Србија би у буџету имала две милијарде динара више да су судови максималним казнама кажњавали послодавце за непријављивање радника и рад на црно, али је за годину дана наплаћено 93 милиона динара, изјавио је Зоран Ђорђевић.

Србија губи тај новац, додаје Ђорђевић, јер су судови пресуде доносили према Прекршајном закону, а не према Закону о раду.

Ђорђевић је указао да је то проблем на којем ће Министарство за рад убудуће радити са Министарством правде, као индиректном начину у сузбијању сиве економије.

"То значи да остатак није наплаћен или је неким људима прогледано кроз прсте. На тај начин шаље се порука да нешто што заврши на суду не значи да ће неко бити и кажњен", рекао је Ђорђевић на конференцији о сузбијању сиве економије.

У циљу сузбијања сиве економије, Ђорђевић је указао да је Министарство покренуло пројекат "Реци не раду на црном", у оквиру кога су грађани на телефон Инспекције рада пријавили 4.655 послодаваца који имају раднике на црном.

Додаје да је од тог броја око 40 одсто пријава било употребљиво, односно, имало је тачне податке, те је инспекција и интервенисала.

"У том периоду инспекција је затекла 1.916 особа које раде на црно. Од тог броја, након интервенисања инспекције, њих 81 одсто је засновало радни однос", нагласио је Ђорђевић.

Такође, инспекција је затекла 88 нерегистрованих субјеката, од којих је 45 одмах након тога било регистровано у Агенцији за привредне регистре, навео је Ђорђевић.

Ђорђевић је најавио и да је Министарство ове године почело са израдом пројекта социјалних карата.

"То је велики пројекат, који је сада у фази расписивања тендера за технички део. У другој половини године биће донет и Закон о социјалним картама", рекао је Ђорђевић.

Социјалне карте, објаснио је, допринеће борби против сиве економије, тако што ће на карти бити сви подаци о примањима особе и пружити увид свим органима државе да ли та особа стварно заслужује социјалну помоћ.

"На тај начин вршићемо контролу да ли све оно што држава даје одлази у праве руке, желимо да будемо правични и да знамо да то што смо дали није погрешно", подвукао је Ђорђевић.

Ђорђевић је најавио да Министарство за рад планира измене низа закона у овој години који се тичу радног права, побољшања рада, сезонских послова, за наредну годину је најавио и измене других закона, лизинг радне снаге и социјално предузетништво.

Закон о раду 2020. године биће опет измењен, навео је Ђорђевић и истакао да би тај закон могао да предвиди да инспектори рада убудуће када затекну непријављеног радника на терену, моћи са њим на лицу места да склопе уговор на неодређено време.

Говорећи о узроцима сиве економије, Ђорђевић види да је један од узрока већи проток такозваног "кеш новца", те истакао да ће Влада више радити на безготовинском плаћању и смањивању кеш новца.

"Исплата дела новца на руке је нешто што, такође, доприноси сивој економији. То је следећи сегмент на који ће се министарство фокусирати након пројекта Реци не раду на црном", истакао је Ђорђевић.

Каже да је сива економија једна од главних тема за Србију, којој је Влада Србије и те како посвећена, као и да је то "болест која изједа наше друштво изнутра и чини велику штету грађанима и Влади Србије".

"Добра вест је да резултати Владе у борби против сиве економије иду у позитивном правцу и статистичке мере показују да из године у годину имамо опадање сиве економије", подвукао је Ђорђевић.

Фокус у наредним годинама на сузбијању сиве економије, закључио је Ђорђевић, биће на мерама смањења нелојалне конкуренције, смањење трошкова у формалној економији, смањење трошкова за ниско плаћени рад, повољнији третман за мала и средња предузећа, запошљавање талената у фундаменталним наукама, погодности за младе до 25 година.

Извор: Танјуг