Брнабић: Србија је стабилна земља

Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да је Србија стабилна земља и да не постоји политичка и друштвена криза.

"Ја бих рекла да је Србија у стабилној ситуацији за разлику од многих других земаља, па и у Европи и у свету. Ја верујем да постоје одређене земље и одређени кругови којима то смета, али Србија заиста јесте стабилна", рекла је Брнабић гостујући на ТВ К1.

Истакла је да је јуче пала немачка влада, што је у последњих 75 година тек четврти пут да ће Немачка имати ванредне парламентарне изборе.

"Замислите, у 75 година четврти пут да ће имати ванредне парламентарне изборе. Дакле, земља која је водећа европска економија, земља која је водећа, па и политичка европска сила, једна од најпредвидивијих и најстабилнијих земаља на свету. Француску, када погледате, њима је прва влада која је пала након 62 године, од 1962. године. Након 62 године прва влада која је пала, нису усвојили буџет за 2025. годину, суочавају се са читавим низом проблема", рекла је Брнабић.

Истакла је да када погледамо, на пример, Републику Кореју, која је опет једна од најстабилнијих земаља и политички и економски, као и једна од технолошки најутицајнијих земаља, након што је председник те земље прогласио ванредно стање само на један дан, избио је хаос на улицама и у парламенту.

"Дакле, причамо о неким од најстабилнијих земаља на свету. Али, драго ми је да сте кренули од тога зато што су ту проблеми економске природе, али и политичке. Француска и Немачка, лоша економија, лоши буџети, лоша ситуација, две водеће европске земље у финансијским проблемима. Јасно је некако зашто су пале владе. А код нас у Србији, дакле, имамо ситуацију где ми, као држава, имамо економски добре показатеље, имамо најаву отварања кластера 3, управо због економије, неко ће рећи, имамо развој у том финансијском смислу на којем смо инсистирали у последњих 20 година", навела је Брнабић.

На питање да ли имамо друштвену кризу у земљи, рекла је:

"Ми немамо политичку кризу. Да ли имамо друштвену кризу или немамо? То сад зависи из угла посматрача. Ја не мислим ни да имамо друштвену кризу. Ја мислим да ово што видимо на факултетима јесте нешто што бих рекла да је иманентно факултетима и студентима по природи ствари, постоји увек око различитих ствари, студентски бунт. Жао ми је што се то не дешава кроз институције факултета и институције које кроз своје законе препознаје Република Србија као што су студентски парламенти, као што је СКОНУС. Дакле, кроз институције, зато што институције за то постоје. Већ се дешава ванинституционално кроз неке такозване пленуме које наш закон не препознаје, које наши факултети не препознају", истакла је Брнабић.

 

Сви захтеви студената испуњени, одговорност сада на другој страни

Брнабић је изјавила да су испуњени сви захтеви студената који су блокирали факултете у Србији и да је сада одговорност на онима који су покренули протесте да се поново успостави настава на факултетима.

Брнабић је рекла да је академски сегмент један од најважнијих сегмента нашег друштва и да студенти представљају будућност Србије, а да је бунт нешто што је важно и добро и за факултете и за студенте, али и одговорност. 

"Имали сте четири захтева, нико се није мешао у те захтеве, какви ће бити, ко ће бити, ко их је донео, која већина их је усвојила, све смо ставили по страни. Четири захтева, четири захтева испуњена, што се мене тиче, та прича је завршена. Сада је одговорност на другој страни, да се настави рад", истакла је Брнабић.

Подсетила је да су студенти званично изнели четири захтева - да се санкционишу нападачи на студенте током блокада саобраћаја, да се процесуирају одговорни за трагедију у Новом Саду и учине јавно доступним сви уговори у вези са реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду, да се пусте на слободу приведени током протеста и да се повећају средства за државне факултете за 20 одсто.

"Лако је утврдити да ли су испуњени или нису, а испуњени су", нагласила је Брнабић.

