Читав предлог закона који говори о расподели новца између буџета Републике Србије и локалних самоуправа садржи у предлогу две цифре. Једна од њих каже да се ради о износу од 3,3 милијарде динара у 2010. години, што ће добити Београд и да ће то бити половина од укупног трансфера од 6,6 милијарди динара. Ни једна једина бројка којом се образлажу ефекти закона о финансирању локалних самоуправа. То ми даје за право да као посланик који никада није употребио ружну и грубу реч, молим за стрпљење оних који слушају и да не разумеју погрешно, јер ни једно од оног што ћу изнети није увреда већ квалификација квалитета предлога који имамо, па могу да кажем да је реч о импровизацији, неправичном и крајње неделотворном решењу које неће допринети  ни равномерном ни стабилном финансирању мање развијених општина и градова.

Зашто то кажем? И без улажења у анализу коју је направио Фискални савет и оцену коју је изнео ММФ, у коме седе људи који заслужују потпун респект и поштовање не само због титула и искуства које иза њих стоје, него и елементарно познавање математике и сам поглед на чланове закона намеће  следећи закључак: Јасно је ко ће имати највеће користи од овог закона – општине са највећим фондом зарада, значи, општине које имају највећи број запослених, они који примају највеће плате, зато што се предлаже да њима остаје двоструко већи износ од пореза на те плате. Шта то значи? - Београд и Нови Сад имају 1,95 милиона становника и на њиховој територији се прикупи тачно 50% од укупног пореза на зараду. Другачије речено, у њима се исплати половина укупног фонда зарада. Друга половина се исплати у остатку Војводине и Србије, где је 2009. године живело 5,37 милиона становника.

Значи, повећање дела пореза који остаје локалним самоуправама највише ће одговарати Београду и Новом Саду који су и мимо остатка Србије имали и економски опоравак након 2000. године. О каквом је ту уједначавању развоја и  преноса средстава реч? Када би се укључили као региони, а Нови Сад то не може да буде јер има 300 хиљада становника по принципима ЕУ, он би био близу 75% просека и дисквалификовао би се за статус неразвијеног дела Европе, а Београд мало ниже.

Надам се да ми господин Динкић неће замерити, морам њега као предлагача да оцењујем. Многи га сматрају најјинтелигентнијим српским политичарем. Има савршени осећај за популизам. Уме жедне преко воде да преведе и грађане и политичаре, народ на изборима толико пута, да је 11 година на власти и баш онако како је наумио да то уради и са овом законском променом. А пошто му је музика блиска као и мени, наш  Џони Штулић је певао једну лепу песму "Располагати туђом муком није мала ствар". Да ли господине Динкићу мислите да у ери цивилизације и савремених средстава комуникације имате ауторско право на овај текст предлога и на овакву површност?

Грађане ћу да подсетим да сте ви ту своју политичку интелигенцију искористили на следећи начин. Пре две године, господин Тони Левитас, амерички стручњак за питања децентрализације и научни сарадник "Урбан института" из Вашингтона, изложио своје виђење расподеле терета кризе и рекао да републичка власт у Србији, мора да помогне у време кризе локалном нивоу и да изврши прерасподелу терета. А онда је друштво независних новинара Војводине сачинило пројекат "Медији и децентрализација", уз подршку амбасаде Велике Британије у Београду, написали један леп текст, из кога сте ви буквално пренели нека решења тек тако - описно, вербално, али без утемељености на бројкама и без прорачуна одрживости онога о чему говорите.

Данас сам имала прилику да чак чујем да понављате неке реченице из тог текста, како“ централизам гуши инвестиције“, „овлашћења има, новца нема“... То уопште не би било спорно, да сте ви овај концепт, иначе потребне децентрализације и преноса овлашћења са вишег Републичког нивоа на нижи, урадили тако да је он одржив. Не, ви покушавате да направите оно што се зове перпетуум мобиле, да сви добију више, а да се не повећа ни ПДВ, нити било која врста намета или давања. За то не треба бити члан Фискалног савета, чак ни економиста. Просто је јасно да то није могуће.

