Панел "Одрживост универзалне поштанске услуге у светлу дигитализације" на ком су представљене могућности и изазови које доноси дигитализација поште, одржан је данас у Привредној комори Србије (ПКС), а директор Поште Србије Зоран Ђорђевић рекао је да је потребно тачно утврдити у којој мери је нужно пратити еру дигитализације, а ипак задржати неке аналогне системе. 

"Знамо и презентоваћемо нашу идеју како желимо да изгледа та будућност поште. Као генерални директор желим да добијем одговоре од стручних лица, професора, колико је нужно отићи у дигитализацију, обзиром да постоје одређене земље, првенствено Сједињене Америчке Државе, које су ипак оставиле неке ствари аналогне", рекао је Ђорђевић. 

Ђорђевић је објаснио да је у случајевима ванредних околности, као што је била пандемија, али и бомбардовање Србије, пошта у таквим околностима функционисала, без обзира на ограничење кретања, или у рату - у случајевима нестанка струје, интернета и слично.  

"Питање је и у свему ономе што дигитализација намеће, уколико све пређе у дигитализацију неће бити људи. Ми верујемо да рата никада више неће бити, као ни пандемије, али свакако морамо да водимо рачуна да постоје можда и неке друге околности које намећу да пошта у таквим околностима мора да функционише", рекао је Ђорђевић указавши да је људски фактор тада пресудан.

Ђорђевић је рекао да Пошта жели да се уклопи у дигитализацију и пронађе себе у неким новим услугама, конкретно да повећа возни парк, затим број људи у технологији, али и на најбољи могући начин одговори на растући изазов, као што је на пример еКомерц (e-commerce). 

"Да тај део тржишта, еКомерц, преузме Пошта и да буде лидер, али такође и неке друге ствари у дигитализацији. У будућности чување тих папира олакшаће и привреди и грађанима, са друге стране неће много да кошта", рекао је Ђорђевић.

Друга ствар је, нагласио је, еНовчаник као можда најизазовнији пројекат који креће од данас, а даје могућност да грађани кроз апликацију могу и да прате пошиљке и све остале услуге поште. 

"То је и нешто што ће убудуће пружити могућност, поготово нашој најстаријој популацији - да плаћа рачуне на сигуран начин. Новац који се налази у том поштином тзв. "клауду" је потпуно сигуран, јер одатле могу да се плаћају само сертификовани пружаоци услуга - држава, порез, струја, вода, комуналије. Могуће су и било какве транскације између грађана, али су оне врло контролисане", рекао је  Ђорђевић. 

Трећа новост на путу дигитализације су поштини пакетомати, којих за сада, како је рекао Ђорђевић, има 420 широм Србије.

"По некој нашој процени, верујемо да може да их буде између 2.000 и 2.500 широм Србије. План је да у наредних месец и по дана поставимо у једној згради у Београду да покажемо како изгледа тај бокс где станари могу да примају своје пакете, иако нису код куће, чиме ћемо решити и тај проблем", објаснио је Ђорђевић. 

Ђорђевић је објаснио како ће изгледати коришћење ове услуге - грађани ће моћи да преусмере свој пакет на одређени пакетомат, да унапред најаве у ком желе да им буде достављен, а најавио и могућност слања, односно остављања пакета у пакетомату за слање. 

"Региструјете се преко апликације и ту пакет можете и да пратите, и преусмерите на неки пакетомат који вам одговара, али и унапред одредите у ком ће бити достављен. У смс поруци коју добијете када је пакет у пакетомату, добијате све што је потребно да га отворите и преузмете свој пакет, а можете смс послати и некоме да пакет преузме уместо вас. Такође, у плану су и пакетомати са температурном регулацијом у које ће моћи да се оставља, односно доставља и храна", рекао је Ђорђевић.

Данашњи панел организовала је Пошта Србије, а о будућности поштанског-логистичког сектора, најактуелнијим темама, иновацијама и регулаторном оквиру са посебним акцентом на развој универзалне поштанске услуге, говорили су истакнути представници европских и домаћих регулаторних органа и академске заједнице и други стручњаци из ове области.

Извор: Танјуг