Од имплементације Бриселског споразума, односа према нелегалним таксама и односа према Србима на Косову и Метохији зависиће однос Београда према новим привременим институцијама у Приштини, изјавила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и поручила да је спремна на разговор и са Аљбином Куртијем.

Упитана о споразуму Куртија и Исе Мустафе, као и о томе како ће изгледати будућа сарадња са косовском владом и да ли планира да се састане са Куртијем, Брнабић је рекла да ће сарадња зависити пре свега од привремене приштинске владе у односу на оно што они имају да пруже и како се односе према Србима на Косову и Метохији.

"Спремна сам на разговоре са свима да би унапредила положај Срба на КиМ или било где другде, укључујући и Куртија", рекла је Брнабић.

Нагласила је да је Београд увек био спреман за разговор и за сарадњу, укључујући разговор и по најтежим темама.

"Од њих ће зависити како ће то изгледати", додала је премијерка.

Изразила је задовољство што захваљујући јединству српског народа на КиМ Српска листа у косовској скупштини има 10 представника.

"Захваљујући томе, ми смо данас далеко снажнији политички фактор на КиМ него што смо били у прошлости", рекла је Брнабић.

Има неких тема које су отворене и процеса који су покренути, а нису завршени, пре свега Бриселски споразум и оснивање ЗСО.

Навела је да је то међународна обавеза Приштине, као што је и укидање такси међународна обавеза и односу на Цефта споразум и према ЕУ.

"У односу на те две ствари, имплементацију Бриселског споразума и на то како се односе према нелегалним таксама на робу из централне Србије зависиће и наш однос према привременим институцијама у Приштини, а за разговор смо увек спремни, јер је то једини начин да имамо бољу, стабилнију и предвидљивију будућност за све нас у овом делу Европе", поручила је Брнабић.

 

Радимо на дигиталним социјалним картама

Брнабић је изјавила да је израда закона о социјалним картама и њиховој дигитализацији при крају, што ће омогућити много боље располагање средствима намењеним за социјално најугроженије становнике.

Брнабић је рекла да ће фокус Владе, поред дигитализације социјалних карата, бити и на дигитализацији здравства и просвете.

Брнабић је навела да у области социјалних карата има много неефикасности, а да ће нови закон о социјалним картама и прављење софтвера омогућити да наредна Влада са истим утрошеним средствима много више помогне најугроженијим категоријама становништва.

Објаснила је да социјална помоћ захваљујући еУправи бити много боље таргетирана.

Навела је да је даљи фокус и на дигитализацији здравства у које се годишње улаже више од две милијарде евра годишње.

Навела је да су у здравству побољшане услуге грађанима, али да предстоји још посла на потпуној дигитализацији здравства што је, додаје, комплексан посао.

"То је нешто што радимо са Министарством здравља, организацијама као што су Дигитална Србија и Налед. Правимо једну велику радну групу која ће на томе радити да би системи били увезани, да би било много више транспарентности и контроле и много боље управљање целим системом", рекла је Брнабић.

Трећа велика област на којој је такође фокус је просвета и увођење јединственог информационог система, рекла је Брнабић.

То ће, додаје, повећати транспарентност образовања, биће познато које су школе најбоље, које су мало лошије, тако да ће Влада моћи посебну пажњу да посвети најбољим школама да би биле још боље, а другачију врсту пажње онима које су лошије. Навела је да ће се радити на томе да се што боље увежу образовање и привреда и сагледа како унапредити пружање информација о образованом систему младима, како би знали шта могу да очекују након одређене школе, колико брзо запослење и каква је просечна плата.

Брнабић је рекла да је задовољна брзином дигитализације у Србији, с обзиром да је почетак пре три године био од нуле.

Други важан правац Владе је унапређење и јачање инфраструктуре. Навела је да у овом тренутку око 30 одсто становника има јако слаб или скоро никакав интернет.