Шта је јасно? Да када поставите питање колеги из Шапца – да ли може да оде у Шабац и да каже да је гласао против овог закона, ја постављам вама питање – да ли сте ви свесни  да ће сви грађани, пензионери из Шапца и сви други запослени, а које финансира Републички буџет, да се запитају да ли има права да њима смањи плата или да им се не исплати пензија? Из тог Републичког буџета, којим се повећава дефицит за 1,1% или трећину, тј. за 40 милијарди динара,( а то нису само прорачуни Фискалног савета него и многих других озбиљних економиста), одговорите ми на питање – чиме ћете исплатити пензије? Чиме ће се финансирати све оно што иначе финансира Републичка Влада? Не можете дати другоме, а да не узмете од некога! Као што знате, када радимо амандмане на буџет, кажете нам – ако предвидите да некоме повећате ставку, кажите коме се смањује?

Овде не може да постоји нека тајна и чаробни штапић, нешто што ћете ви сад да откријете у овом тренутку, а после дугог зимског сна у којем сте, бар од 2006. године. Зато што сте ви као овлашћено лице, не као Млађан Динкић и физичко лице и приватно, коме немам права да поменем име, него као одговорно лице, ви сте својевремено смањили као члан Владе трансфере локалним самоуправама на 23 милијарде динара. У исто време ви сте, директно или индиректно, располагали лично и својим потписом, са близу 50 милијарди динара.

Како? Директно инвестирајући паре из НИП-а и преносећи паре извођачима директно на рачун, мимо и општина и било којих других посредника који се нормално појављују у тој вертикалној хијерархији једне уређене државе.  Сви су знали ко одлучује. Сви ми знамо ко је отварао и затварао агенције, Агенцију за мала и средња предузећа преименовао у Агенцију за регионални развој, нпр...

Ваш опис министарских задужења када сте постали министар, био је на седам страна, јер сте преузели и надлежности о економији, о регионалном развоју, запошљавању, драгоценим металима. У вашем министарству се одлучивало о извозу оружја, реструктурирању, отпису дугова, откупу стажа, подстицајним средствима, привлачењу стараних инвестиција, финансирању извоза. Свугде где је био новац у питању, који се, субвенцијама и уредбама, значи, не законима, него вашом дискреционом одлуком и потписом одобравао и ви због тога били велики и вредни, двоструко већи износ сте трошили.

Само у држави Бориса Тадића је могуће да Динкић буде у опозицији, а да његова странка буде у власти. Јасно је да ви после 11 година боравка у Влади, не борите се само за опстанак у политици, ви се борите за опстанак уопште. Да ли се ви питате да ли може да опстане држава која служи једном човеку, па макар то били и ви?

Многи људи кажу да ви верујете у своју добронамерност и да из најбољих намера направите лоше последице. Немам разлога да верујем, имам разлога за сумњу јер  пратим резултате које трпе највећи број грађана.

Да ли може да се деси да ви створите на овај начин отпор „београдизацији“ јер ће Београд  добити највећи износ средстава, а да не образложите да Београд није табла града Београда, него је то 17 општина, од којих највећи део њих нема ни пристојне услове за живот. Свесно подстичете „београдизацију“ и стварате услове да према Београду иде све и да тамо иду сви.

У том Београду имате Нови Београд који има 218.593 становника и има 96 хиљада запослених. Савски венац има 40 хиљада становника и 76.500 запослених. Стари град има 52 хиљаде становника и има 68.000 запослених. Шта хоћу овим да кажем? Центар Београда је центар у којем су агенције, владини органи, службе, они који једини примају редовне плате и на чије се плате уплаћују порези и доприноси, од чега ће део ићи неким локалним самоуправама. Којим и колико? Уопште нисте разградили критеријуме на начин да је то транспарентно и јасно. Можда сте на брзину радили закон, можда сте имали добру намеру, али је ви кроз овај закон нисте извели.