Осврћући се на тврдње студената који блокирају факултете да њихови захтеви нису испуњени и да је на сајту владе објављено 195 документа, а да их, како они тврде, има више од 800 и да објављени не говоре о токовима новца, Брнабић је рекла да је потпуно бесмислено да се разговара о томе колико је докумената објављено и додала да након што је председник Александар Вучић од Министарства грађевине и Владе Србије тражио да се документација објави јавно, нико није дошао да преузме ту документацију. 

"Онда је кренуо наратив у правцу "није на нама да читамо ту документацију". Рекла бих да се играмо мачке и миша и нећу тиме да се бавим'', додала је Брнабић.

Поновила је да је тај захтев испуњен, а да о свему осталом може да се разговара са различитим институцијама и органима и додала да су организацијама младих увек отворена врата, али да нико није тражио састанак.

Оценила је да извршна власт и председник Владе Милош Вучевић дају све од себе да разговарају и реше ситуацију и додала да је председник Србије Александар Вучић урадио пуно тога.

"Урадио је део посла који ни не припада њему и није његов и рекао, "људи, неко мора да чује те студенте, уопште ме не занима ни колико их је, не занима ме ни да ли су репрезентативни или нису, неко мора да чује, неко мора да реагује на нешто што је важна тема у друштву"", навела је Брнабић.

Истакла је да ће декани факултета који су у блокади морати да објасне свим студентима како ће заштитити њихова права.

Према њеним речима, полемика о томе како ће настава изгледати почела је да се води тек у последњих пар дана, када су се у полемику укључили студентски парламенти и СКОНУС.

"Ти млади људи су будућност Србије, они морају једни са другима да разговарају. Ми смо ту као представници институција, да када се они договоре, видимо како ми можемо да наш део посла урадимо, да се то спроведе у дело", рекла је Брнабић и додала да је велики број студената и родитеља забринут због ситуације.

Говорећи о затевима студената, навела је да је то ствар која је завршена, као и да сада морају студенти, студентске организације и ресорно министарство да се договоре о даљим корацима.

"Увек смо спремни да седнемо и да разговарамо, али не могу да разговарам о захтевима, захтеви су испоручени, одговорено је на те захтеве", рекла је Брнабић.

На питање да прокоментарише то што наилазе на осуду сви који јавно не подржавају студентске блокаде и да се позивају и јавне личности да то учине, Брнабић је рекла да је ужасан притисак, а да јој посебно смета што притиске трпе и малолетна деца.

Брнабић је навела и да се у неким гимназијама праве спискови ученика који не желе да учествују у блокадама. 

"То ми се не свиђа и ја бих то осудила и волела да ми као друштво то осудимо, зато што без обзира ко како размишља, свако има право на свој став и нико нема право да га због тог става прозива, проказује и изопштава из друштва", рекла је Брнабић.

 

Опозиција у кризи, зато није могућ политички дијалог

Брнабић је рекла да у Србији тренутно постоји криза опозиције са којом, како је рекла, не може да се разговара ни о најважнијој теми као што је предлог буџета за 2025. годину.

"Да имамо јаку опозицију, довољно способну да формулише своје политике, посвећену свом послу и јавном интересу, која би у парламенту могла да дебатује о својој визији, тада би имали озбиљан политички дијалог, оценила је Брнабић.

Брнабић је рекла да они предлоге треба да формулишу у институцијама, а врховна институција за то је Народна скупштина.

"Нажалост, нисмо успели да разговарамо ни о буџету за 2025. годину, који је кључни закон за све наше грађане. Уместо тога, имамо ванинституционално деловање од стране појединаца и неформалних група које покушавају да се изразе", рекла је Брнабић. 

Брнабић је оценила да је то легитимно, али да сматра да је за парламент катастрофално стално препуцавање око тога ко је лидер опозиције, а што се, како је рекла, препознаје по томе ко је већи екстремиста. 

"Када се Зелено-леви фронт унесе у лице некоме, онда (Драган) Ђилас мора да реагује како не би остао по страни, а Мирослав Алексић мора да приђе и да ишчупа микрофон, чиме се опозициона политика своди на то. Сматрам да је ово криза опозиције и мислим да је то нешто о чему би требало да разговарамо као друштво, и ми у парламенту", објаснила је Брнабић.

Брнабић је рекла и да ради на побољшању изборних услова и даје све од себе да то иде што брже, колико год било комплексно. 

