Чекам Коштуницу

Да ли се нешто покварило у односима између СНС-а и ДСС-а?
Односи су остали исти. Нисмо ни предалеко ни преблизу, јер никада нисмо били једна политичка странка, што нисмо ни сада. Моја изјава да се свака странка бори за своје гласове све док се не склопи некакав споразум и да се ја у том смислу борим за гласове, а против ДСС-а, Нове Србије и ДС-а – у Демократској странци Србије схваћена је као политички сукоб, односно политичко супарништво. На неки начин она то и јесте, али је та изјава искоришћена за некакав наговештај прекида било какве сарадње. Ја то не желим. Мислим да то не жели ни ДСС, пошто ми морамо да направимо блок странака против владајуће коалиције, и ДСС то, једноставно, мора да схвати.

Најавили сте да ћете на локалним изборима у Бору ићи у коалицији са Новом Србијом. Шта се дешава са вашим односом са ДСС-ом?
Позвао сам кабинет председника ДСС-а и затражио састанак са Војиславом Коштуницом како бисмо разјаснили неке ствари које су у јавности тумачене на начин који одговара онима који би да нас посвађају. Добио сам одговор да председник ДСС-а није ту, а потом је стигло саопштење ДСС-а да немају времена. То је било јавно саопштење, али не одговор мени. Ја имам времена, сачекаћу да разговарамо, али ово су локални избори на које ни Нова Србија ни ДСС неће ићи заједно, па тако не морамо ни ми са ДСС-ом. Није то услов да бисмо сарађивали у будућности.

Неки посланици ДСС-а изјавили су да им се чини да су ти односи сада изглађени, после вашег појашњења изјаве у медијима. Јесу ли до вас допрле такве вести?
Нажалост нису. Све то што сам рекао тада а новине злонамерно у наслову назначиле као некакав сукоб, ево сада сам рекао и вама. Ако је то основ за сукоб, онда хајде да се сукобљавамо, али колико се ја разумем у политику, ми ћемо и на изборима у Бору бити супарници, све док се не одлучи колико ко има одборничких мандата, а онда ако направимо споразуме о коалицији, више нећемо бити супарници у Бору. Да смо договорили предизборну коалицију у Бору, не бисмо били супарници ни у кампањи. Свако је аутономан, свако води своју политичку странку.

Има ли изгледа да направите политички споразум о наступу на изборима, како бисте чинили један блок?
О томе нисмо постигли договор чак ни када је реч о локалним изборима. Није ни било таквих разговора. Желео бих да седнемо и разговарамо. Бор је био прилика, мислим да је сада већ касно, пошто се наша два одбора (Нове Србије и Српске напредне странке, прим. аут.) у Бору већ данас договарају (среда 19. 5.) и сачињавају листу коју ће предати. Била је то прилика да учествује и ДСС, али није хтела. Мислим да ћемо ускоро имати изборе и у Бачкој Паланци, Краљеву, говори се о Смедереву и о још неким општинама... Ето прилике да седнемо и разговарамо да ли за ту локалну средину можемо да направимо такву једну листу, тако да почнемо да привикавамо грађане на то.

Да ли вам се чини да са њихове стране постоји добра воља за тако нечим?
Мислим да постоји воља, али као и у свакој политичкој странци и код нас има више струја. Неко мисли да је то добро, неко мисли да је погубно да мања странка иде са већом, а заборављају да је Нова Србија ишла са њима када су они били већа странка, па се није утопила, да Јединствена Србија сада иде најчешће са Демократском странком, па се није топила, па СПС, па ПУПС – нису се утопили. Није се утопио ни СПО. Дакле, нема бојазни да странка нестане ако формира коалицију са већом. Ту бојазан шире неки у ДСС-у, а да већина чланова и функционера те странке схвата да не можемо само да причамо о сарадњи, већ да морамо да покажемо вољу да негде не сарађујемо.

Велимир Илић каже да Коштуница није заинтересован ни за једно руководеће место у том будућем блоку, знате ли ви нешто о томе?
Нисам на ту тему разговарао ни са ким, чак ни са Велимиром Илићем. Ево, сад од вас чујем то. Не могу да одговорим на то питање. Када будемо разговарали о свему, разговараћемо и о томе. Не познајем довољно господина Коштуницу, Велимир Илић га вероватно боље познаје, али ја бих волео да о томе какве су његове амбиције, уколико постигнемо неки договор, чујем од господина Коштунице.

Како коментаришете формирање нове Уније региона Србије на чијем је челу Млађан Динкић, који при том води и Г 17 плус, Расим Љајић има такорећи две странке?
Све је то направио Борис Тадић. Троше државни буџет, купују и обећавају и тако иду на изборе, тако формирају странку. Млађан Динкић доноси три закона у Скупштини Србије да би формирао странку и господин Тадић с таквим људима жели да сачува власт по сваку цену. Тако нам то иде у Србији, свако ради шта хоће, свако се понаша као слон у стакленој башти. Разбише по Србији све што је могло да се разбије, а господин Тадић се фокусирао на Српску напредну странку, као некога кога ће спречити по сваку цену, свим својим могућностима, да дође на власт. Сматрам да је много опасније то што су на власти његови коалициони партнери, него то да Демократска странка постане опозиција ако је победи СНС. Тачније, опасније је за ДС то што је у коалицији са Динкићем него да оде у опозицију.