Ви причате причу да ће мале општине добити много више, а у ствари се дешава обрнуто  - „београдизација, завршни чин“. Да ли ће из тог отпора малих средина према Београду да се рађа нетрпељивост? Да, она већ постоји. Да ли из тога може да се створи нека друга врста сукоба? Не знам, али је могућа. Ако се деси било која врста сукоба, можда је прејака и претешка реч, али је истинита. Шта може да се очекује? Нешто што сигурно не може да  буде пожељан, али не и неочекиван резултат.

Немојте да причамо о уједначавању регионалног развоја, а да  у ствари подстичемо неједнакост. Ја која износим ове податке, вама могу да дам, да не замарам гледаоце – говорим на основу графикона и корелације развоја и броја становника, фонда зарада, пореза на зараде и како се то валоризује у крајњем исходу.    

То да смо ми у СНС-у и ја као члан посланичке групе „Напред Србијо“ схватили озбиљно ваш закон од 10 чланова, говори чињеница да смо урадили осам најозбиљнијих амандмана, за које очекујем да ћете их са пажњом проучити. За део трансферних средстава која треба да уједначе давање мањим општинама, предвиђамо оно што сам уверена да сте ви видели али нисте хтели да предложите, да треба формирати један фонд од свих оних који у јавном сектору примају редовне и највеће плате и да онда према броју становника, сразмерно дајемо свим општинама, а не да ономе ко има дате, па да онај ко је богат буде још богатији, а онај ко је сиромашан да и даље буде још сиромашнији. То имате у предлогу амандмана које смо поднели, али не вреди да разговарамо само  о подели једног те истог колача и да будемо једнаки у беди.  

Шта је био задатак вас, као министра, а био вам је и у опису посла? Да побољшате услове за запошљавање и да повећамо број оних који примају плате, али не оних у јавној управи, не оних које издржава Влада, не државну администрацију, него у приватном сектору и тамо где заиста можемо да имамо трајне приходе који не оптерећују тај милион запослених који треба да заради све.

Сада ми реците - одакле вам логика да ће локалне самоуправе које ће добијати више средстава бити стимулисане да оне стварају услове за ново запошљавање радника и да ће за то имати јак мотив на својој територији, чак под условом да има пара, којих нема, а Влада  није имала јак мотив, када јој је остајало више и када је она располагала тим средствима, или коначно баш лично ви? Како ће они имати мотив, а ви га нисте имали? Или се десило неко ваше просветљење, па сте схватили, можда је и то разлог, да у Влади отиче много новца неким незаконитим каналима без кога би републичка Влада могла и да функционише. Али да је то разлог, па ви би, као поштени посланици, гласали за стављање на дневни ред нашег Предлога о изменама и допунама Закона о јавним набавкама, који спречава то такво отицање новца и корупцију која се евидентно мери милијардама динара. Зашто нисте гласали за тај закон? Ја бих гласала за ваш предлог, да заиста значи бољи живот грађана на територији било које општине, била бих спремна да гласам, али ви сте, што би рекли, довољно паметан момак да напишете тако нејасну одредбу, да је тумачите онако како ви хоћете. Све одредбе које сте унели у овај закон јесу тако нејасне, да вам општина са 1.000 становника и општина са 17.000 становника добија исти износ средстава, зато што сте их по другим критеријумима сврстали у такву категорију да о правичности и о праведној расподели не може бити ни говора.

Оно што је занимљиво, а морам да поменем, јесте да сте и ви као члан Владе дозволили  да у буџет Републике Србије уђе одредница по којој републичка Влада, односно ви из НИП-а одређене пројекте директно прослеђујете месним заједницама, чак заобилазећи општине. У два буџета уназад, за две године стоји то као члан закона. Чекајте, ви  сте, сад додуше у двојном својству, и опозиције и власти, увели правило да због политичке припадности мимоиђете општину кад преносите новац директно из НИП-а месној заједници, а данас је вашем председнику општине из Пирота, Васићу, тешко да вуче за рукав неког министра, јер не може да окречи школу, а "Тигар" из Пирота има приличан фонд пореза на плате који њему не остаје сав?!

