Ја сам донео само неке податке да видимо шта данас у 2010. години можемо да видимо као резултат тих обећања од пре пет година. Ево, ово су подаци Савезног завода за статистику, оно што желим да вам покажем јесте овде једна колоница обојена жутом која говори о природном прираштају. У последњих 10 година Србија бележи у свакој години негативан природан прираштај. Србија ћути и лагано нестаје, а ми стално слушамо обећања у погледу бољег живота, с тим што сада проширујемо рок, за сада имамо 2020. годину, за 5 година ће вероватно бити 2025. година, па онда стално померамо, па на 2030. годину.

Донео сам још неке показатеље које желим да поделим са вама, грађани Србије то јако добро осећају. Видите, пре годину дана СНС почела је да прати радничку инфлацију, пензионерску инфлацију и инфлацију младог брачног пара са бебом. Шта смо желели да пратимо? Ми смо желели да видимо колика је  потрошачка корпа младог брачног пара који има бебу, да видимо колики су месечни трошкови, и онда смо желели да упоредимо те трошкове са нето зарадама по општинама и узели смо податаке опет од Републичког завода за статистику. Значи, новембра 2009. године млади брачни пар са бебом, потрошачка корпа за њих износила је 28.616 динара и то су само егзистенцијални производи. Нема биоскопа, нема позоришта, нема гардеробе за родитеље, нема вртића, значи само егзистенцијални производи. Ево погледајте, тада је 47 општина било изнад те црвене линије. Зашто? Зато што је 47 општина имало просечну нето зараду по становнику изнад 28.616 динара. Списак је од 167 општина. Затим смо радили поново пресеке стања, септембар 2010. године, потрошачка корпа износила је 38.295 динара младог брачног пара са бебом. Само 18 општина у Србији је имало просечну нето зараду по становнику већу од овог износа. Данас у децембру 2010. године, сходно расту цена, значи тих егзистенцијалних потрошачких производа, та корпа износи 41.846 динара, само 8 општина у Србији је изнад овог износа. Погледајте како се креће црвена линија наталитета. Ако ми не верујете погледајте податке о природном прираштају, значи 2009. година -4,6%, затим 2008 година -4,6%, 2007 -4,7%, говоримо о будућности, говоримо о 2010 години.

Ако наставимо овако ко може да очекује бољу будућност са оваквом економском стратегијом и оваквим правцем. И зато вам ја кажем, ја се стално питам да ли грађани Србије још увек верују у Деда Мраза и у списак жеља које ми свакодневно чујемо. Оно што би требало урадити јесте следеће: дајте, пустите 2020. годину, урадите нешто за грађане Србије у јануару 2011, фебруару 2011, марта 2011, живот не може да чека 2020, дајмо нешто да урадимо за грађане већ 2011. године.
Ја вам се захваљујем, ако имате нека питања радо ћу вам одговорити, ако не, хвала вам најлепше.