Сакупили сте више од милион потписа грађана за ванредне изборе, шта даље са тим?
То је мач над главом владајуће коалиције, која се понашала апсолутно незаинтересовано за те потписе. Добили смо чак циничан одговор председника Владе: „Шта, само је милион и двеста хиљада људи против нас?!“. Дакле, они знају да је то веома опасно по њих, да је то јасно исказана воља идентификованих грађана, знају да можда сви заједно неће сакупити толико гласова на следећим изборима. Али, и даље користе прилику да са 126 посланика развлаче Србију лево-десно, да се енормно задужују, да нас увлаче у нове обавезе, да склапају савез са Турском око Србије, да игноришу Републику Српску око њене судбине у Босни и Херцеговини, да не знају докле су стигли са Косовом и Метохијом. Дакле, за ове две године, уместо да смо сви преузели одговорност, дошли смо до тога да ће можда Српска радикална странка у неким локалним срединама одлучити ко ће бити на власти, односно да ће се приклонити Демократској странци. Дошли смо до тога да СНС, можда победник на следећим изборима, мора да стоји и чека када ће неко доћи до памети у владајућој коалицији, да одлучи само једно – да грађанима пружи прилику да бирају. Можда ће изабрати и њих.

Шта је са радикалима, има ли назнака да желе да се прикључе вашем блоку у настојању да се распишу нови избори?
Не. Мислим да је њихов став потпуно јасан после поруке коју је Војислав Шешељ рекао Велимиру Илићу. То је Илића и определило са ким ће да сарађује. А Шешељ је Вељи рекао да ће пре помоћи Борису Тадићу него Томиславу Николићу.

У телефонском разговору после избора у Аранђеловцу. Тада је на седницу Општинског одбора дошла Наташа Јовановић из СРС и рекла да ће њихова два одборника помоћи Демократској странци да формира локалну власт. Отишао је цео одбор са састанка, остала су само четири члана. Тако је постало сасвим јасно да ће Војислав Шешељ да помогне ДС-у.

Како мислите да издејствујете ванредне изборе када за то немате довољну већину?
Ми ћемо радити свој посао ако буду расписани ванредни избори, а ако се то не догоди, победићемо на редовним изборима. Очигледно је да се ствари одвијају јако лоше по владајућу коалицију, и што је најгоре – по Србију. Можда ни грађани Србије неће предуго издржати да их неко гура у страну и игнорише њихов оправдани захтев да изађу на ванредне парламентарне изборе.

Како мислите да ће грађни то да ураде када синдикати не најављују ништа?
Нема од синдиката ништа још из времена Слободана Милошевића. Постоји могућност да грађани сами изађу на улице.

Хоћете ли им ви помоћи у томе?
Ми ћемо им помоћи. Нећемо их позвати, али сам убеђен да ме нико од напредњака не би послушао када бих им рекао да не излазе на улице.

Какви су сигнали из иностранства? Прошле године сте се састали са Олијем Реном, комуницирате ли сада са Европском унијом?
Комуницирам и мислим да је Европска унија сада ближа ставу да може да дође до ванредних избора, него пре годину дана када је резолутно одбијала причу о ванредним изборима. Данас јој је јасно, нарочито после „сече кнезова“ у правосуђу под фирмом реформи, да лоша и неспособна власт у ствари одговорност за лошу ситуацију у земљи пребацује на Европску унију. Та реформа се, рецимо, правда захтевом Европске уније да се у правосуђу обави реформа. И онда када људи остану без посла, и када дођу плаћеници, и они који су неспособни, и чланови странака – онда испадне крива Европска унија. Па се народ пита: „Хоћемо ли овако у ЕУ?“.
Народ пита и за фабрике које пропадају, за енормне пљачке, да ли је то пут у ЕУ и да ли нас то она присиљава да испунимо све услове и останемо без свега. Дакле, ЕУ је јасно да постоји политичка снага која је овог часа популарнија у Србији од оне која је на власти, и она пред тим не затвара очи.

Да ли је неко то вама званично рекао, реците нам неко име?
Нећу о томе да говорим за медије, само то износим као потпуно исправан став, на основу разговора са представнцима ЕУ и других који у Београду представљају своје државе.

Овде сте разговарали с тим представнцима или су вам се јављали?
Овде сам разговарао с њима. Свакога дана одлазим на пријеме на којима срећем људе који представљају своје земље, и на којима је главна тема Србија.

Кажу ли вам да сте ви нова снага?
То сам вам рекао. Очигледно је да смо нова снага.

А да ли је у том контексту прихватљив и ДСС?
Не разговарамо са њима ни о Тадићу, ни о Коштуници, ни о Дачићу. Разговарајући о Србији, покушавам да сазнам како они процењују снагу СНС и, наравно, не могу они да живе изван утиска који има цела Србија – да смо најјача политичка снага у овој земљи.

НЕ ЈАВЉАЈУ МИ СЕ БИВШИ САРАДНИЦИ ИЗ СРС
Да ли вам се сада јављају бивши сарадници из СРС са жељом да евентуално пређу у СНС?
Не, никада ми се нису ни јављали, зато што са њима нисам ни успостављао такву врсту контаката. Да сам то хтео, мислим да би бар 60 посланика било са нама, а ми већ имамо 200.000 чланова

ДОКАЗ О ЗЛОУПОТРЕБИ СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА
Ко је снимио разговор између Владимира Цвијана и Нате Месаревић, одакле Вучићу снимак?
Откуд Вучић зна ко је снимао? Друга је ствар како је дошао до снимка. Ако жели да открије, он ће то учинити, а ако неће, питам се шта ће онда држава урадити. Хоће ли казнити онога ко нешто има? Ако је то компромитујуће за председника и његову врхушку, зар тај човек треба да буде кажњен? То што Александар Вучић има не односи се на приватни живот других људи, већ је доказ о најгнуснијој злоупотреби службеног положаја.