Шта да раде они које сте ви својевољно кроз Закон о стечају, кроз Закон о Агенцији за привредне регистре, кроз законе и реструктурирању и опросту дугова, оставили да локалним самоуправама дугују огромне износе пореза на зараде? Шта да радимо са оним општинама у којима ради само неколико предузећа приватних, где људи немају новца ни на зелену пијацу да оду? Произвођачима парадајза пропада парадајз, немају коме да га продају.

Где ће и како да се створе услови за ново запошљавање које ће пунити ове фондове о којима говоримо ви и ја, хоћу да верујем, са најбољом намером?

Ви сте у време када је падала златна киша, од аквизиција од приватизације и у време када су стизале и донације и повољнији кредити, кад се могло учинити много више, довели до тога да имамо само  милион  стварно запослених људи. Остали смо на онима који су били стимулисани вашом акцијом финансирања радног места из буџета износом од 2.000 до 10.000 евра. Који су ефекти тога? Молили смо вас овде, као посланици, небројено пута да објавите  ефекте тих мера, шта је то планирање, програмирање и ефекти буџетски уложеног динара.

Ви данас причате, као економиста са једанаестогодишњим искуством у Влади, причу како смо сви ми против овог или оног града, ако не подржимо ваш предлог. Не, ми смо да остане држава Србија, без сукоба у неуједначеном регионалном развију. Не смета ми ако ви умете политички да искористите неку, иначе, добру акцију за грађане. Али, у овој акцији за грађане нема апсолутно ничег доброг и зато ћемо гласати против.

Да почнемо од најважнијег. Укупан фонд за пензије је 420 милијарди динара а од пореза на зараде ће се у овој години прикупити 150 милијарди. Од некуд треба наћи, надоместити та недостајућа средства од 270 милијарди динара. Значи, шта вреди чак и да има пара, дати  их председнику општине а да немају његови грађани пензионери који треба да иду на пијацу да купују, људи који треба да плаћају комуналије и да финансирају оно што се зове локална самоуправа

Значи, неће нам нико други финансирати пензионере и то је огромна цифра која недостаје. Ви ми кажете – можда ће бити добри резултати а ви сад не верујете. Знате господине Динкићу шта је лија рекла лаву кад је позивао у пећину – „ плаше ме трагови“. Мене плаше трагови ваших обећања и дела. Од хиљаду евра акција које сви помињу, знате шта је остало евидентно? Трошак у буџету. Неиспуњена обећања такође не потцењујем, страшно су ружна. Али, остали су директни трошкови. Два пута плаћена процена НИС-а, једном сте ви лично наручили ту процену, једном Влада, писма која сте писали грађанима пред изборе где им честитате тих хиљаду евра акција и трошак рада брокерских кућа које су радиле тај посао, наводно бесплатно али им је из буџета плаћено. То је стварно стање, односно, ефекат оног што сте урадили.

На "Фијату" су добијени једни избори. Знате шта се данас дешава? "Форд" и руска компанија организују заједничко предузеће. И иако су "Форд" и "Фијат" конкурентске фирме, док се не заврши заједничка компанија "Форда" и руског предузећа, "Фијат" у Русији ће производити аутомобиле. То значи да је та могућност извоза аутомобила на руско тржиште више искључена као могућност за пласман наших аутомобила и наших производа.

Шта је још један ваш резултатат? Уништен банкарски систем. Да ли ми имамо конкуренцију данас? Не, најскупље камате и најтеже услове финансирања.

