Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је, на затварању 28. Kопаоник бизнис форума, да са даљом дигиталном трансформацијом - "зеленом и биомедицинском", можемо да се окренемо следећим великим стварима и новим изворима раста у пост ковид времену, као и да је Србија започела трећу фазу трансформације привреде.

Брнабић је подсетила да је на прошлогодишњем Kопаоник бизнис форуму рекла да је предложила да нова влада започне трећу фазу трансформације, у којој наша привреда даљи раст треба да базира на новим технологијама за одрживи развој.

И то, пре свега, на енергетској транзицији и зеленој економији, као и на дигитализацији здравства и биомедицинској технологији, навела је Бранабић.

"Дубоко верујем да су прилике пред нама чак вишеструко веће и значајније од оних које смо до сада имали, те 2017. године, када смо улазили у дигитализацију, и да ће зелена и биотехнолошка трансформација по свом обиму бити много већа од дигиталне трансформације коју управо сведочимо", рекла је Брнабић.

Рекла је да је од октобра, када је добила нови мандат за вођење владе, држава кренула у трећи талас трансформације и да је већ доста урађено на законодавном оквиру, а пре свега за даље промене у енергетској транзицији.

Брнабић је честитала Савезу економиста на успешној организацији Kопаоник бизнис форума, који је ове године одржан у хибридном формату са централном темом "Свет после ковида-19, нови извори раста у промењеним условима пословања".

Брнабић је рекла да су два догађаја од пре два дана показала да је владе испунила обећање дато 2017. године - да ће бити започета транзиција наше економије и друштва у економију и друштво засновано на иновацијама и знању, што ће нам омогућити динамичан раст и бољи квалитет живота у реално кратком року.

Навела је да је пре два дана словачко Дело објавило зашто се њихова НЛБ банка, која је преузела Kомерцијалну банку, одлучила да свој развојни центар отвори у Београду, а не у Словенији, па је написано да је Београд у последњих неколико година постао технолошки центар у који долазе стручњаци из ИТ-а из држава некадашње Југославије.

"Други догађај, истог дана сам у Новом Саду положила камен темељац за зграду Биосенс института који је својим знањем и залагањем успео да постане европски центар изврсности у дигиталној пољопривреди и то једини такав европски центар ван граница Европске уније - у Србији у Новом Саду", нагласила је Брнабић.

Рекла је да је дигитализација био цетрални приоритет претходне владе из 2017. године, који је дочекан са скепсом.

"То је деловало као научна фантастика, али успели смо", рекла је Брнабић и додала да је српска економија више није заснована на радно интензивним инвестицијама већ на истраживањима и развоју знања и рекативности.

"То сам тада назвала другом фазом трансформације наше привреде, након тешких реформи које је спровео Александар Вучић. Данас се више не говори да је Србија земља јефтине радне снаге и мотача каблова... Данас се са Србијом сарађује због наше инжењерске изврсности и знања наших људи. Дело пише да је Србија имала јасну визију и стратегију шта су њене стратешке гране и како их подржати", рекла је Брнабић.

Брнабић наводи да је дигитализација заживела и да је наша привреда постала конкурентнија, а грађанима олакшан живот.

Беспрекорно је организован процес вакцинације, додала је Брнабић.

Истакла је да је Србија имала један од најмањих падова БДП-а у Европи, као и да раст у првом кварталу и резултати у априлу обећавају да ће бити превазиђен циљ да раст БДП-а ове године буде шест одсто.

Брнабић је рекла да очекује у другом кварталу ове године боље резултате од очекиваних, а пре свега захваљујући расту грађевинске индустрије и улагања у инфраструктуру.

Навела је да се тренутно изводе радови на изградњи ауто-путева и брзих саобраћајница на више од 330 километара, као и да ће ове године почети радови на изградњи прве деонице ауто-пута Ниш - Мердаре и ауто-пута Београд - Зрењанин - Нови Сад. Завршава се брза пруга Београд – Нови Сад и започиње деонице брзе пруге од Новод Сада до Kелебије.

"Ове инвестиције су вредне око четири милијарде евра у инфраструктуру која је тренутно у изградњи, а до краја године планирамо почетак радова на пројектима укупне вредности још две милијарде евра", навела је Брнабић.

Нагласила је да је ИKТ сектор имао раст извоза у марту за чак 25 одсто, по чему је достигнут преткризни ниво.

Истиче да је садашња влада од октобра ушла у трећи талас трансформације.

Брнабић подсећа да је држава у области енергетске зелене транзиције урадила много на успостављању правног оквира за даље промене усвајањем Закона о обновљивим изворима енергије, Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о изменама и допуна закона о енергетици.

Уз то, наглашва, да је у марту ове године донет и Закон о климатским променама, што је, истиче, први системски закон којим се успоставља основ за ограничење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Брнабић додаје и да је током 2020. године Србија припремила и мапу пута за циркуларну економију у Србији.

Уз све то, Брнабић истиче да Србија има и конкренте пројекте у области заштите животне средине, као што су изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за третирање депонија, замена енергената у топланама, чишћење дивљих депонија…

Друга кључна област те трансформације јесте спој биотехнологије и технологије која ће, истиче, бити кључна за даљи привредни раст.

Њихови резултати су већ данас, додаје, видљиви – производња РНK вакцина против короне, нови лекови за лечење карцинома, инжињерство ткива…

Светски економски форум, истиче Брнабић, предвиђа да ће се од ове године укупна количина медицинског знања дуплирати на свака 73 дана, што је огроман потенцијал и за нашу земљу, која се већ за та нова знања припрема.

Због тога ће, најављује, током ове и следеће године груписати најбоље капацитете у “Биофор” кампус, који ће обухватити области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике, биодиверзитета.

Рекла је да слични кампуси у Лондону, Лозани, Сингапуру и широм света већ привлаче милијарде долара улагања и додаје да Србија има разлога да верује да ће “Биофор” кампус бити “носилац велике трансформације” не смо у области здравства, већ и хране, пољопривреде, енергетике…

Брнабић најављује да ће држава наставити улагање у младе и њихово знање, без кога не може бити привредног ни одрживог раста и развоја.

"Србија је данас земља у коју људи желе да се врате и то нарочито они који су висококвалификовани, што је недавно потврдило истраживање Бечког института за међународне економске студије, а ја верујем да ће се овај тренд у будућности само повећавати”, закључила Брнабић.

 

Од 1. септембра ђаци ће учити о вештачкој интелигенци

Брнабић је изјавила да ће ђаци у основним школама од 1. септембра ове године добити предмет основа вештачке интелигенције, што је наставак транформације школа.

“Ове године настављамо трансформацију наших школа увођењем основа вештачке интелигенције у основне школе”, рекла је Брнабић.

Подсећа да ове године из основних школа излази прва генерација матураната који су у протекле четири године као обавезан предмет имали информатику и програмирање.

“Они ту технологију и знање носе са собом, то им долази потпуно природно и они ће само за неколико година доћи у ваше компаније да раде”, поручила је Брнабић учесницима бизнис форума.

Брнабић је рекла да је држава тим поступком, који је почео 2017. године, створила ненадокнадиву предност не само у односу на земље региона, већ и у односу на већину европских земаља.

Брнабић наводи да се наставља и са увођењем интернета, рачунарске опреме и дигиталних уџбеника у све школе у Србији и рекла је да ће тај посао држава привести крају до септембра 2022. године.

“Тада ће наше школство бити комплетно опремљено и технологија ће постати саставни део учења”, закључила је Брнабић. 

 

 

Извор: Танјуг