Заштитом животне средине треба да се бавимо на најодговорнији начин - без манипулација и договоримо се шта у вези са тим, као друштво, желимо у будућности, поручила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

У дијалогу са члановима Националног конвента о Европској унији на тему одрживи развој са фокусом на питања заштите животне средине и питања енергетике, Брнабић је рекла да као земља треба да се договоримо који је наш "енергетски микс" и да у томе не види конструктиван предлог, већ само почетно противљење ветропарковима, соларима, малим хидроелектранама и термоелектране.

"Осим ако желимо да живимо без електричне енергије, не видим конструктиван предлог", рекла је Брнабић и навела да на крају данашњег састанка као резултат очекује конкретне закључке и то на којим се конкретним стварима заједнички наставља рад и на који начин.

Брнабић је истакла да је заштита животне средине комплексно питање и финансијски изузетно скупо, али да ништа није скупље и важније од људских живота.

"Без обзира колика су велика улагања потребна у области заштите животне средине, Влада је не само спремна да то уради, него је и одредила зелену агенду и зелену транзицију у области заштите животне средине и енергетике као један од њена три кључна приоритета", рекла је Брнабић и навела да је завршена преговарачка позиција за поглавље 27 које ће бити отворено кроз кластер и да се о томе разговара са партнерима из Европске уније.

Брнабић је навела да је јасно да је поглавље 27 поглавље које је најскупље за имплементацију и за које ће бити потребно највише улагања да бисмо достигли стандарде Европске уније.

"То је поглавље у које ћемо још дуго, надам се након што постанемо пуноправни члан Европске уније и даље усаглашавати наше стандарде, као што то раде тренутно неке од земаља чланица уније", рекла је Брнабић и нагласила да се питањем заштите животне средине баве владе од 2014. године и тврди да се од тада много тога променило.

"Пре 2014. нисмо имали изградњу чак ниједног јединог филтера на нашим термоелектранама. Влада тадашњег премијера Александра Вучића је 2014. почела да инвестира у постројење за одсумпоравање на термоелектранама", рекла је Брнабић.

Тако је, навела је Брнабић, од 2014. године до данас држава уложила око 600 милиона евра само у изградње постројења за одсумпоравање, а да у последње три године никада није било више енергетских објеката који производе електричну енергију из обновљивих извора енергије, пре свега ветроелектране, нешто мало малих хидроелектрана и јако мало солара.

"Уложили смо 600 милиона у постројења за одсумпоравање у нашим термоелектранама. То делује много, али то је ништа у односу на то колико ми треба да уложимо како би обезбедили и усаглашеност са захтевима из директива Европске уније у области управљање водама. Процена је да ту треба да уложимо готово шест милијарди евра, али смо кренили", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да до краја године почиње изградња постројења за пречишћавање вода у 27 јединица локалне самоуправе, а да су у првих шест месеци актуелне Владе обезбеђена средства за решавање питања депонија.

Брнабић је подсетила и да је на предлог Владе у марту ове године усвојен Закон о климатским променама за који каже да је први системски закон за ограничење емисије гасова са ефектом стаклене баште, да је завршена јавна расправа о изменама Закона о заштити природе, а да су усвојени важни закони из области енергетике, међу којима је Закон о обновљивим изворима енергије.

"Имамо проблем управљања отпадом, имали смо дијаметрално супротне захтеве, да дозволимо спаљивање отпада уз строге контроле као у Европској унији и истовремено захтев на устанку да никако не дозвољавамо спаљивање отпада", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела и да имамо много лажних вести и контроверзи у вези са тим да Влада штити инвеститоре што никада није био случај од 2014. године и поручила да је заштита животне средине важна тема којом не треба манипулисати, посебно не политички.

До краја јуна студија о пројекту Рио Тинта

Очекује се да до краја јуна ове године буде готова студија о утицају на животну средину у вези са пројектом Рио Тинта и он ће бити заустављен ако се покаже да има негативан утицај на животну средину, рекла је Брнабић.

"Отворићемо четворо очију", рекла је Брнабић.

Брнабић је поручила да није ту да брани ниједног инвеститора и да јој је од сваког појединачног инвеститора важнији сваки грађанин Србије и локална заједница, али је и нагласила да је важно да не полемишемо тиме шта смо чули и видели у медијима, него чињеницама.

Брнабић је навела да ниједну парцелу коју Рио Тинто има у поседу није добио експропријацијом, него је та компанија купила парцеле од људи који живе на том подручју.

"Понудили су новац, ови људи су желели да продају и сви су продали парцеле, ниједну једину држава није експроприсала. Не можете да ми кажете да људи који тамо од 2004. живе са Рио Тинтом и продају своје парцеле немају ни једну информацију о томе шта ће тамо бити, шта се планира, каква се истраживања воде", навела је Брнабић.

Брнабић је рекла да је тако било и у случају каменолома у Косјерићу, када су мештани продали своје парцеле, грађани нису дали ниједан коментар, па су онда рекли да држава треба да забрани пројекат.

"Значи они хоће да продају све парцеле тамо и онда кажу, то држава сад да заустави. Да ли је то владавина права", упитала је Брнабић.

Брнабић је рекла и да о пројекту Рио Тинта не треба причати као да је тај пројекат у Србији од децембра 2020. године.

"Основни грађански активизам је да објаснимо људима процесе и да кажемо "људи, то је ваша земља, учествујте у свим јавним увидима и јавним расправама", рекла је Брнабић и навела да Рио Тинто има снимке јавних расправа са грађанима од пре годину дана.

"Ниједну реч нису рекли, а сад се сви понашамо као да је тај проблем пао са неба, па је држава неодговорна шта све дозвољава инвеститору. Држава није ништа морала да уради, све се десило већ на локалу зато што су људи продали своју земљу", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да би све било лакше да је на време постојао тај грађански активизма и да су грађани учествовали у свим плановима.

"Важно је за Србију да ја не заустављам инвеститоре који су испунили све услове, уложили 500 милиона евра док смо се сви правили луди да је све у реду, продавали своју земљу, онда рекли "сад кад треба нешто да радите, идите кући". То није владавина права и није стабилна држава", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да апсолутно подржава грађански активизам, али да не може да подржи то да се ништа не питају људи на локалу него три или четири организације за заштиту животне средине из Београда које са осталим политичким активистима путују по Србији, па забрањују пројекте где год они мисле да не треба да буду.

Брнабић је навела да ни за кога међу тим организацијама није рекла да је страни плаћеник, али да је рекла да се неке финансирају из иностранства.

"Није ми јасно да се неке организације финансирају из иностранства, из земљама Европске уније, да се боре против малих хидроелектрана у Србији, а плаћени су из земаља које имају 10, 20 или 50 пута више малих хидроелектрана него Србија", рекла је Брнабић.

Извор: Танјуг