Оно што није добро је следеће : малочас рекосте – требали би да вуку за рукав инвеститоре они на локалу. Вукли сте их ви, са републичког нивоа, да употребим ваш термин, иначе не бих тако ракла. Рекла бих – субвенцијама сте то радили. И драго ми је да сте овог пута направили  промену, предлажете да се то уради законом. Нећу рећи – новопечени законодавац или љубитељ закона а не уредби. Ја ћу рећи – браво, господине Динкићу, коначно нећете уредбама да додељујете средства и субвенције, него се залажете да законом уредимо поделу пара. Али, и мене не може реч "новопечени европејци" да увреди, као ни "бивши". Јер, озбиљан човек стоји иза својих одлука и потеза. И време ће показати озбиљност сваког од нас.

На примедбу да мимо Закона о буџету ускраћујете средства локалним самоуправама ви одговарате да буџет није Свето писмо?! Не, није буџет Свето писмо, али је закон који се мора поштовати.  Зашто то говорим? Вероватно ће нам се у најскорије време наћи на дневном реду предлог споразума између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој. То је други зајам за развој јавних финансија по којем се Република Србија задужује за нових 100 милиона долара за јавне финансије.

Пошто су очигледно они од којих тражимо зајмове схватили да некима буџет није Свето писмо, услов за коришћење средстава за које је уговор већ потписан 27. априла јесте следећи: У Плану 1 на страни 17 – активности у оквиру програма, се каже да се мора поштовати Закон о буџету за 2011. годину, објављен у "Службеном гласнику Републике Србије" 101/10 као и измене Закона о буџетском систему, а оне се управо тичу надлежности и положаја Фискалног савета, као и уважавања његових мишљења.

Дакле, не можете државу која дугује 23 милијарде евра и којој је ових 100 милиона потребно као ваздух, као вода, доводити у ситуацију да не поштујете буџет или се тако изјашњавате и брукати све нас као земљу. Ово је први пут да нам се овакве одредбе уносе у један зајам где се обавезујемо да поштујемо своје законе. То је резултат вашег односа према законима!

****
Време намењено посланичкој групи Напред Србијо ћу искористити да разјаснимо мало искреност приступа о развоју локалне самоуправе и искреност те страсти којом бранимо интерес локалне самоуправе.

Прво ћу да подсетим све нас, а нарочито оне који би радо да забораве када смо овде разговарали о Закону о смањивању администрације на локалном нивоу и на републичком. Сећате се да сам упозоравала да сте имали много строжи приступ када је у питању локална самоуправа. Њима се ограничавао број запослених по одређеним критеријумима и ако не примене то као што сте зацртали ви који сте гласали за тај назови закон, који је такође био оскудан и личио је на једну уредбу, одмах им се обустављао трансфер средстава, али је зато републичка администрација имала обавезу само да донесе систематизацију до краја године.

Ми данас читамо у новинама текстове у којима се наводи да вишак државних секретара у републичкој администрацији , по том закону, а 80 их је, саветника и сличних, чак рачуна  колико ће моћи отпремнине да узму, на шта уопште немају право по закону. Верујем да господин Динкић управо мисли на ту врсту уштеде кад каже да постоји уштеда у републичкој Влади. Да управо на такве мисли кад каже да не треба да се питају ти и такви који мисле само на себе, а не мисле о нижим нивоима власти. Међутим, не могу да кажем да ће се искрено заложити за бољу употребу средстава ни овај на републичком нивоу, ни овај на локалном, кад ни једни ни други не размишљају о стварању услова да привреда функционише.

Ако подсетим Г 17 да је СНС у мају месецу 2009. године у Крагујевцу, не у тајном кругу него у огромној сали изложила програм деконцентрације односно расељавања министарстава, којим је предложено да у Новом Пазару, због специфичних околности, буде Министарство унутрашњих послова. Ми јесмо за тај пројекат који није новина и јесте у Немачкој примењен успешно. Али, нисмо имали прилике да спроведемо то, и што је то покренуо неко други, није проблем. Али је проблем што се томе приступа површно и преписују идеје, не искрено и доследно изводећи то као интерес грађана, него поново пропуштајући кроз ту призму страначких интереса било који пројекат.

