају да враћају никакав новац. Уколико не заврше са закључењем академске године, они ће морати да враћају студентске кредите, опет не зато што је то Ана Брнабић рекла, него зато што се нико чак није ни обратио, на пример, банци Поштанска штедионица да пита у име њих, декан, ректор, а шта можемо да урадимо за ову децу? Да их обавестимо одмах. Да не би њихове породице размишљале, а то је око 5.500 евра, указала је Брнабић.
Брнабић је навела да је, према информацијама које има, на Правном факултету било више од 8.000 пријава за јануарски испитни рок, али да је онда пленум радикализовао ствар и да је тај испитни рок одложен.
"За све оне који подржавају пленум, то је у реду, свако има право у демократској земљи. Моје питање и моја велика забринутост је како било ко има право да ускрати неком да полаже испит. И ту уопште нису важни бројеви, да ли је пленум у већини, а студенти који желе да полажу испит у мањини. Али, мени се чини да је пленум у мањини ако имате осам 8.000 пријава за испит", рекла је Брнабић.
Истакла је да, међутим, бројеви нису важни и упитала да ако постоји један једини студент који жели да полаже испит, ко је крив у високом школству ако та особа не може да полаже испит и ко ће том студенту и његовој породици објаснити како је могуће да се тако нешто деси.
Навела је да је ситуација на уметничким факултетима боља јер имају мањи број студената и јер се чланови тих пленума међусобно знају, а да је много комплекснија ситуација на факултетима који имају највећи број студената, као што су Правни факултет, Економски факултет, Факултет техничких наука у Новом Саду, ФОН у Београду, као и читав низ факултета који имају по више хиљада студената.
"Ту је проблем што ту одлучује у име свих њих неки пленум, који је дериват неке 'Блокадне кухарице' Центра за анархистичке студије из Загреба. И још једном да подвучем, ја не кажем да су ти студенти у пленуму страни плаћеници или усташе или било шта друго, како је то желела да импутира јуче опозиција, ја не говорим то. Говорим да су сами студенти рекли да су тај модел пленума нашли у тој 'Блокадној кухарици'. Самим тим, тај пленум је негде анархистичко устројство", додала је Брнабић.
Брнабић је указала да то значи да нема људи у оквиру пленума који могу да саопште како се доносе одлуке, ко их доноси и предлаже, као ни ко је у том пленуму.
Извор: Танјуг/Б92