"Не можете да уводите еУправу привреди и грађанима ако не могу да користе услуге интернета", рекла је Брнабић и нагласила да ће се улагати у дигиталне путеве како би се ширила интернет мрежа и како би се омогућио брз интернет.

"У марту имамо први позив за подстицаје за операторе како би увели интернет у 90.000 домаћинстава у 600 насеља у Србији", рекла је Брнабић.

Навела је да се гради први дигитални ауто-пут у Србији, Моравски коридор, који ће омогућити другачију перспективу.

 

 

За три године 100 одсто покривеност интернетом

У Србији је тренутно покривеност интернетом око 60 одсто, а циљ је да у наредне три године 100 одсто грађана и привредника има приступ интернету, јер је то данас једно од основних људских права, изјавила је Брнабић.

Најавила је да ће у марту бити расписан конкурс како би се интернет увео у 600 насеља у Србији и омогућило његово коришћење за 90.000 домаћинстава.

Брнабић је рекла да је данас пуштен у рад нови портал еУправе и поручила да је дигитализација и трансформација јавне управе велика шанса за корениту реформу.

"Србија је потпуно посвећена дигитализацији и прошли смо заиста тежак пут у последње три године, али смо много урадили", рекла је Брнабић и навела да је Србија у последње три године од земље која није имала ни основне регистре у електронском облику постала земља у којој се највећи број информација међу органима размењује електронски.

Тако је навела да је број размењених докумената данас достигао осам милиона што објаснила је, значи да осам милиона грађана или привредника није морало да обилази шалтере и доноси “на ноге” папире као што је раније било.

"Од земље у којој је сваки државни орган и локална самоуправа чувала документа у собицама дошли смо до државе која има најмодернији Дата центар где чувамо податке грађана на сигурном, а градимо још један савременији Дата центар у Крагујевцу”, рекла је Брнабић.

Захваљујући само једном електронском сервису, као што је еБеба, родитељи су уштедели 1,3 милиона сати чекања и скоро четири милиона евра, јер се цео поступак регистрације новорођених беба заврши у породилишту за 15 минута.

Поред сервиса еБеба, Брнабић је најавила да ће у 2020. години бити омогућен електронски упис деце у вртиће, електронски упис у основне и средње школе.

Подсетила је да је уведен еДневник, еРецепт, еКатастар, е-инспектор, електронско плаћање пореза, електронска пријава сезонских радника, еПравосуђе...

Нагласила је да еУправа такође штити животну средину па тако, навела је, рачуница показује да смо до данас уштедели око 103 милиона листова А4 папира, што је 517 тона папира, и тако сачувано више од 10.000 стабала.

Брнабић је најавила да ће фокус владе у будућности бити на здравству, просвети, увођењу социјалних карата, и образовању.

"Паралелно са развојем еУправе наш фокус се пребацује на јачање инфраструктуре како би привредници имали приступ безбедном интернету. Градимо путеве, али паралелно са тим Влада озбиљну пажњу и новац улаже у дигиталне путеве”, рекла је премијерка.

Навела је да је почела изградња првог дигиталног коридора, Моравског коридора који ће омогућити грађанима и привреди у локалним самоуправама као што су Чачак, Трстеник, Крушевац, да имају интернет квалитета једнаког или бољег него у Београду или Новом Саду.

Премијерка је рекла да очекује да ће данашњи скуп бити прилика да се размене искуства и сагледа како на најбољи могући начин искористити предности које пружа четврта индустријска револуција.

Поносна је, додаје, што су данас у Београду представници УН, међу којима је и Винћенцо Акваро, који води дигитализацију Влада при УН, представници Естоније, земље која је препозната као лидер у дигитализацији, представници Немачке, Аустрије, Швајцарске, Кореје, али и представници Албаније и Северне Македоније, земаља које са Србијом учествују у такозваној “мини-Шенген“ иницијативи.

 

 

Извор: Танјуг