Зашто то тврдим? Верујте ми да сам искрено изненађена информацијом коју је овде изнео господин Динкић, а верујем му да није могао да добије податке из Министарства финансија да би могао како ваља да направи овај предлог. Трагично је да се то дешава у држави у којој се сви залажемо за транспарентност података. Ако Скупштина, ова у којој седимо, објављује податке о трошковима рада и у којој се броји свака попијена кафа и приказује као примање чак и порез на зараду запосленог, да ли неки посланик има право на пензију, да ли је 944 динара платио израду посланичких визит-картица... због чега онда не би могао посланик, тим пре бивши потпредседник Владе, да добије поуздане податке из Министарства финансија и да направи стимулацију финансијских ефеката овог закона који треба да нам представи? Верујте ми да се осећам ружно што сам сведок таквог понашања.

Шта то значи? Од нечије воље зависи да ли посланик може да добије податак да би припремио један законски пројекат? Или треба да се снађе на неки не знам какав начин, да ли преко Повереника за информације или Заштитника грађана или не знам кога? То не служи на част ни овој влади, а предлагачу је онемогућило да уради квалитетан предлог. Ја овај докуменат који сте ми, као предлагач данас доставили пред почетак рада, нисам у ситуацији, иако држим да сам макар просечно интелигентна, да проверим. Више верујем подацима које смо сами обрадили припремајући се за ову расправу. Али, заиста је непријатна чињеница да не можете да припремите предлог, иако не улазим у то колико сте искрени, добронамерни, колико ћете политички то да употребите.

Али, господине Динкићу, немојте да вас подсећам да је својевремено Питер Дојл, представник ММФ-а потврдио оно што је господин Цветковић изнео када сте вршили примопредају послова у Министарству финансија, ви предавали, а он преузимао. Ви сте, наводно, оставили суфицит у буџету за који се испоставило да је у ствари био дефицит! И то не као резултат различите методологије приказаних података, како сте покушавали да се одбраните, већ неприказано дуговање према Републичком заводу за здравствено осигурање. О томе сведочи скупштински стенограм у којем је  признање господина Цветковића када смо питали да нам објасни како се суфицит у вашем предлогу буџета претворио у дефицит у његовом предлогу буџета. Ено мени још стоје килограми тих папира, нисам колекционар него сам озбиљан посланик, још увек чувам један предлог буџета, па други, у којем је тај ваш суфицит био резултат са

Шта је страшно? Што живимо у држави у којој нисмо сигурни колики је БДП. Овде ћу се позвати на угледног новосадског новинара Димитрија Боарова који је својевремено сам изражавао чуђење како смо то 12 милијарди долара БДП за пет година, када смо већ били сами као држава Србија, стигли до двоструког износа? Више пута сам то понављала питајући се да ли је  математика егзактна наука и каквом се то прогресијом дошло до двоструко увећаног БДП? Не, није тачно да је он двострук и да је увећан. Не може се ни методологијом објаснити, него је требало да послужи тако увећан као шира основица за задуживање. То није добро и са том праксом се мора прекинути. Говорим то  и у контексту овог закона.

Немогуће је да се тако драстично разликују подаци које износи Фискални савет, ММФ и предлагач овог закона. На истом народу, на истим бројевима, на истом броју запослених, на истим законима долазимо до потпуно различитих података. То отвара много крупније питање – злоупотребе података и информација али и губљења поверења у било шта.

Ко је сад од нас двоје у праву ако ја кажем – господине Динкићу, ви сте хтели да ослободите привреду која јесте једини основ који може да омогући локалним самоуправама да живе боље тиме што ћемо имати веће порезе на зараде које ће примати неки стварно запослени људи, а не они који су заробљени у агенцијама, у политичким странкама као стално запослени, него људи који ће се бавити правим, конкретним пословима. Наша будућност је у прерађивачкој делатности. Ако ви одређујете таксу, оно што зовемо фирмарином, у апсолутном износу, па је одређујете као двоструки износ зараде итд, а ја питам да ли ће доћи време да у овој држави у складу са приходима, односно основном поставком пореских правила, у складу са економском снагом пореског обвезника, одређујемо и порез или таксу коју ће неко платити? Зашто?