"Сутра имамо следећи састанак радне групе и позивам и оне посланичке групе које не учествују у раду групе да се врате, јер су они рекли да су им препоруке битне", рекла је Брнабић.

Брнабић је такође навела да је легитимно да се поднесе захтев за њено разрешење.

"Има разговора. Легитимно је да људи поднесу захтев за моје разрешење, то није никакав проблем. Могу да испланирам када ће бити та седница, као и седницу за гласање о поверењу Влади, како бисмо обезбедили кворум за ту седницу. Јуче у поноћ је прошао рок за пријаву кандидата за савет РЕМ-а, и сада то поново мора да преузме Одбор за културу и информисање. Постоји много других ствари о којима не причамо, а које су мој посао", нагласила је Брнабић.

Како је рекла Брнабић, највећи притисак ће бити на Народној скупштини са амбициозним циљем који је председник поставио, а то је да реформа мора бити завршена и да морају да се имплементирају све реформе на нашем европском путу до краја 2026. године.

"Морам да направим додатни и детаљан план рада за 2025. и 2026. годину, како би знали којом динамиком морамо да идемо. Свако од нас има мноштво обавеза које мора да испуни, јер је то наша одговорност", указала је Брнабић.

Брнабић је рекла да се тренутни проблеми, које наводи опозиција, а то су студентске блокаде, протести због рушења Савског моста, затим неслагање са изградњом Београда на води и други, не би решили ни када би се председник Србије Александар Вучић повукао са своје позиције, јер би се појавили много већи. 

"Захтев свих захтева је да се склони Александар Вучић да и сви његови са власти нестану. Можда би нестали тренутни проблеми које наводи опозиција, али би дошло хиљаде других. А то је да имамо све више људи без посла, да имамо поново економску кризу у земљи, затим би имали пљачкашку приватизацију где би људи остали без посла. И не би имали овакав економски раст." рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да све што се дешава је хибридни рат против Србије.  

"Зато што ви имате одређене групе за притисак. Имате групе које су изузетно подржане од стране тајкунских медија. Када имате, иницијативу Мост остаје, где имате 50 или 100 људи, вама делује, то је таква бука у јавности и на друштвеним мрежама да је тамо десет хиљада људи, али тамо је сваки дан до сто људи, не више од тога. И онда имате сто људи ту, 50 људи овамо, 30 људи овамо и онда кажете па да, али Србија је устала и Србија кључа. Не кључа и није устала", додала је Брнабић. 

Објашњава да се не може рећи да је то у читавој Србији иста ситуација, ако негде имате пар хиљада људи, али да то на друштвеним мрежама и из угла тајкунских медија изгледа тако да је Србија стално у ванредном стању. 

Додала је да је важно да и огранизације цивилног друштва раде свој посао, и да не буду како је рекла "само политичка крила одређених странака".

"Да имамо то, онда би неко ко је против Александра Вучића и Српске напредне странке био довољно искрени и храбар, поштен да изађе и каже за стари Савски мост, да је он планиран шездесетих да се уклони. Да имате тајкунске медије који имају значајан утицај и којима је стало до истине, а не до политичке пропаганде, онда би читава атмосфера у друштву, макар око те теме, била много лакша, али немате. Свака тема, па чак и око Савског моста узима се као par excellence важна тема, уместо да разговарамо о томе да ћемо бити друга растућа економија Европе", рекла је Брнабић.

Брнабић је поводом данашње седнице Владе Србије којој ће присуствовати председник Александар Вучић Брнабић је рекла да је и док је била премијерка било неколико ванредних седница Владе. 

"Оне су се углавном односиле на економски раст БДП-а, како бисмо проверили да ли можемо да постигнемо циљеве које смо себи поставили и обећали грађанима, а то је да достигнемо просечну нето плату од 1.400 евра до 2027. године, минималну плату и просечну пензију од 650 евра. Све ове иницијативе воде ка економском расту, који тренутно иде добро. Такође, ванредне седнице су се одржавале и због пандемије корона вируса или кризе на Косову и Метохији. То су теме од великог значаја за друштво", навела је Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг/ТВ К1