Кад неко истакне фирму, то је као кад напишете име и презиме на вратима вашег стана. То није реклама. Ви не можете од неког да узимате драстично високе износе новца, што раде неке локалне самоуправе довијајући се јер им Република не преноси средства, па узимају огроман износ на име истицања фирме, Не, хајде да поверујемо поново у Закон о рачуноводству и ревизији, па да верујемо да ће фирме да искажу праве податке о својим приходима и да им, како смо ми предложили, ту таксу одредимо као 1% од годишњег прихода. А не да ви кажете – две неке просечне плате и сад то плати нека мала фирма и исто плати нека фирма која је велика, богата, добро послује. То није сразмерно економској снази. А не треба ни да доведемо пореске обвезнике, поготово не привреду, да не може из својих текућих прихода да плаћа и финансира државу него мора да штети на својој имовини. То је елементарна логика које се морамо држати.

Оно што јесте истицање таксе и фирме као врста рекламе на некој јавној површини или било где друго, то заиста треба наплатити по скупљим тарифама и онај ко жели да се рекламира, нек изволи и нека плати. Али оно што је просто представљање, то није у реду да се плаћа на такав начин.

Трудићу се да не искористим баш сво време, али морам да кажем нешто што вам може послужити за размишљање до уторка, када почнемо причу о овом делу уједначавања разлика кроз фонд који сте ви замислили као фонд за трансфер солидарности. Ја сматрам да средства из пореза на зараде запослених код корисника свих јавних средстава, сем оних које је основала локална самоуправа, треба да буду основица за издвајање у тај фонд и да се из тог фонда врши то уједначавање разлика, односно обезбеђује солидарност. Али, зашто зовете солидарношћу допринос сваког грађанина у стварању природних богатстава и учешћа у њиховом трошењу? Зашто зовете солидарношћу ако грађанин Лесковца добије део из буџета сразмерно као и грађанин Београда од прелета над небом државе Србије? Јел то небо створио Директорат цивилног ваздухопловства? Или Агенција за контролу лета? Колики је њихов фонд зарада? Годишње 100 милиона евра. Колики је порез? Порез на плате је скоро једна милијарда динара. То је више него што ће укупно да добије десет неразвијених општина, иако српско небо припада свим становницима.

Основна поставка да сваки грађанин Србије, свака индивидуа, има основно људско право једнаког приступа ресурсима, треба прво овде да буде измерена. Дакле, све оно што се зову јавни ресурси, јавне службе, зато истичем - треба финансирати и пензије и оне који гасе пожар, и оне који одржавају ред, и оне који уче нашу децу, али не само да их сви финансирају и да они приме плату, него да кад ми финансирамо неко предузеће на које ви руком покажете за реструктурирање као битно, па оно не плаћа порезе и доприносе својој локалној самоуправи, па дозвољавате откуп стажа из буџета који пуне једнако кроз ПДВ сви грађани Србије, па та сразмера доприноса и користи мора да буде садржана овде, иначе, нема права да се зове ни трансфер, ни солидарност. Није то солидарност, то је залагање да  сви добију оно што им припада, као што се за локалне самоуправе залажете да онај ко ствара и  добије. Јел ви знате да је велики број тих локалних самоуправа права економска недоношчад, која не може да исфинансира ни своје трошкове?

Молим вас да размислите о основици и о маси средстава за тај трансфер којим треба уједначити давања онима који нису у стању да привреде и зараде, не што неће, не што су неспособни, него зато што је највећи део ресурса великих предузећа и оног што је искоришћавање тих ресурса, концентрисано у овим великим градовима.

Просто, желим да сачувам добар тон зато што нам је колегиница Љиљана Лучић (ДС), у свом  излагању саопштила да ће ваш предлог бити усвојен – али са неким амандманима. Тим пре, желим да сачувам вашу добру вољу да усвојите наше предлоге да овим пројектом не направите штету читавој Србији, а под маском добрих намера.